Miris sveže pečenog hleba koji kupce dočekuje već na ulazu u supermarket danas se gotovo podrazumeva, ali pre samo nekoliko godina takav koncept nije bio standard u domaćoj trgovini. Razvoj takozvanih bake-off pekara unutar maloprodajnih lanaca promenio je navike potrošača, proširio izbor i podigao očekivanja kada je reč o kvalitetu i dostupnosti svežih proizvoda tokom celog dana. Maxi pekara bila je među pionirima tog modela na srpskom tržištu, a danas predstavlja jedan od najrazvijenijih sistema sveže pekarske ponude u okviru moderne maloprodaje. O razvoju koncepta, asortimanu, trendovima u potrošnji hleba i peciva, kao i održivim praksama u proizvodnji i donacijama hrane, za magazin Pekar&Poslastičar govori Aleksandra Jović iz kompanije Delez Srbija.
P&P: Da li je to danas standard i neizostavni deo trgovine, s obzirom na to da svaki veći supermarket ima i prodaju ovih svežih proizvoda?
Kada smo razvijali koncept Maxi pekare, ideja je bila da kupcima u okviru supermarketa obezbedimo iskustvo koje je do tada bilo vezano isključivo za tradicionalne pekare – miris sveže pečenog hleba, širok izbor peciva i stalnu dostupnost tokom dana. Danas možemo reći da su bake-off pekare postale sastavni deo savremene trgovine, ali se pravi kvalitet vidi u doslednosti, širini ponude i načinu na koji se koncept dugoročno razvija i unapređuje. Maxi pekara je jedan od pionira tog pristupa na domaćem tržištu i i dalje predstavlja referencu u pogledu asortimana, organizacije i kvaliteta.
P&P: Kakav je asortiman i koliko se često menja?
Asortiman Maxi pekare obuhvata više stotina artikala, počev od osnovnih belih hlebova, preko specijalnih i integralnih vrsta, pa sve do bogate ponude peciva – pita, proizvoda iz slatkog programa i raznovrsnih slanih peciva. Ključni, najprodavaniji proizvodi prisutni su tokom cele godine, dok se specijalni hlebovi s dodatnom vrednošću i noviteti u svim podsegmentima redovno uvode, u skladu s aktuelnim trendovima i povratnim informacijama potrošača. Ovakav balans kontinuiteta i inovacija predstavlja osnovu našeg pristupa razvoju asortimana.
P&P: Koji su najprodavaniji artikli, posebno hlebovi?
Rezultati s kategorije potvrđuju da beli hlebovi i dalje imaju značajno mesto u ukupnoj potrošnji, što je karakteristično za domaće tržište. Visoku tražnju kupaca beleže i klasični sečeni hlebovi, bageti i somuni, dok hlebovi od različitih vrsta brašna, obogaćeni žitaricama, beleže stabilnu i rastuću potražnju. Naši kupci su prepoznali vrednost velikog dela asortimana Maxi pekare, a ono što je nama posebno važno je što širokom ponudom uspevamo da zadovoljimo potrebe gotovo svake ciljne grupe: od kupaca koji teže zdravijim izborima i biraju posebne sorte brašna i semenki, do onih kojima su praktična rešenja u vidu sečenih hlebova najbolji odgovor na životni stil i dnevne potrebe.
P&P: Koliko zdravijih vrsta hleba imate u ponudi?
U okviru Maxi pekare kontinuirano razvijamo ponudu funkcionalnih i nutritivno bogatijih hlebova. U asortimanu imamo više desetina artikala s celim zrnom, ražanim i integralnim brašnom, semenkama, ovsom, speltom, heljdom, kao i hlebove sa smanjenim sadržajem aditiva, beskvasne i proteinske varijante. Krajem prošle godine uveli smo i dva nova bezglutenska hleba – bezglutenski hleb sa semenkama Maxi 300 g i bezglutenski hleb Maxi 300 g. Namenjeni su osobama koje ne smeju ili ne žele da konzumiraju gluten, bilo zbog celijakije, intolerancije ili iz „lajfstajl“ razloga. Njihova najveća prednost su svežina i kvalitet, s rokom trajanja od 10 dana, što ih razlikuje od većine bezglutenskih hlebova na tržištu. Varijanta sa semenkama nudi bogatiji ukus i veću nutritivnu vrednost, dok je bezglutenski hleb Maxi 300g univerzalna svakodnevna opcija. Iako zdravije vrste još ne dostižu obim tražnje klasičnog belog hleba, beleže stabilan rast i imaju svoju vernu ciljnu grupu potrošača.
P&P: U okviru programa „Dobro za tebe, dobro za planetu“ imate i projekat „Druga šansa za svaku bananu”. O kakvoj je akciji reč i koji su drugi primeri kojima pokušavate da rešite problem bacanja hrane?
„Druga šansa za svaku bananu” deo je šireg projekta „Dobro za tebe, dobro za planetu”, čiji je cilj upravljanje viškovima hrane. Banane koje nisu idealnog izgleda, ali su i dalje potpuno ispravne za upotrebu, koriste se za pripremu banana-hleba u Maxi pekari. Pored toga, kontinuirano radimo na razvoju donacija hrane, kao i na unapređenju planiranja proizvodnje, kako bi se viškovi hrane sveli na minimum.
P&P: Da li se sve vrste hleba i peciva peku u vašim objektima i gde je smeštena proizvodnja?
Većina proizvoda iz Maxi pekare peče se direktno u našim prodavnicama, korišćenjem bake-off tehnologije. Sirovine i poluproizvodi dolaze od proverenih dobavljača, dok se završna priprema i pečenje obavljaju u prodavnicama, čime se obezbeđuju svežina i konzistentan kvalitet.
P&P: Koje vrste brašna se koriste u hlebovima i gde se brašno nabavlja?
Koristimo različite tipove pšeničnog, ražanog, integralnog, kukuruznog i specijalnih vrsta brašna. Brašno se nabavlja od domaćih i regionalnih mlinova, u skladu sa strogim standardima kvaliteta naše Grupe, uz redovne kontrole i analize.
P&P: Šta se radi s hlebovima koji nisu prodati, gde ide stari hleb?
Veliki deo asortimana hleba i peciva koje tokom dana ne prodamo doniramo direktno korisnicima Banke hrane Vojvodina i solidarnim kuhinjama. Kao deo Maxi programa „Hrana za sve” doniramo pakete hrane koji obuhvataju dnevno pecivo, voće i povrće, kao i suve upakovane namirnice.
P&P: Da li ste imali neka iznenađenja u smislu da su neki hlebovi neočekivano postali popularni, a neki za koje ste smatrali da će biti prihvaćeni ipak nisu?
Banana hleb nas je iznenadio koliko brzo je postao deo redovne nabavke naših kupaca. Spoj svežine i savršenog ukusa koji pruža, s konceptom održivosti koji je utkan u njegovu proizvodnju, bili su dobitna kombinacija za uspeh. To su dragoceni podaci za dalji razvoj asortimana.
P&P: Kakva su iskustva na odeljenjima gde imate ručnu proizvodnju (u Mega Maxi objektima) i kakve su reakcije kupaca?
Na odeljenjima sa ručnom proizvodnjom beležimo izuzetno pozitivne reakcije kupaca. Oni prepoznaju dodatnu vrednost u vizuelnom identitetu i zanatskom pristupu pekare unutar prodavnice, kao i u osećaju autentičnosti i svežine koji takav koncept donosi.
P&P: Šta je specifično za ovo tržište kada je reč o potrošnji hleba i peciva i kako biste to uporedili sa nekim drugim tržištima na kojima poslujete?
Srpsko tržište karakterišu visoka potrošnja hleba i snažna lojalnost belom hlebu. U poređenju sa zapadnoevropskim tržištima, kod nas je tranzicija ka integralnim i specijalnim hlebovima sporija, ali stabilna.
P&P: Da li tradicionalne pekare gube trku protiv supermarketa koji u ponudi sve češće imaju i pekare, pa i proizvodnju hleba i peciva?
Ne bih to nazvala gubitkom trke, već promenom tržišne dinamike. Supermarketi nude praktičnost i širok izbor na jednom mestu, dok tradicionalne pekare i dalje imaju prednost u zanatskom identitetu i specifičnom iskustvu kupovine. Verujem da na tržištu ima prostora za oba modela, a njihova komplementarnost doprinosi raznovrsnosti ponude za potrošače.
Piše: Jelica Antelj, magazin Pekar&Poslastičar broj 61, februar/mart 2026.
Foto: Deleze Srbija