Gospodin Frid Moric (Freid Moritz), po profesiji bankar, kontakt sa Beogradom imao je poslujući u domenu finansija i bankarstva, ali i putujući biciklom kroz našu zemlju bio je zadivljen mogućnostima organske proizvodnje u Srbiji. Prethodno istraživši tržište, 2012godine se opredelio da ovde otvori svoj prvi lokal Moritz Eis (Morisovu sladoledžinicu).
Do danas, otvoreno je još pet lokala u Beogradu, jedan u Novom Sadu, zatim u Mađarskoj, Crnoj Gori, Čileu i u Rumuniji. Trenutno ima preko 50 zaposlenih ukupno. Svi poslovi vode se iz Beograda. Za glavnog šefa, kreatora i menadžera, odabrao je Miloša Maravića, našeg kuvara. Miloš je, nakon završene srednje i Visoke hotelijerske škole, svoje iskustvo gradio radeći u hotelu Hyatt Regency Beograd i restoranu Zaplet. Kao neko ko voli da putuje, smatra da sa svakim novim putovanjem i poznanstvima, otkriva nove mogućnosti nadograđuje svoje ideje u kreiranju ukusa sladoleda.
S obzirom na to da je po profesiji kuvar, Miloš time samo proširuje svoje vidike, naročito kada osmišljava kombinacije slatko-slanih ukusa, inače trenutno glavnog trenda u svetu. Kada je u pitanju uvođenje novih ukusa, u ladoledžinici Moritz Eis sve funkcioniše veoma kreativno. U svakoj zemlji poslastičari koji prave sladoled imaju slobodu da predlože nove kombinacije ukusa. Ukoliko se pokažu interesantnim, glavni kuvar će ih rado prihvatiti.
Mislim da je uvek bolje da oni koji pripremaju sladolede imaju i tu mogućnost da predlože neki novi ukus. Ukoliko procenimo da je dobar, biće prihvaćen bez obzira ko ga je predložio — kaže Miloš.
Čileanci inače vole jako slatko, pa su tamošnji sladoledi slađi nego kod nas. Posebno bilje koje se tamo može naći, koristi se u proizvodnji sladoleda. Ali, kako naš sagovornik inače voli da eksperimentiše, dosta egzotičnog voća i začinskog bilja uveo je i u srpske sladolede koji su se pokazali kao veoma dobro prihvaćeni. Na raznim putovanjima po svetu, uvek pažljivo istražuje kuhinju svake zemlje u kojoj se nađe i tako dobija inspiraciju i za nove ukuse sladoleda. Naravno, uvek se ide u korak sa svetskim trendovima. Kako Miloš ističe, poseta uživo je uvek bolja nego sajamska ponuda. Miloš voli da upoznaje nove ljude i da istražuje različite ulture, to ga inspiriše u kreiranju novih stvari u njegovom poslu. Svi sastojci koji se koriste su prirodni i posebno birani. Kupuju se od domaćih, lokalnih proizvođača.Na taj način svuda podržavamo lokalnu proizvodnju — kaže Miloš, ali dodaje — Uvek ću potrebne sirovine nabaviti od domaćeg proizvođača. Samo u slučaju kada ne ispunjava kvalitet, onda se opredeljujem za inostrane. Koncept enterijera svuda je isti. Sve je krem-belo, kao sladoled od vanile. Minimalizam, sa posebnim osvetljenjem i po nekim detaljem iz 60-tih. Svaki sladoled može da se proba, pa se tek onda mušterija odlučuje za onaj koji joj najviše prija. Kombinacije ukusa su osvežavajuće sorbe varijante, kao recimo ananas i rukola, pomorandža i đumbir, limun i zova, cvekla i hibiskus ili nešto kremastiji poput crne okolade ili crnog susama, vanile sa Madagaskara, baklave ili medenjaka. U nekim zemljama, gde je to zakonski dozvoljeno, imaju i tricikl sa sladoledima, poput onih koji su se nekada koristili za prodaju sladoleda na ulicama. Za sada kod nas to nije moguće, ali su zato organizovali besplatnu dostavu sladoleda u pakovanjima od 1 do 1,5 kg na teritoriji Beograda.
Miloš ističe koliko je važno da se u svakom poslu napreduje. U svim Moritz Eis lokalima osoblje se stalno edukuje. Pored lokalne obuke, Miloš organizuje i razmenu, posete drugim zemljama u kojima imaju lokale i tako se iskustva svih zaposlenih obogaćuju na direktan,praktičan način. Takođe, ističe i koliko su važne stručne knjige, do kojih se može doći i putem interneta, a koje profesionalce uče ne samo o pripremanju sladoleda i druge hrane, već i o vođenju biznisa.
Beograd sam izabrao samo zbog činjenice što mi se grad sviđa i zato što sam želeo da imam razlog da tu mogu da ostanem. Trenutno, nalazimo se u pet zemalja na dva kontinenta. U Evropi, pored učvršćivanja naše pozicije u Rumuniji i Mađarskoj,
u planu su nam prodajni objekti duž Hrvatske obale, na Mikonosu i moguće u Austriji. U Latinskoj Americi, konsolidujemo naše poslovanje u Čileu sa novim punktovima prodaje koje ćemo otvoriti tokom ovog leta. U slučaju da pronađemo pravog partnera ili partnere, moguće je da će Argentina, Peru i Kolumbija biti sledeće na listi, ali ne u skorije vreme.
Piše: Irina Maksimović, Pekar & Poslastičar Broj 4, jun/jul 2016 god.