planeta klimatske promene ilustracija

Klimatska kriza ugrožava žetvu

Prehranjivanje svetske populacije koja će uskoro brojati 10 milijardi nije moguće ostvariti bez uzrokovanja klimatske katastrofe, zbog čega će biti potrebne velike promene u industriji. Klimatske promene su veliki rizik i po bezbednost hrane jer utiču na poljoprivrednu proizvodnju, posebno na prinos useva. Odavno su Univerziteti u Minesoti, Oksfodu i Kopenhagenu objavili studiju u okviru koje su istraživači proučavali prinos ječma, manioke, kukuruza, uljane palme, uljane repice, pirinča, sirka, soje, šećerne trske i pšenice i otkrili da promene klimatskih uslova već utiču na žetvu.

Utvrđeno je da klimatske promene uzrokuju značajne varijacije u prinosu, u rasponu od smanjenja za 13,4 odsto za palmino ulje do povećanja od 3,5 odsto za soju. Uticaji su varirali po vrsti uslova, ali i u odnosu na geografski položaj, pa tako one negativno utiču na proizvodnju hrane u Evropi, Južnoj Africi i Australiji, ali pozitivno u Latinskoj Americi, dok su u Aziji i SAD mešovite. Zbog toga je od vitalnog značaja razviti klimatski pametne sisteme koji će obezbediti otporniju poljoprivrednu proizvodnju i promovisati sigurnost hrane i prehrane, u korist ljudskog zdravlja.

Ana Marija Lobogerero, šefica istraživanja u Istraživačkom programu o klimatskim promenama, poljoprivredi i sigurnosti hrane, tvrdi da napori na ublaživanju klimatskih promena treba da se protegnu i izvan sistema poljoprivredne proizvodnje kako bi obuhvatili čitav lanac ishrane. Jedna od najznačajnijih akcija koja bi mogla da se izvede jeste dekarbonizacija prehrambenog sistema – uz promociju zdravijeg i održivijeg načina ishrane. To uključuje povećan unos voća, povrća i mahunarki, a smanjenje unosa crvenog mesa. Ta promena umanjila bi rizik od srčanih bolesti, moždanih udara i sl., kao i emisiju gasova staklene bašte.

Pekar & Poslastičar Broj 23, avgust/septembar 2019 god.

Podeli

Pogledaj i ostale članke iz kategorije vesti