Sve je više ljudi koji žele da se hrane zdravije. Da li će proizvođači da se prilagođavaju? O tome ovaj put iz ugla potrošača – Tatjane Jovanović, autorke e-knjige „Deklaracija, moja najbolja prijateljica“
Iako smo do sada često pisali o deklarisanju, o ukidanju pojedinih aditiva zbog štete koju nanose ljudskom zdravlju, o promenama u zakonskim okvirima, inovacijama i drugom – iz ugla donosilaca zakona i proizvođača, ovaj put vam prenosimo viđenje iz ugla potrošača i to osobe koja je u istraživanje sveta aditiva ušla zbog svojih zdravstvenih problema. Podelićemo sa vama njenu priču koja je za kratko vreme privukla mnoge koji su zainteresovani da krenu putem ishrane koja je dobra za naše zdravlje. Tatjana Jovanović, autorka e-knjige „Deklaracija moja najbolja prijateljica“, u svet deklarisanja je ušla da bi rešila probleme sa svojim zdravljem. Pričajući o tome šta je prethodilo ovoj knjizi ističe da je bila zdrava žena kojoj se alergija na aditive pojavila odjednom, prvi put u 45. godini života. Ovo je njena priča, koja je privukla skoro 62.000 ljudi (u ovom trenutku) da budu deo njene zajednice na Instagramu.
Kao i svaki neosvešćeni potrošač u današnje vreme, decenijama sam kupovala ono što bi mi prvo došlo pod ruku, obično pod uticajem reklame ili zbog povoljne cene. Moji problemi su se očigledno godinama akumulirali, da bi eksplodirali tek u 45. godini života u vidu iznenadnog osipa i crvenila na licu, otečenih kapaka, krasti i curenja limfe oko usana, što se sve vremenom sa lica proširilo na celo telo. Istraživanja da se utvrdi poreklo problema trajala su mesecima; nalazi na sve standardne reagense (dlaku, grinje, gluten i sl.) su pokazivali da je sve u redu. Nakon što su alergolozi i imunolozi iscrpli sve svoje resurse, na red je došao dermatolog. Odreagovala sam na gotovo sve hemikalije na koje sam testirana, no kako su one bile širokog spektra, nisam znala gde da ih tražim: da li u hrani, kozmetici, odeći, predmetima opšte upotrebe ili, pak, kućnoj hemiji. Tek je kvantna medicina uspela konkretno da mi utvrdi na koje aditive reagujem i tada počinje potpuno novi svet za mene. Krećem da tragam za njima na deklaracijama svega što sam koristila u domaćinstvu. Umela sam sate da provodim u Maxiju čitajući deklaracije na proizvodima, da bih potom istraživala o tim sastojcima, čitala naučne studije, učila nutricionizam, konsultovala se sa farmaceutima, lekarima, hemičarima i polako počela da pronalazim prozvode bez aditiva – prehrambene i kozmetičke. Izvršivši čistku frižidera, ostave i kupatilskih polica, vrlo brzo sam uspela organizam da vratim u balans. Ostala su samo dva ožiljka koja me podsećaju na to da nikad više ne stavim u svoj organizam nešto što je potencijalno sporno.
Pola godine nakon smirivanja organizma, rešila sam da svoje iskustvo podelim na društvenim mrežama. Ispričala sam svoju priču i podelila svoje fotografije iz tog bolnog perioda, koje ne izgledaju ni malo reprezentativno. Želja mi je bila da istaknem da na policama postoje i oni proizvodi koji su bez aditiva, čistog i bezbednog sastava. I, nastao je bum! Tada sam shvatila koliko je ljudi zainteresovano za ovu tematiku. To mi je dalo vetar u leđa da nastavim da delim sa svima proizvode čistog sastava koje pronalazim kod nas. Mi, potrošači, imamo veliku moć, jer svojim novcem glasamo o tome šta će se proizvoditi. Duboko verujem
da bi na taj način vremenom na rafovima bilo sve više i više proizvoda koji gode našem zdravlju. To i jeste moja misija: da pronađem na tržištu bezbedne proizvode, bez ili sa što manje aditiva i toksina, od hrane i kozmetike, preko kućne hemije, do ambalaže u koju se pakuju namirnice, posuđa, garderobe, dušeka, pelena… Da čuvamo i volimo svoj organizam kao što on čuva i voli nas.
Kako su ljudi svakodnevno počeli da mi postavljaju pitanja na društvenim mrežama, da traže tumačenja sastava proizvoda, shvatila sam da je vreme da objavim priručnik o tome kako čitati deklaracije, te kako na osnovu deklaracije izabrati što zdraviji prehrambeni proizvod u masi koja nam se nudi. Tako je nastala „Deklaracija moja najbolja prijateljica“.
Aditivi
Dom svakog aditiva je laboratorija – to treba uvek imati na umu. Obično tehnolozi kažu da se u proizvodima nalaze male količine aditiva i da to ne može da škodi. Međutim, mi ne možemo da znamo koliko dnevno unesemo aditiva iz svega što pojedemo. A kako aditivi imaju kumulativno dejstvo, kao što se pokazalo u mom slučaju, ako ništa drugo, uništavaju nam imunitet na duge staze, utiču na mikrobiom, a oko 70 posto imuniteta ide upravo iz stomaka. Stoga, ako se konstantno hranimo visokoprerađenom hranom, neće valjati. Trebalo bi da se vratimo celovitoj ishrani, da sami što više spremamo hranu od pažljivo izabranih namirnica, kao pravi informisani, osvešćeni potrošači.
Kako utiču na naše zdravlje
Pojačana upotreba aditiva, rafinisanih brašna/ulja/šećera i transmasti itekako je uticala na povećanje kardiovaskularnih oboljenja, problema sa holesterolom, metaboličkog sindroma, gojaznosti, dijabetesa tipa 2, insulinske rezistencije i svih drugih hroničnih nezaraznih bolesti povezanih sa ishranom. ADHD sindrom koji je sve rasprostranjeniji kod dece danas, povezuje se sa visokorafinisanom hranom, aditivima i preteranom konzumacijom rafinisanih šećera. Jedna od najspornijih kategorija aditiva su boje. Ima ih u masi prehrambenih proizvoda: pekarskim i poslastičarskim proizvodima, industrijskim slatkišima, sladoledima, paštetama, voćnim jogurtima, bombonama, prelivima, sosovima, začinima… Povezuju se sa alergijama, astmom, hiperaktivnošću kod dece i poremećajem pažnje. Sporni su i mnogi konzervansi.
Npr. umesto štetnih konzervanasa: E 210, 211, E212,E213, E214, E215, E218 i E219, proizvođači bi mogli da upotrebe neki od onih
koji se smatraju bezbednijim, recimo E 200, E 202 ili E 203. Vrlo sporni su i pojačivači aroma, posebno glutaminati (od E 620 do
E 625). Oni se koriste najviše u mešavinama začina (kao izvrsna zamena može se koristiti morska so i začinsko bilje koje je i te kako blagodetno za naše zdravlje), supama u kesici, smrznutim picama, kobasicama, viršlama, konzervisanim mesnim proizvodima itd. Vrlo su alergeni i mogu da prozrokuju tzv. ,,sindrom kineskog restorana”, čiji su simptomi obamrlost u potiljku, migrene, ubrzano lupanje srca, brohnospazam, osećaj slabosti itd. Osobe koje boluju od astme, neurodermatitisa i gihta apsolutno ne bi trebalo da konzumiraju namirnice koje sadrže glutaminate. Plastična ambalaža prehrambenih proizvoda takođe ume da bude vrlo toksična, što zbog mikroplastike, što zbog endokrinih disruptora koje ispušta.
Najbezbednije su reciklažne oznake plastike: 2, 4 i 5, a recimo br. 6 (to je ono pakovanje od stiropora u koje se često pakuje hrana za nošenje) vrlo je sporna i potencijalno kancerogena, naročito ako se u nju stavlja vruće jelo ili topao napitak. U mnogim zemljama Evrope ovakva pakovanja su već zabranjena. Takođe, posebno štetan našem zdravlju na duge staze je visoko fruktozni kukuruzni sirup, koji se često nalazi u sladoledima i uopšte industrijskim slatkišima. To je monstruozna čovekova tvorevina napravljena kad je šećer anatemisan. Nazalost, ovaj visoko fruktozni kukuruzni sirup je vrlo često uzrok masne nealkoholne jetre i dijabetesa tipa 2 kod dece.
I transmasti se i dalje u velikoj meri koriste u prehrambenoj industriji, a trebalo bi ih potpuno zabraniti ili bar uvesti obavezu njihovog deklarisanja. Inače, kao dugogodišnji prosvetni radnik, posebno sam osetljiva na temu ishrane dece. Veliki sam protivnik pekara oko škola i u njima, koje nude „džank fud“. A broj zdravijih pekara u Beogradu je mali. Bilo bi dobro da se u pekarskoj industriji koristi integralno brašno, naročito heljdino, ražano, speltino, ovseno, kao i drevne autohtone vrste, recimo polbino, koja su prepuna vlakana, minerala i vitamina koje gode zdravlju našeg stomaka i našem imunitetu. A s obzirom na to da naše telo sporije apsorbuje integralne žitarice od rafinisanih ugljenih hidrata, te da te žitarice ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi, samim tim će i nivo energije deci tokom dana biti bolji, imaće bolju pažnju, koncentraciju, a misli će im biti bistrije. Takođe, trebalo bi da se izbegava margarin, suncokretovo, sojino, kukuruzno, palmino i repičino ulje, jer su to visoko inflamatorna ulja. Umesto toga trebalo bi težiti maslinovom, kokosovom ulju, puteru, domaćoj masti, maslu..
Čitanje deklaracija
Kako nikada ovoliko nismo bili izloženi spornim hemikalijama u istoriji čovečanstva kao u 21. veku, vreme je da okrenemo novi list globalno da bismo ozdravili i sebe i planetu, koliko god je to moguće. Čini mi se da ipak stvari idu na bolje, jer ima sve više osvešćenih, informisanih potrošača. Iz mog ugla, čitanje deklaracija i proučavanje sastava nečega što želimo da unesemo u svoje domaćinstvo (i u sebe) treba da postane svakodnevica. Pa dok ne odaberemo baš sve ono po našoj meri. Onda smo mirni. Znamo šta kupujemo iz te kategorije i lagano pređemo na sledeću. Učenje o toksinima koji vrebaju iz svega oko nas i kako ih izbeći, trebalo bi da postane deo opšte kulture, te da se uči od najranijeg detinjstva u porodici i u školi. Jer to znači zdrava nacija.“
Piše: Irina Maksimović, magazin Pekar&Poslastičar broj 38, april/maj 2022.