Sa samo 22 godine samostalni je poslastičar u hotelu Viceroy Kopaonik, završava Visoku hotelijersku školu u Beogradu i planira master u inosranstvu. Anastasija sa ponosom ističe da je član porodice Spasojević koja je dugi niz godina prisutna u pekarstvu i konditorskoj industriji Srbije. Njen doprinos toj tradiciji već je vidljiv, a planovi za budućnost mladalački bogati.
Naša majstorica zanata karijeru je započela u istom ovom hotelu na Kopaoniku, zatim radila na otvaranju hotela Bor by Karisma, da bi putem razmene studenata mesec dana provela u Kini, odakle se vraća u Viceroy. Na početku razgovora priča nam kako je miris brašna i čokolade u njenom životu prisutan oduvek.
Prvi koraci
„Moj otac Slavko Spasojević se već dugi niz godina bavi pekarstvom i ja sam u pekari praktično odrasla. Sećanje na oca u detinjstvu jeste sećanje na vreme koje smo provodili u pekari. Ipak, odlučila sam da završim gimnaziju a ne neku srednju stručnu školu, što vidim kao svoju prednost jer mi znanja stečena tamo mnogo pomažu. Dobar izbor bio je i Visoka hotelijerska škola, jer mi je pružila zanimljiva iskustva. Izdvajam studijski boravak u Kini kao i sjajan plasman na međunarodnom takmičenju studenata ’Ecotrophelia Europe’ u Parizu. Nas četvoro je ušlo u istoriju ovog takmičenja kao prvi tim sa osvojenim prvim mestom iz zemlje koja nije članica Evropske unije, što nam je otvorilo mnoga vrata.”
Anastasija ističe da je na njenom profesionalnom putu upoznavala prave ljude u pravom trenutku. Među njima je Sofija Vujisinović, zahvaljujući kojoj je prvi put došla u Viceroy, a koja je trenutno prastri šef u restoranu u Njujorku sa tri Mišlenove zvezdice. Jedan od mentora bio joj je pastri šef Marko Trpković, kao i šef Dimitrije Acevski, a sa zahvalnošću pominje i profesora Miloša Zrnića, koji je organizovao studijsko putovanje u Kinu. Moderno poslastičarstvo kao pravac Anastasija je posebno zainteresovana za moderno poslastičarstvo i pekarstvo, što između ostalog podrazumeva primenu novih tehnologija. „Moj otac, na primer, proizvodi ekstrudirano brašno što je u Srbiji nov proizvod. Ovakvo brašno znatno produžava rok trajanja proizvoda i ubrzava proces pravljenja. Jedan pravac u pekarstvu koji otvara nove mogućnosti”, ističe Anastasija.
Sve su to znaci koji su joj ukazivali da je na pravom putu i da ovo jeste zanat kojim želi da se bavi. To joj potvrđuje i trenutno nameštenje: „Hotel Viceroy je od prvog trenutka bio moj drugi dom. Pripada grupaciji hotela sa pet zvezdica koji funkcionišu po istom modelu organizacije i međusobno sarađuju, a ovaj na Kopaoniku je prvi otvoren u Evropi i postoji još samo jedan – u Portugaliji. Viceroy kao korporacija pruža mogućnost da se u nekom trenutku karijere zaposlite u bilo kom njihovom hotelu u svetu. Ovde imate slobodu da radite stvari koje volite, a pritom se poštuje hijerarhija, nešto što sam učila u školi ali nisam imala prilike da do sad sretnem u Srbiji. Tačno se zna šta je čiji posao i imam priliku da učim od najboljih i da napredujem. Nas četvoro u poslastičarnici funkcioniše kao tim sa prosekom od 22 godine, a zanimljivo je da najstariji među zaposlenima u kuhinji nema više od 40 godina. Hotel trenutno radi samo zimi – sezona traje od decembra do maja, a nakon toga ću videti gde me put odnese, možda na usavršavanje negde u inostranstvu”, sa osmehom najavljuje Anastasija.
Meni za ovu sezonu kreirala je u saradnji sa Ninom Sinđelić, koleginicom sa fakulteta i prijateljicom. Kaže kako voli da se stavi u cipele potrošača: „Ovo je skijalište, mesto gde ljudi u 80% slučajeva dolaze da skijaju. I ja sam skijaš i na kraju dana volim da pojedem nešto jako, što će me zasititi i pružiti užitak. Ukus je za nas na prvom mestu, posle dolazi sve ostalo. Pored tri komadna kolača na stalnom meniju, radimo i set menije za specijalne večere, za koje uvek kreiramo drugačiji kolač. Pored toga imamo i naš bife to jest švedski sto na kom su izloženi naši kolači – najbolja predstava onoga što smo zapravo mi.” Mora postojati ponešto za svakoga, kaže naša majstorica zanata tako da uvek imaju jedan čokoladni i drugi voćni kolač, dok je treći neutralan. „Za ovo malo vremena naučila sam da ne smemo biti previše subjektivni niti o meniju odlučivati po ličnom ukusu već se mora sagledati šira slika. To podrazumeva uparivanje sa slanim menijem i bogatom vinskom kartom. Meni su ovde kreirala dvojica šefova, slobodno mogu da kažem među najboljim ljudima koje sam imala prilike da sretnem: Boris Jević i Uglješa Stepanović.”
Porodična tradicija i planovi za budućnost
Ono što je sigurno jeste njena vezanost za porodičnu firmu „Gold” iz Mladenovca, kojoj se uvek vraća i prenosi sve što nauči. „Deda Slavko i otac Slobodan, a sad i brat Luka koji se vrlo mlad uključio u porodični biznis i intenzivno radi – oni su moja velika inspiracija. Podržavaju me na ovom putu usavršavanja i izvesno je da ne bih bila ovo što jesam i ne bih imala ovu sigurnost da se upustim u profesionalna istraživanja da nije njih.” Iako je trenutno posvećena poslastičarstvu, Anastasija kaže kako sagledava njegovu povezanost sa pekarstvom i načine na koje se te dve grane prožimaju i nadopunjuju. Takav je i njen plan za budućnost. „Krenula sam putem poslastičarstva, dok ga ne usavršim do nivoa da budem zadovoljna, a onda ću pokušati da napravim svoju konekciju sa pekarstvom. Biće zanimljivo spojiti hotelsko poslastičarstvo i pekarstvo sa industrijom”, zaključuje ova ambiciozna majstorica zanata o kojoj ćemo sigurno još slušati i pisati.
Jagodina suza – kolač po legendi
Jagodina suza je cvet koji raste samo na Kopaoniku i u nekim predelima Rusije. Legenda kaže da je devojka Jagoda izgubila stado ovaca i zbog toga mnogo plakala, a gde god da je njena suza pala nikao je cvet. Kolač koji Anastasija i Nina trenutno kreiraju biće voćni, na bazi Pavlove torte u crveno-belim tonovima i u sebi će sadržati segment koji liči na suze.
Piše: Jasna Žarković, magazin Pekar&Poslastičar broj 54, decembar 2024.
Foto: Anastasija Spasojević