Prvog januara sada već davne 1970. godine u Obrenovcu je otvorena pekara „Kod Žike”, vlasnika Živorada Jovanovića – dede današnje vlasnice ovog lokala Marine Petojević. Živorad je zanat završio pre Drugog svetskog rata, u pekari svog starijeg brata, a „specijalizaciju” nastavio u zarobljeništvu u Berlinu.
Po povratku u zemlju zapošljava se u državnoj pekarskoj industriji, u kojoj stiže do „vrha” odnosno mesta generalnog direktora. Preduzetnički duh, međutim, ne da mu mira, te 1964. godine daje otkaz i odlazi u Beč, gde se vraća svom osnovnom zanatu i radi u pekarama. Sledeća faza u zanimljivoj karijeri ovog majstora odvija se u Obrenovcu: odustavši od gastarbajterskog statusa, kupuje kuću u kojoj je i sada pekara i u kojoj tada, u malom stanu, žive on i supruga sa dvoje dece, dok je u drugom delu kuće radionica i radnja… Počelo se sa turskom peći i samo jednim majstorom – onim za burek, pa se kasnije nabavila etažna peć i povećao broj radnika. Gradio se polako sopstveni biznis…
Živorad je doneo prvi mikser za testo u Obrenovac, kao i mnogo toga drugog što je u to vreme bila inovacija. Kroz njegovu radionicu prošlo je šestoro pekara koji su kasnije otvorili svoje radnje, a svakome ko je hteo da nauči zanat vrata pekare „Kod Žike” bila su otvorena. Vremenom se u ovoj porodičnoj firmi širio obim proizvodnje i povećavao broj radnika, pa je 1985. vođenje preuzeo Marinin otac Milan Jovanović, koji je uz pomoć supruge Milice i sestre Dragice Glišić razvijao proizvodnju. U kriznim devedesetim godinama majka Milica otvara poslastičarnicu ali je ubrzo pripaja pekari i od tada je uvek prisutna i vitrina sa kolačima. Ova priča o jednoj viziji i čoveku na dobrom glasu postala je veliki motiv njegovim naslednicima – unuci Marini i njenom suprugu Petru Petojeviću: da zadrže domaćinsku atmosferu i u njoj razvijaju novu, svoju fazu postojanja pekare „Kod Žike”. Kažu nam da je poduži spisak zvanica koje će pozvati na proslavu jubileja, među kojima je najviše bivših radnika pekare, od kojih su neki tu proveli ceo radni vek.
Od bureka do hrono pogačica
Najvažniji i najtraženiji artikl u dugoj tradiciji ove radnje je burek. Marina i Petar u glas potvrđuju da će tako i ostati i da se sve ove godine pravi po istom receptu – dedinom. Od kada su oni 2014. godine, nakon velike poplave, preuzeli radnju, polako su širili asortiman, vodeći računa da zadrže sve ono što se u prethodnom periodu pokazalo kao kvalitetno i traženo. Tu je sada više vrsta hleba i veliki asortiman peciva, ali i kolača koje Marina osmišljava prateći nove trendove.
Sugrađanima je najomiljeniji čizkejk u čaši, a sve su traženiji i tartovi, posebno onaj sa makom i prelivom od limuna, ili od oraha, čokolade, sezonskog voća… Trudimo se da starinski kolači, neki i po sto godina starom receptu, kao što su vanilice, salčiči, šapice uvek budu u ponudi, dok su klasične torte koje pravimo i po narudžbini i dalje najtraženije”, kaže nam Marina.
Iz slane ponude izdvaja sendviče i male pite, kao najčešći izbor onih kupaca koji ujutru žure na posao i doručak obavljaju u pauzi, a sve češće se traže i proizvodi iz zdravog programa: od raži, heljde ili beskvasni. U razvoju asortimana pomoć im je pružio Žarko Jelenić, tehnolog iz „PIP”-a, a Petar nam otkriva i dobru praksu među kolegama: „Moram da se pohvalim da se mi pekari i vlasnici pekara u Obrenovcu držimo zajedno i pomažemo jedni druge, što je veliki zalog uspeha. Vremena nisu laka i ovo je jedini način da mušterije budu zadovoljne, a mi opstanemo. Saradnja u struci, zdrava i lojalna konkurencija je preporuka za sve kolege. Ovako će u skoroj budućnosti biti ne samo lakše nego i jedino moguće raditi”, poručuje Petar. Nama ostaje da im čestitamo jubilej i poželimo da vatra u peći ove porodične pekare još dugo bude simbol dobrog pekarstva i poslastičarstva u Obrenovcu.
Piše: Jasna Žarković, Pekar & Poslastičar Broj 26, februar/mart 2020 god.