Ovo leto će u analima najstarije poslastičarnice na Balkanu ostati zabeleženo kao vreme važnog proširenja i ulepšavanja. 29. juna, nakon pet meseci radova, ponovo je otvorena jedna od najomiljenijih adresa svih koji u glavnom gradu znaju šta je dobar kolač i sladoled.
Današnji vlasnik Pelivana Suhaib Alšukeir, potomak Mustafe Pelivanovića, koji je od novčane nagrade osvojene za zlatnu medalju u rvanju 1851. godine pokrenuo prvu poslastičarnicu u Beogradu i nazvao je Pelivan, odgovara nam na pitanje kako se odlučio za ulazak u ovu investiciju: „Nije bila planirana! Dobili smo ponudu od vlasnika susednog lokala – Srpske pravoslavne crkve. Zanimljivo je da smo u zakupu starog lokala kod njih još od 1941. i to kao prvi svetovni zakupci crkvene imovine. Tada je deda preselio ovde poslastičarnicu, koju smo sada proširili na dva lokala”, kaže nam gospodin Alšukeir i dodaje da je adaptacija trajala pet meseci. „Drago nam je što su dobrosusedski odnosi sa pravoslavnom crkvom, vlasnikom lokala, krunisani ovom ponudom, koju nismo mogli da odbijemo iako je finansijski zalogaj bio veliki”, zaključuje naš sagovornik.
Drim tim adaptacije
Pelivan je jedan od simbola starog Beograda i zaslužio je da zasija novim sjajem. Za odlično izveden posao zaslužan je tim koji je izneo adaptaciju: „Eho Interior”, na čelu sa arhitekticom Vladanom Jovanović i njenih pet saradnica, koje su bile zadužene za projekat, zatim izvođač radova „Gips design” i njegov vlasnik, prijatelj Pelivana – Slobodan Ljubojević, koji je gospodinu Alšukeiru i preporučio arhitektonski studio, kao i sam vlasnik koji je koordinirao i donosio najteže odluke.„Majka je našu arhitekticu dovodila kao malu u Pelivan na padobrance, dok je Sloba komšija koji čitav život zna za naš lokal i dolazi u njega, pa mu je bila i čast i radost da vodi radove”, priča nam gospodin Suhaib i dodaje da je samo neko ko se potpuno posvetio ovom projektu mogao da ga izvede ovako sjajno.
„Veliki je zahvat bio u pitanju jer smo sve razrušili i u hodu su se otvarali razni problemi. Teže je rekonstruisati nego graditi novo, ali o tome može da vam priča Sloba.” Slobodan Ljubojević, koji je svratio na komšijsku kafu, uključio se u razgovor: „Da, bilo je zahtevno i stresno, ali smo imali odličnu saradnju i veru u to da možemo izvesti adaptaciju dostojnu Pelivana. Proširena je proizvodnja, a u podrumu su magacin i kancelarije. Tu je i nova, veća bašta, ali je ceo enterijer zadržao dušu starog lokala. Ostala je estetika s početka veka, sa vrhunskim kvalitetom opreme i naravno asortimana. Rekao bih da se nazire nota Pariza, koja odlično ide uz fotografije starog Beograda i porodične istorije”, kaže gospodin Ljubojević.
Pomoć pri adaptaciji
„Najlepši deo ove nove faze u razvoju naše poslastičarnice jeste reakcija ljudi koji su bili u prilici da pomognu. Spisak je dugačak pa bih ovde izdvojio samo najveće donatore: Grohe, GipsDesign, Mapei, Tece, Tilezza, Dolce Freddo, Ljubiša Gajović (dizajner), Bajlonko… Važno nam je bilo i razumevanje banke Poštanska štedionica, koja je odobrila kredit za adaptaciju i tako se upisala u spisak onih koji su reagovali s ljubavlju i željom da pomognu stvaranju nove stranice u istoriji Pelivana”, zaključuje gospodin Suhi Alšukeiru.
Istorija se poštuje a tradicija čuva
Naš sagovornik je zadovoljan reakcijama mušterija, kaže da je zadržan stari asortiman koji podrazumeva klasične kolače i torte i da nije menjao cene. „Zanimljivo je da ovog leta podjednako dobro idu i sladoled i kolači, možda i zato što su se stare mušterije uželele naših kolača dok je lokal bio zatvoren.” Podseća da se u Pelivanu sve radi ručno, po starim receptima, u porodičnoj manufakturi, i tako će uvek ostati. Nama ostaje da im čestitamo na sjajno obavljenom poslu i poželimo da nastave da pišu istoriju.
Zaštićeno dobro
Ono što je peta generacija porodice koja vodi Pelivan odredila kao svoj zadatak jeste da zaštiti svoj brend i upiše ga u spisak dobara od posebnog značaja. „Da li će mi nadležni pomoći u tome ili ću morati sam da nađem put do UNESCO-a, ne zavisi od mene nego do onih koji bi morali da prepoznaju značaj činjenice da smo najstarija poslastičarnica na Balkanu”, jasan je gospodin Alšukeir. Nadamo se da će ovo pitanje stići na pravu adresu i dobiti adekvatan odgovor.
Piše: Jasna Žarković, magazin Pekar&Poslastičar broj 52, avgust/septembar 2024.
Foto: Pelivan