Pšenica postaje ‘ŽUTA NAFTA’

Dok je svet bio opsednut krizom nafte, gotovo neprimetno je došlo do potresa na tržištu žitarica

I dok je svet u ovo doba pandemije koronavirusa bio opsednut i krizom nafte, prateći svakodnevni pad cena energenata, nekako po strani, gotovo neprimetno, potresla ga je kriza na jednom drugom tržištu – onom žitarica.

Pšenica postaje „žuta nafta“, pa i važnija od fosilnih goriva i njezinih derivata. Naime, prema podacima UN-ovih organizacija za poljoprivredu, hranu i zdravstvo, ta bi kriza, kao posledica pandemije koronavirusa, mogla dovesti do globalne nestašice pšenice, a ponegde izazvati i glad te destabilizovati mnoge zemlje i regije. Neki analitičari smatraju da bi se mogla ponoviti 2010. godina kada je zbog suše i slabije žetve u nekim vodećim zemljama proizvođačima žitarica došlo do nestašica žita u arapskim zemljama, što je, između ostalog, bio dodatni poticaj za val revolucionarnih prosvjeda poznat kao Arapsko proljeće čiji su najznačajniji „rezultati“ građanski ratovi u Siriji i Libiji, koji se još nisu smirili.

Što se, dakle, sada dogodilo na tržištu pšenice? Rusija je, kao jedan od najvećih svetskih proizvođača i najveći svetski izvoznik žitarica, obustavila izvoz do početka jula. Time je izazvala napetost na tržištima i paniku kod glavnih uvoznika, poput Egipta, Indonezije, Alžira, Maroka, Nigerije i posebno Turske, koji već imaju problema sa zalihama, ali i nabavkom tog važnog prehrambenog proizvoda. Pšenica je postala skuplja od nafte, što dosad nije zableženo u istoriji.

Ruska odluka „zatalasala“ je globalno tržište, a izjava ruskog premijera Mihaila Mišustina unela je nemir. Mišustin je rekao da su „potrebe domaćeg stanovništva važnije“ te da „prioritet imaju naši građani“. To je mnogima bio znak da Rusija radi zalihe, u strahu da bi zbog koronavirusa moglo doći do problema sa pšenicom na domaćem tržištu pa joj je to potrebno za smirivanje vlastitih socijalnih napetosti. Neki drugi smatraju da time Rusija čeka rast cena pšenice kako bi barem delomično pokrila gubitke koji su nastali rekordnim padom cena nafte, njezina glavnog izvoznog proizvoda na kojem Moskva gradi svoju moć, ali i računa svoj godišnji buždet. Ruska pšenica postala je dodatno zanimljiva i zbog pada rublje u odnosu na dolar i euro, zbog pada cena nafte. Osim toga, i ove se godine očekuje jako dobra žetva. Rusija se u posljednjih 20 godina vratila kao jedan od glavnih igrača na tržištu žitarica – među najvećim je proizvođačima i prvi svetski izvoznik (za 2019./2020. oko 73 miliona tona, od čega izvozi oko 34 miliona tona).

Podsetimo, SSSR je uvozio pšenicu iz SAD-a i nije mogao podmiriti svoje potrebe, a carska je Rusija uoči Prvoga svetskog rata, 1914. godine, bila najveći svetski izvoznik i jedan od najvažnijih proizvođača (no i tada je na domaćem tržištu bila oskudica i nestašica pšenice), ali ni to je nije spasilo od zlokobne sudbine koja ju je zadesila tokom Velikog rata.

Zabrana izvoza sada se ne odnosi jedino na četiri postsovjetske države koje su u ruskoj orbiti: Armeniju, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan. No, ipak, trenutni nedostatak ruske pšenice će se pokriti zalihama iz SAD-a i EU, odnosno u prvom redu Francuske kao najvažnijeg bruxelleskog poljoprivrednog proizvođača koji će najviše profitirati od poteza Moskve. U prikrajku stoji i Ukrajina kao jedan od važnijih evropskih proizvođača i izvoznika, ali s velikim rizikom jer se tamošnji analitičari pribojavaju da će Kijev morati prodati i više nego što planira kako bi pokrio rupe u buždetu, ali onda dolazi u problem na vlastitom tržištu.

EU je proizvela 156 miliona tona (od čega Francuska oko 40 miliona tona), a izvozi više od 30 miliona tona. Ukrajinska proizvodnja bila je na razini 29 miliona tona, a izvoz na 20 miliona. Uz njih, SAD je proizveo 52 miliona, a izvezao 25 miliona tona, kao i Kanada koja je prošle sezone požnjela 32 miliona tona.

Egipat, koji je najveći svetski uvoznik (12,5 milijuna tona, od čega više od tri miliona iz Rusije), već je to nadoknadio iz Francuske, ali mnogi se pitaju što će biti dogodine s obzirom na ekonomsku recesiju koja će biti razorna baš u zemljama uvoznicama. Unatoč takvom uvozu, u Egiptu država još dodatno subvencioniše cenu hleba.

Uz Egipat, najveći uvoznici pšenice su Indonezija s 11 miliona tona, Brazil sa 7,7 miliona te Alžir sa sedam miliona tona. I Nigerija već ima problema s količinama pšenice, a zbog naftne krize ima i rupe u državnoj blagajni. Zbog toga se mnogi pribojavaju da te zemlje neće moći kupiti dovoljnu količinu pšenice kako bi zadovoljile svoje potrebe.

Prema UN-ovim podacima, u Africi nedostatak hrane već oseća oko 135 miliona ljudi, a tokom 2020. godine zbog pandemije bi se taj broj mogao povećati na čak 265 miliona ljudi koji će imati nestašice hrane.

Izvor: Jutarnji list

Podeli

Pogledaj i ostale članke iz kategorije vesti