Kako se velike industrije bore sa problemima na tržištu i zašto im rast cena u maloprodaji nije doneo veliku zaradu, govore predstavnici kompanija „Skroz dobra pekara” i „AS Braća Stanković”
Najjača karika pekarske industrije u Srbiji je potrošač. I u vreme najveće krize svaki kupac stane u red za hleb, međutim prošla , izuzetno turbulentna godina, donela je dosta izazova za ovu industriju. Inflacija, vrtoglavi rast cena energenata i sirovina preneli su se na cene u maloprodaji, a onda su se proizvođači suočili sa problemima nedostatka radne snage, sa skupljim zakupom i uslugama. Početak ove godine doneo je kakvu takvu stabilizaciju cena, proizvođači su predahnuli, ali posledice ekonomske situacije u kojoj se nalaze, obeležiće ovu, ako ne i sledeću godinu. Prema podacima evropske statistike, procenjena godišnja stopa rasta u ovoj industriji je 4,6 odsto do 2030. godine. Istraživanje kompanije Euromonitor iz novembra prošle godine donelo je predviđanje da će doći do rasta maloprodajne vrednosti za većinu pekarskih proizvoda, uključujući kategorije hleba, kolača, desertnih mikseva, zamrznutih pekarskih proizvoda i peciva. O tome kako se nose sa izazovima tržišta i kakva očekivanja imaju u narednom periodu za ovaj broj magazina Pekar & Poslastičar govorili su predstavnici dve velike kompanije
2023. godina povoljnija od prethodne
Žarko Stanojlović, direktor kompanije Skroz dobra pekara kaže da svaka godina nosi neki novi izazov ali ako ovu poredimo sa prethodnom, sa sigurnošću se može reći da je povoljnija ekonomska situacija nego 2022. godine. „Ako realno sagledamo 2023. godinu ona je dovela do stabilizacije cena pa čak u prvoj polovini godine i pad istih na neki realan nivo odnosno tržište
se konačno stabilizovalo odnosom ponude i potražnje. Sada imamo rast cene radne snage kao i energenata, ali snižavanjem cena ulaznih sirovina smo uspeli da kompenzujemo pritisak na razliku u ceni i time obezbedimo stabilnu cenovnu ponudu naših artikala”, kaže on. Stanojlović objašnjava da je rast cene radne snage očekivan i to pre svega zbog toga što je Vlada donela odluku o podizanju minimalne cene radnog sata, ali i zbog nedovoljne ponude. Jedan od načina da preduzetnici reše problem radne snage je bolja ponuda prema tržištu rada kao i poboljšanje uslova rada. On smatra da će ovaj problem biti dominantan i u narednoj godini i definitivno odlučujući faktor za opstanak mnogih na tržištu.
Osnovni problemi
I u srpskoj pekarsko-mlinskoj industriji AS Braća Stanković kažu da u svetu kao glavne probleme navode energente i radnu snagu. Kako su energenti usko povezani sa logističkim i proizvodnim troškovima, na to, kažu, nisu mogli da utiču iako su ih kalkulativno predvideli.„Reorganizacijom proizvodnih procesa, popunjenošću proizvodnih i logističkih kapaciteta kao i smanjenjem remitende uspeli smo da balansiramo troškove energenata. Drugi bitan parametar je radna snaga. Ovde pokušavamo da u što većoj meri automatizujemo proizvodne procese kako bi smanjili zavisnost od ručnog rada. Za to su nam potrebne investicije čiji puni obim želimo da iskoristimo u 2024. Našu ’porodicu’ koja u ovom trenutku ima blizu 1000 članova i dalje širimo i unapređujemo”, kaže Miloš Marković, direktor marketinga ove kompanije. Za oba velika proizvođača, olakšavajuća okolnost je konstantna tražnja
za pekarskim proizvodima.
„To je ogroman benefit i mislim da ne postoji nijedna branša sa ovakvom tražnjom, ali je to dovelo do velikog broja pekarskih radnji i konkurencije na tržištu. Zdrava konkurencija je uvek dobra ako se prema njoj odnosimo tako što unapređujemo svoje poslovanje i poboljšavamo kvalitet naših proizvoda i usluga. Prioritet uvek mora biti kvalitet proizvoda. Niska cena uz upitan kvalitet je siguran put u propast. Rast cena pekarskih proizvoda koji se dogodio u prethodne dve godine nije pekarskim preduzećima doneo novu vrednost već je iskorišćen za pokrivanje rastućih troškova poslovanja”, kaže Stanojlović. Iskustva Skroz dobre pekare pokazuju da postoji tražnja za kvalitetnim proizvodima ali još uvek kupovna moć nije takva da pekare mogu da ponude premium proizvode kakve možemo naći u pekarama širom Evropske unije. Tu, dodaje direktor ove firme, misli na proizvode sa puterom umesto margarina, sa sirovinama koje nose oznaku super hrana kao i sirovine koje nose određene benefite i kvalitete koji se mogu preneti na kvalitet krajnjeg proizvoda, kao što su namenska brašna. Iako je, objašnjavaju, ključ uspeha pronaći pravi odnos cene i kvaliteta proizvoda, Skroz dobra pekara stalno radi analizu tržišta i pokušava da utvrdi šta je to novo što mogu da ponude.
Trendovi
„Trendovi koji se pojavljuju su uvek u suprotnosti sa standardnom pekarskom ponudom i takva situacija zahteva promene ponude u pekarama i akcentovanje na postojanje iste kroz društvene mreže i marketinške kanale”, zaključuje Stanojlović.
Sa druge strane pekarska industrija AS Braća Stanković je bila bazirana na svežim i pakovanim proizvodima koji su se dnevno proizvodili i isporučivali u prodajne objekte. Dolaskom velikih ritejl sistema, unete su nove tehnologije koje su proizvođači, pretežno sa zapada, iskoristili. „Na naše tržište se uvozi dosta smrznutih proizvoda. Strani proizvođači na ovaj način štede u logističkim troškovima, a energente i troškove radne snage su preselili u objekte ritejlera. Naša najjača karika je potrošač i postoji velika navika i lojalnost ka proizvodima koji su naše potrošače pratili sve ovo vreme. Hleb ’sava’ je najbolji dokaz, jer se njegovom trenutnom cenom i Uredbom Vlade definišu marže i cena koja je trenutno 54 dinara. Takođe, ovaj tip hleba nam je stvorio čitav portfolio unapređenih varijanti (poput rezanih hlebova) koji beleže ogromno učešće na tržištu”, kaže Miloš Marković.
Kupovna moć/kvalitet
U javnosti je najviše priča o najjeftinijem hlebu, a malo je onih koje pokazuju da je, bez obzira na kupovnu moć, sve više potrošača u Srbiji koji su spremni da plate više za kvalitetan i zdrav proizvod. U ovoj kompaniji navode da trendovi na tržištu Srbije beleže velike promene u poslednjih 15 godina. Sa prosečnom potrošnjom od tadašnjih oko 100 kilograma po glavi stanovnika, spali smo na nešto manje od 80.
-Više je razloga za to. Smanjio se broj članova prosečne porodice, a i radno vreme nam diktira tempo života, navike i boravak sa porodicom. Sve je manje porodica koji konzumiraju ceo prosečan hleb od 500 grama u toku čitavog dana. Polako dolaze do izražaja manje gramaže, veći rokovi trajanja koji su u skladu sa potrebama potrošača. U toj ponudi, funkcionalni hlebovi sa dodatnim benefitima dolaze do izražaja. Drugo, kupovna moć na tržištu se promenila, ali i dalje prosečan potrošač u Srbiji zna da balansira između cene i kvaliteta, a hleb ’sava’ je lider u tome”, zaključuje Marković.
Kupci nisu skloni eksperimentisanju
Od Skroz dobre pekare se uvek očekuje da bude inovativna u svojoj ponudi. Naredni period poslovanja je i opredeljen pre svega na osvežavanje naše ponude, ali i na unapređenju kvaliteta postojećeg. Nije lako promovisati novi proizvod i zaista je potrebno strpljenja i ulaganja da bi on opstao u ponudi. Kupci imaju određene navike i nisu baš skloni eksperimentisanju i zato moraju biti na neki način motivisani da probaju novi proizvod. Sektor razvoja u svakoj kompaniji mora biti sastavljen od ljudi koji su spremni za improvizacije, a opet sposobni da od svakog recepta naprave magiju. Prostor između ove dve sposobnosti je upravo onaj gde se stvaraju novi proizvodi. Za takav prostor tim koji stvara mora biti rasterećen bilo kakvih drugih dnevnih obaveza i usmeren na jedan jedini cilj, a to je stvaranje novih proizvoda.
Vitas novi proizvodi u redizajniranoj ambalaži
„U proteklih nekoliko meseci, veoma aktivno smo radili na razvoju novog asortimana kroz unapređenje postojećih, ali i razvoj novih robnih grupa. Brend Vitas je doživeo procvat u prethodnom periodu pa ga oblačimo u novu redizajniranu ambalažu sa tri nova funkcionalna proizvoda. ’Digestive’, ’superbread’ i ’protein’ će biti pravo osveženje na tržištu sa odličnim karakteristikama”, kažu u kompaniji AS Braća Stanković. Oni dodaju da najveće iznenađenje prave u redefinisanju kompletnog portfolija ali i novom nastupu na tržištu koje planiraju već u prvom kvartalu iduće godine. U planu su i investicije u proizvodne pogone koje će doneti preko potrebnu efikasnost koja im, kažu, pored domaćeg, omogućava nastup i na ostalim tržištima. Projekti su spremni i ulaze u završnu fazu.
Piše: Jelica Antelj, magazin Pekar&Poslastičar broj 47, oktobat/novembar 2023.