Voleti svoj zanat znači truditi se da naučiš sve što taj zanat nudi. To je poruka koju Miroslav Ilić ovom svojom pričom prenosi našim čitaocima i ponajviše – mlađim kolegama.
Šegrtski dani
„U pekaru sam ušao sa 20 godina, iz druge profesije, ali kad brašno jednom uđe u nos i zavoliš ovaj posao, gotovo je – ostaješ zarobljen. Gazda me je odmah bacio u vatru, ali kao pomoćnika. Tad je bilo drugačije, u radionici je radilo više nas koji smo učili zanat. Danas za takav pristup vlasnici pekara nemaju strpljenja – ako znaš da radiš, počinješ odmah, ako ne – nema obuke i nema posla. U toj mojoj prvoj pekari MD Trade u Resniku, radilo nas je po četvoro, petoro u sve tri smene.
Mnogo smo hleba radili, čak 20-25 vrsta, što je bilo bogato za 2004 godinu”, priseća se Miroslav i dodaje kako je bio radoznao: „Bacanje bureka, perece na štapić… sve što vidim da se radi želeo sam da probam, da naučim. Sećam se kako je majstor Jova vitlao burek i ja kažem: ’Oću ja’, a oni se smeju: ’Šta ćeš ti?’ Ali Jova mi ostavi dve – tri kore da bacim i ja nešto isavijam preko ruke, dođem kod njega ponosan ikažem: ’Ja završio’, a on na to pita ko je poslednji radio na stolu – što je značilo ’idi očisti sto’. I tako smo svaki dan: on ostavi po dve kore, ja bacam, vežbam i čistim.”
I drugi su tako pekli zanat, priča nam Miroslav – menjali se na raznim poslovima i učili: „Jedan radi lisnato testo, jedan burek, drugi je na hlebu i pecivima, pa pakovanje, pečenje… Onda se zamenimo, da ne bude monotono. Bili smo dobra ekipa… Gazda ti kaže: ’Kad budeš naučio, dobićeš više para’, pa se trudiš da što više naučiš i dobiješ veću platu.” Miroslav je nakon šest godina prešao u pekaru Baš fino na Novom Beogradu, gde je proveo punih 16 godina, a danas radi u pekari Nana u Barajevu.
Učešće na Pekarijadama
Naš majstor zanata prvi put je na Pekarijadi bio 2016. godine: „Dopalo mi se koliko je to takmičenje zapravo škola – gledaš kako i šta rade kolege, razgovaraš s tehnolozima – saznaš mnogo toga, podelite iskustva. Tu je, naravno, i druženje, a posebno su ta poznanstva korisna kada tražiš posao. U toj našoj mreži vrlo brzo se dobiju sve potrebne informacije.”
Miroslav je na ovom takmičenju učio ali i pobeđivao – 2025. u kategoriji štrudle: „Da, s makom i orasima. Godinama sam tu negde, među prvih četvoro, i uvek tu odlučuju nijanse.” Važno je voleti ovaj posao, kaže nam Miroslav: „Vežbati, učiti u svakom trenutku i truditi se da to što napraviš bude lepo. Jer, kad se već trudiš, uradi ga kako treba.” Iako Miroslav ume, voli i može da napravi sve što jedan pekarski asortiman podrazumeva, kao najzanimljiviji izdvaja, kako on kaže ’puter’, tj. proizvode od lisnatog testa, jer su zahtevni u izradi i time je majstorsko zadovoljstvo veće.
Dotičemo se i pitanja mašinske u odnosu na ručnu obradu testa – Miroslav „navija” za ovu drugu: „Jasno je da nam mašinapomaže, ali meni je bolje kada se radi ručno jer ne ubijaš testo. Opet, za zanatski pristup je potrebno više ljudi, što podrazumeva veće troškove i sve što već znamo. Tu je i potreba da se stalno u vitrine izbacuje nešto novo, što je diktat tržišta, ali mislim da smo ga i mi stvorili. Lepo je širiti asortiman ali ne na štetu starih recepata, pa tako vidim bavarske kifle sa susamom umesto morske soli – što ne ide. Treba čuvati klasične recepte i kreirati nove”, zaključuje Miroslav.
Planovi za budućnost
Saznajemo na kraju razgovora da naš sagovornik planira kreiranje svog brenda: „Voleo bih da otvorim radnju koja će biti specijalizovana – mali asortiman odabranih proizvoda. Planovi su tu, imam i neke pregovore za lokal u centru Beograda, pa ćemo videti…”, otkriva nam Miroslav, a mi mu želimo da plan što pre ostvari.
Piše: Jasna Žarković, magazin Pekar&Poslastičar broj 64, avgust/septembar 2026.
Foto: Miroslav Ilić i Pekarijada