Buregdžinica Goga
Goran i Olivera Stojanoski, uz pomoć dva sina i ćerke, vode porodičnu Buregdžinicu Goga, cenjenu u Vojvodini gde posluju već 40 godina, a odskora s jednim lokalom prisutnu i u Beogradu
Sto godina pekarstva u porodici Stojanoski
„Pradeda je došao iz Makedonije u Vojvodinu pre Drugog svetskog rata i ušao u pekarski posao, ali u početku nije posedovao svoju pekaru, nego je radio kao majstor”, priča nam Goran. „Izučio je ovaj zanat postepeno, kasnije uveo svog sina – mog dedu, a deda preneo znanje ocu. Deda je najviše radio u Subotici, zatim u Kanjiži i Novom Sadu, da bi otac konačno, 1966. otvorio svoju pekaru. Bila je to klasična ponuda hleba i peciva, još nisu pravili burek, a uvode ga 1980, da bi mu se krajem 1988. potpuno posvetili i od tad gajimo taj pristup specijalizovane radnje.
Pre nego što su se stekli uslovi za kupovinu lokala, mnogo su se moji roditelji selili – po Vojvodini i Hrvatskoj, trbuhom za kruhom. Gde se davala pekara u najam, u to mesto bi odlazili, do naše prve stalne adrese u Ravnom selu, pored Vrbasa, kada sam i ja ušao u posao. Pokušao sam da radim u struci za koju sam se školovao, ali je ljubav prema pekari bila jača, jer sam u njoj praktično odrastao. Jedna od onih priča iz detinjstva je ležaj na džakovima brašna za moju sestru i mene. Pošto nam je rodbina ostala u Makedoniji, moji nisu imali nikog da im pričuva decu, pa se dešavalo da sestra i ja spavamo na njihovom radnom mestu. Miris brašna i toplota pekarske peći prisutni su u mojoj porodici čitav vek, a u mom životu oduvek”, s osmehom zaključuje Goran.
1998. otac odlazi u penziju i Goran i Olivera preuzimaju vođenje porodične firme, koja danas broji pet lokala: dva u Vrbasu, dva u mestima u njegovoj okolini i peti u Beogradu. U Vrbasu je i centralna proizvodnja, odakle se burek i pite distribuiraju i peku u radnjama. „Svi u porodici umemo da napravimo burek, ja sam još uvek u proizvodnji, a imamo i majstore koji su dugo sa nama – čak 10, odnosno 14 godina. Nažalost, sve manje mladih želi da uči ovaj zanat, ali takva su vremena”, zaključuje Goran.
Radno vreme lokala u Beogradu je od 07.00 do 15.00, a u Vrbasu do 13.00.
Ručno ili industrijski rađen burek
„Mi koji smo čitav radni vek usavršavali ručno rađeni burek teško sebe vidimo za mašinom, ali ne mogu reći da je tako napravljen proizvod loš. Pitanje je ukusa. A što se tiče radne snage i ujednačenog kvaliteta, ni to nije tako jednostavno. Pričao sam s kolegama koji imaju mašine i gledao proizvodnju – pa i tu se mora stajati pored mašine, kad krene ne možeš da se šetaš, moraš biti uz nju. Kada ručno radiš, možeš da staneš, napraviš pauzu, ali mašinu kad pustiš, dok ne istera nema mrdanja. Ali videćemo, možda ih moji naslednici uvedu. U svakom slučaju, srećni smo što se ova stogodišnja tradicija pekarstva u našoj porodici nastavlja.”
Goran nam dalje priča kako su od početka proizvodi pekare njegovih roditelja, a sad njihovi, prepoznati kao kvalitetni. „Zadovoljstvo je kad vidiš da se ljudima dopada ono što praviš, da su zadovoljni i vraćaju se. Mi smo u Vrbasu i okolini stekli ime, a evo, u Beograd smo tek stigli, tržište je veliko i velika je ponuda bureka, ali mislim da smo doneli konkurentan proizvod”, kaže nam Goran i dodaje da je ovaj potez izveden na nagovor starijeg sina i ćerke, koji studiraju u Beogradu. „Zasad smo zadovoljni, uhodavamo se, nije jednostavno kad je proizvodnja u drugom gradu, ali dok ne probaš, ne znaš. Mora se rizikovati.”
Asortiman
Buregdžinica Goga ima bogat izbor bureka: klasičan sa sirom i mesom, i slatki s jabukama i višnjama. Neizostavno se moraju probati i oni posebni – s butkicom, kao i s pilećim belim mesom, šunkom i trapistom, ili pica burek. Tu su i posne pite sa spanaćem, krompirom, pečurkama, višnjom i jabukom. Asortiman je isti u svih pet lokala, kaže nam naš sagovornik, a što se tiče sirovina, ističe da je važno koristiti dobro brašno. Oni ga mešaju u razmeri koja se pokazala najboljom za testo kakvo burek zahteva. „Sir i meso nabavljamo godinama od istih proizvođača kod nas na lokalu – uvek sveže i standardnog kvaliteta. Biramo skuplje, ali znamo šta dobijamo, a znaju i mušterije”, zaključuje naš sagovornik a mi dodajemo da nam je degustacija to i potvrdila. Želimo Buregdžinici Goga dobre beogradske dane, jer ovaj grad
Piše: Jasna Žarković, magazin Pekar&Poslastičar broj 63, jun/jul 2026.
Foto: Buregdžinica Goga i Jasna Žarković