Kako na kiflu lepiti bar-kod?

Trgovcima nejasan propis o obaveznom obeležavanju mašinski čitljivom oznakom. PKS organizuje tribine i razjašnjava nedoumice

TRGOVCE i proizvođače zbunjuje novi propis, jer im nije jasno kako da kju-ar kodom ili bar-kodom obeležavaju voće, povrće, rinfuznu robu, pogotovo ako se prodaje na pijacima. U dilemi su i pekari, jer ne znaju da li treba svaki proizvod posebno da zapakuju i označe. U javnosti su otvorena različita pitanja, između ostalih i kako će se bar-kodovi lepiti na zelenu salatu.

Zato Privredna komora Srbije organizuje tribine širom zemlje kako bi informisala privrednike i razjasnila sve nedoumice. Do sada je održano šest info-dana u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kruševcu, Nišu i Kraljevu. Ministarstvo trgovine je uvelo dežurne brojeve telefona na koje mogu da se jave oni kojima su potrebna dodatna pojašnjenja. Odredba Zakona o trgovini propisuje obavezu da svi proizvodi od 31. januara ove godine moraju da budu obeleženi nekom mašinski čitljivom oznakom.

Sekretar Udruženja za trgovinu PKS Žarko Malinović kaže, za „Novosti“, da su prethodnih dana, zajedno sa predstavnicima tržišne inspekcije, odgovorali na sva pitanja trgovaca i proizvođača koji su prisustvovali skupovima.

– Registrovana poljoprivredna gazdinstva i oni koji nisu maloprodavci nemaju obavezu da obeležavaju proizvod mašinski čitljivom oznakom – ističe Malinović. – Svaki maloprodavac je u obavezi da to uradi bez obzira na to da li se trgovinom bavi na pijaci, u kiosku ili putem interneta.

Kada je u pitanju rinfuzna roba u maloprodaji, među privrednicima je postojala dilema da li je potrebno da se svaka pojedinačno izmerena količina nekog proizvoda za potrošača posebno označi.

– To nije potrebno – kaže Malinović. – Dovoljno je da se mašinski čitljiva oznaka jasno istakne na pakovanju u kojem se nalazi rinfuz i bude dostupna potrošaču. Može da bude na džaku, gajbici…

Slično važi i za pekare, koji ne moraju svaki pojedinačni proizvod posebno da pakuju i označavaju. Bitno je samo da to bude vidljivo kupcima, isto kao što je i deklaracija. Najčešća nedoumica privrednika je bila u vezi s tim koju od mnogobrojnih mašinskih oznaka smeju da koriste, kaže Malinović, i dodaje da mogu bilo koju. U javnosti se moglo čuti da su za kršenje ovog propisa predviđene visoke novčane kazne, ali naš sagovornik kaže da to nije tačno. Ističe da je cilj odredbe stvaranje preduslova za unapređenje tržišta, a ne uvođenje još jednog nameta.

– Zakonodavac je, propisujući obavezu mašinski čitljivih oznaka, samo želeo da omogući ubrzanje privrednih procesa unutar lanca snabdevanja i bolju informisanost potrošača i da stvori dodatni instrument u borbi protiv sive ekonomije – objašnjava Malinović. – To potvrđuje da ne postoji novčana kazna za nekog ko prekrši odredbu, već se ta roba samo povlači iz prometa dok se ne označi.

Obeležavanje proizvoda, kako ističe Malinović, smanjuje zadržavanje potrošača na kasi i štedi njihovo vreme. Skeniranjem oznake ubrzava se protok robe i kupaca.

– Posebno je kod namirnica značajno označavanje jer omogućava sledljivost njihovog kvaliteta – kaže sagovornik „Novosti“. – Na primer, ako je proizvod životinjskog porekla, sadrži informaciju sa koje farme i klanice je došao, da li je životinja lečena i kojim sredstvima, ili, ako je reč o pakovanom proizvodu, kada je to učinjeno.

Izvor: Večernje novosti

Podeli

Pogledaj i ostale članke iz kategorije vesti

Otvoren Mega Maxi

Novo iskustvo kupovine u hipermarketima Beograd, 30. jul 2020 – Nova oaza savremene kupovine u hipermarketu, Mega Maxi,...

Pročitaj