DUŠKO DAMNJANOVIĆ, direktor kompanije „IceCom“ Srbija
Tržište sladoleda u Srbiji je veliko i za svakog kupca može da se nađe ono što mu treba. Poslednjih godina je posebno popularizovan zanatski sladoled koji su dobrim marketingom i kvalitetom osnažile brojne firme i proizvođači, ali i distributeri kvalitetnih sirovina i opreme. U IceCom-u Srbija koji je sigurno jedan od lidera u ovom poslu kažu da je dalji razvoj tržišta moguć ako svi u lancu od dobavljača opreme, sirovina, ambalaže, korneta pa do proizvođača sladoleda u fokus pažnje stavimo potrošača. Onoga kome je proizvod namenjen. Onda ćemo početi da čuvamo tržište, čuvamo proizvod, potrošača i dalje sve što proizlazi iz toga. O tržištu sladoleda, sirovinama, tredovima i opremi za magazin Pekar & Poslastičar govorio je Duško Damnjanović, direktor kompanije IceCom Srbija
Šta je potrebno za vrhunski proizvod?
Neophodna je najpre ljubav prema poslu. Ali i kada ste majstor svog zanata još dosta faktora treba da se poklopi. Brojni su preduslovi, ali u suštini treba vam kvalitetan proizvod koji ćete u kontinuitetu nuditi na tržištu. Jer tržište se stalno menja i nosi izazove kojima se moramo prilagoditi. Na primer, poslednjih godina u industriji je primetna ponuda porodičnih pakovanja u kojima je više komada sladoleda u kornetu ili na štapiću. Reč je o korektnom proizvodu zadovoljavajućeg kvaliteta, što je odmah uzdrmalo „zanatlije“ posebno u manjim mestima. Sada u svakom trgovinskom lancu imate PL sladolede u velikim pakovanjima i to su kupci zbog praktičnosti i dobre cene brzo prihvatili. Industrija je brzo prepoznala da tu za nju ima mesta. Kvalitetna i pouzdana oprema, kvalitetna sirovina za zanatski sladoled, radna snaga koja razume proces proizvodnje, vlasnici radnji koji žele da opstanu na tržištu, velika podrška nas distributere opreme i sirovina koja razume tržište i njegove potrebe.
Kako ocenjujete tržište sirovina, jesu li dostupne i kvalitetne?
U Srbiji ima nekoliko distributera koji nude kvalitetne sirovine u domenu zanatskog sladoleda i mogu da kažem da tu spada i naša kompanija. Zajedno sa proizvođačima i vlasnicima tih zanatskih radnji mi smo čuvari tržišta. Obradujem se kada vidim kvalitetan sladoled u malim mestima, drago mi je jer znam da radimo dobar posao koji će da traje. Mi prodajemo opremu i sirovine – premium i superpremium linije, jer želimo da imamo najbolje.
Stižu li neki novi ukusi?
U fazi smo da pratimo trendove, pa ako je to „dubai“ onda nudimo „dubai“, ali za to mora da bude kvalitetna čokolada i pistać. Ono što se nikada ne menja su tradicionalni ukusi – vanila, čokolada, straćetela, lešnik, malina, jagoda i to je 75% prodaje. Noviteta ima svake godine, ali od tržišta zavisi kako će ih prihvatiti. Ove godine smo uveli čokoladu-karamel i to je sjajan ukus, zatim sicilijansku kanolu, sladoled sa rumom, kombinaciju šerija sa alkoholom. Zadovoljni smo i sve smo predstavili na sajmu, pa sada čekamo reakciju tržišta, nekoliko će ih sigurno opstati. Iznenadili smo se interesovanjem za voćne, lagane sladolede, koji se brzo pripremaju i jeftiniji su. To je, recimo, prava letnja senzacija.
Sirovine su tu, ali bez dobre opreme nema ni kvalitetnog proizvoda. Stižemo li svet u toj oblasti?
Za kvalitetan sladoled potrebno je da se prođe više faza da bi on bio kvalitetan, ali je preduslov kvalitetna oprema. Ona mora da bude pouzdana, čak ne mora da je nova, ali svakako da je dobro održavana. Kod nas su i dalje cenjeni i prepoznatljivi italijanski proizvođači, sa razlogom. Ja prednost dajem takođe italijanskim skupljim proizvođačima opreme čiji pasterizatori daju bolju bazu jer baza prođe još jedan tretman obrade. Posle tretmana u takvom pasterizatoru sladoled ima dosta bolju strukturu, sporije stari u vitrini, inzenzivnijeg je ukusa… Mašine za proizvodnju sladoleda su značajno olakšale rad operaterima, sada su digitalizovane, sa velikim brojem programa. Za opremu bi nam trebalo dosta vremena i prostora da pričamo i pišemo…
Ima li nekih noviteta kada je reč o opremi?
U opremi je svaki dan nešto novo, ali značajnije razlike se dešavaju na pet godina. Trudimo se da budemo inovativni, bilo da je to neka mašina sa velikim displejom ili lepo osvetljena vitrina. Računamo i na to da su mnogi kupci skeptični prema novitetima. Puno je stvari u lancu koje moraju da budu ispunjene da bi klijent kupio sladoled i opet se vratio. Ali i tu ima pomaka. Radujem se da proizvođači sladoleda koji su radili sa slabijim sirovinama sada uzimaju bolje kako bi pratili konkurenciju i bili konkurentni.
Kako vidite zanatsku proizvodnju?
Napredujemo, ali sporo. Nema puno saradnje i svako je jedinka za sebe, očekivao bih da se doživljavaju međusobno kao zdrava konkurencija koja zajedno napreduje. Sa druge strane, država im malo pomaže, a da bi opstali i sačuvali radnike, trebalo bi im pomoći kroz subvencije za kupovinu opreme, na primer, podsticaj za zaposlene i slično.
Svi se žale na nedostatak radne snage, ima li poslastičara na terenu?
Sve je manje ljudi koji razumeju poslastičarstvo. Oni stariji polako odlaze u penziju, a bojim se da generacije koje dolaze neće uspeti da sačuvaju zanat. Svedoci smo velikih migracija radne snage i mi ćemo takođe platiti danak toga. Već tražimo prečice i radnike zamenjujemo mašinama. Teško je doći do kvalitetnog poslastičara.
Piše: Jelica Antelj, magazin Pekar&Poslastičar broj 56, april/maj 2025.