Postoje mesta koja su mnogo više od prodavnice, mesta koja postaju tačka susreta, navika, deo identiteta jednog kraja – pekara KIM je upravo to. Porodična zanatska pekara s tradicijom dugom 25 godina, dva lokala, zanatska izrada s ljubavlju i umećem, a iznad svega – poverenje komšija koje je gajeno decenijama i bazira se na konstantnom kvalitetu – to je ukratko koncept KIM-a.
Ono čime su se naši domaćini, Milan Trifunović i njegov zet Bojan Vintar na početku razgovora pohvalili bila je snaga jednog tima: „Imamo radnike koji su sa nama preko 20 godina, naša Maja i baba Jela.” U vremenu kada se ljudi i poslovi brzo menjaju, stabilnost i lojalnost postaju najveća vrednost. U KIM-u rade i iskusni majstori i mladi talenat od 19 godina, zaljubljenik u testo, koji uz starije kolege stasava u vrhunskog majstora, ističe Milan. Zanat se ne uči samo iz knjiga, on se prenosi pogledom, pokretom ruke, strpljenjem i poštovanjem prema poslu. I dok su mnoge pekare promenile pravac, oni su ostali dosledni konceptu zanatske pekare.
Uslovi rada i ljubav prema poslu
Milan ističe još jednu vrednost kojom se vodi u poslovanju: „Vrlo je važno voleti ono što radiš. Kad praviš nešto i kažeš, vidi, ja sam ovo lepo napravio i zadovoljan sam – to je osnova. Sve ostalo je nadogradnja. To vam govori neko ko je pola radnog veka radio treću smenu. Počeo sam 1986. na Dorćolu. Dođem u radnju u 7.00 sati, cepam drva, naložim tursku peć, naložim bubnjaru u uglu i čekam majstora u 9.30. Majstor dođe, skuvam mu kafu… Tako je kalfa radio. Kad završi, majstor ide kuće, a ti ostaješ da očistiš sve plehove i radnju i tek tad si slobodan. Tako je bilo i tako se polako kod kalfe rađala želja da postane majstor”, seća se Milan. Nekada su radili i treću smenu, ali su odlučili da poslovanje usklade s vrednostima koje danas zastupaju; organizovan rad je deo jasne filozofije – kvalitet nastaje tamo gde ljudi rade zadovoljni.
„Uspeh se ne gradi samo na zaradi, već na dobrim uslovima rada, međusobnom poverenju i balansu između posla i života, a rezultat se vidi u svakom proizvodu”, kaže nam Bojan, koji je u KIM došao iz veleprodaje i korporativno iskustvo primenjuje u ovom manjem ali snažnom sistemu. U tome mu pomaže supruga Katarina Trifunović Vintar, a njen otac Milan sa zadovoljstvom ističe da mu se ostvaruje san: „Nadao sam se da će oni preuzeti posao i to se upravo dešava. Mladi su ti koji vuku napred, prate trendove, žele inovacije, a ja sam tu da ih podržim.”
„Naći ćemo se kod KIM-a!” Bojan nam dalje priča kako je nakon renoviranja lokala usledio veliki iskorak. „Poverenje ljudi u kraju gradilo se godinama, ali je bilo potrebno osveženje – i u asortimanu i u enterijeru radnje. I dalje brinemo o socijalnoj komunikaciji, jer živimo sa svojim komšijama. Podržavamo lokalne akcije kroz donacije, naše komšije nisu samo kupci, već zajednica, a zajednica se ne gradi reklamom već doslednošću. ’E, naći ćemo se kod KIM-a!’ postala je svakodnevna rečenica u kraju, to je ono što smo izgradili, KIM nije samo pekara nego i mesto susreta”, zaključuje Bojan.
Asortiman
U lokalu u Gandijevoj ulici smeštena je centralna proizvodnja KIM-a. „U ovoj radnji je kompletna proizvodnja, odakle se roba dostavlja u drugu radnju u Blok 70, s tim što i tamo imamo burek majstora, koji radi na licu mesta. Naš burek se radi ‘ispod ruke’ i on je za mene vrlo važan proizvod, nešto što će u pekari KIM uvek biti u ponudi, jer sam ja buregdžija. Ima ljudi koji nam dolaze samo na burek i znaju šta znači zanatski proizvod. Voleo bih da i ostanemo zanatlije, odnosno da nam asortiman bude baziran na zanatskim proizvodima”, zaključuje Milan. Posebno mesto zauzima burek, ne industrijski, ne masovan već ‘ispod ruke’. Prazan, sa sirom ili s mesom to su naša tri klasika bez kompromisa.„Dnevno se pravi sedam vrsta hleba: porodični hleb, beskvasni hleb, baget, ćabata… Tu su i razne vrste peciva kao i proizvodi od spelte, heljde i drugih zdravijih varijanti”, kaže nam Bojan i dodaje: „Pratimo trendove, uvodimo i zdravije proizvode, a planiramo da odgajimo i našu kvasnu kulturu. Treba vremena da ljudi prepoznaju nove proizvode, pogotovo stalne mušterije, jer oni pre nego što uđu u radnju već znaju šta hoće i često i ne gledaju ponudu. Od slatkog programa tu su domaći klasici, lenja pita, štrudla s makom, pita višnja, vanilice, ali moderniji tart s malinom i belom čokoladom.
Početak
„Sećam se prvog pazara”, kaže Milan, „1.470,00 dinara. 20. avgust 2000. godine. Pet dana pre toga moj partner, drugar, kolega Milenko i ja uzeli smo KIM u najam. Zanimljivo je da sam ja nekoliko godina ranije radio u KIM-u i to je jedina radnja u kojoj sam dobio otkaz i to zbog neočišćenog miksera. Vlasnik je u međuvremenu odlučio da je izdaje i ponudo je baš meni. Milenko i ja smo radili zajedno, ja nisam imao novac za punu kiriju i pozvao sam ga da budemo partneri. Radili smo dva meseca. Noću mesili i pekli, danju razvozili hleb… Negde u oktobru, sedimo na džakovima u podrumu i Milenko kaže: „Vidi, ovo ne vredi. Na kraju smo ulice, zabačeni, otvaraju se radnje u Piramidi, nećemo uspeti…
Hajde da prelomimo šibicu i ko izvuče kraći deo, ostaje u pekari. ” A ja predložim da kažem vlasniku Iliji kako nam se ne isplati ortakluk i jedan od nas će se povući. Na neki način je Ilija i presudio jer je mene poznavao i bilo mu je draže da ja ostanem, a Milenko se drugarski složio. Isplatio sam ga, a on mi je i narednih mesec dana dolazio svako jutro i vozio hleb na pijacu. Ostalo je istorija. Mnogo mi je bitno da savest bude čista. Radi, bori se za sebe i dočekaj mušteriju kao da ti više nikada neće doći. Tako sam se i sa prvim partnerom rastao – pošteno i u dobroj veri. To je za mene suština odnosa i poslovanja”, završava Milan ovu priču o svojoj sudbinskoj vezanosti za KIM.
Nova faza KIM-a
„Kada iz velikog sistema dođeš u malu firmu, koja je preduzetnička, prvo što primetiš i na šta moraš da se navikneš jeste da je svaki dan rizik”, priča nam Bojan svoja sećanja na prve dane u KIM-u. „Tako sam i ja krenuo u prilagođavanje i bilo je teško. Vidim da izvlačim iz sebe nešto što nisam ni znao da imam, ali ljubav prema supruzi zbog koje sam iz Niša došao u Beograd je davala vetar u leđa i prebrodila je sve krize. Nakon nekoliko godina napornog rada, usavršavanja i promena koje su nastale u organizaciji rada i prostora, rezultat je bio neizbežan, što pokazuje i vaš poziv da se predstavimo u magazinu Pekar i Poslastičar. KIM je dokaz da porodičan biznis može da traje, da zanat ima budućnost, da pošten rad i kvalitet ne izlaze iz mode. To je priča o kontinuitetu, o generacijama koje se smenjuju ali čuvaju istu vrednost – da ono što praviš moraš da radiš najbolje što znaš i iz tih razloga je pekara KIM mesto gde se ljudi okupljaju. Zato se u ovom kraju kaže: ,,Vidimo se kod KIM-a.”
magazin Pekar&Poslastičar broj 61, februar/mart 2026.
Foto: Pekara KIM