Braće Jugovića 16, Beograd
Toplina i miris starog Beograda.
Prvo Čarli pa sastanak
Jedan profesor sa Ekonomskog fakulteta koji često dolazi u pekaru, svojim studentima daje sledeću životnu lekciju: „Kada želite da vam se u životu dogodi nešto lepo, recimo, zakažete sastanak dragoj osobi kod čuvenog ,Konja’, otiđite prvo kod Čarlija na pecivo. Nakon što se napunite pozitivnom energijom, onda idite na dogovoreni sastanak“.
Pekara Čarli ove godine slavi 55 godina postojanja. Davne 1964. godine na mestu gde se nalazila stara poslastičarnica, koja je prestala sa radom, pekaru je otvorio Sreten Spasović Cuca sa suprugom Nadeždom Simovski Spasović. Pekara se nekada zvala „Spasović“, ali je 1980. godine tokom renoviranja promenila ime u Čarli . Vlasnica pekare Nadežda Spasović seća se tih dana:
-Jedan prijatelj iz Pariza doneo nam je veliku fotografiju Čarlija Čaplina jer je suprug jako voleo Čaplinove burleske. Arhitekti koji je renovirao pekaru sinula je ideja kada je video uramljenu fotografiju: „Napravićemo nešto specifično“. I onda je stavio šešir na ulazna vrata i nazvao pekaru Čarli. Sreten je bio presrećan zbog toga.
Ništa moderno
Pekara je poznata po slatkim i slanim kiflama, pogačicama sa čvarcima i bureku. Burek se pravi sa mesom, sirom, spanaćem i prazan. Kada je post, pravi se i posni burek. Od otvaranja pekare do danas radi se isti program. Iz proizvodnje su izbačeni samo baget hleb i burek sa jabukama jer njihova prodaja nije dobro išla. U pekari nema ništa moderno – sa ponosom kaže vlasnica Spasović i dodaje da je u pekari sada već druga generacija majstora i radnika od njenog osnivanja.
Nadaleko poznate i hvaljene pogačice sa čvarcima, posebnog su ukusa jer se rade ručno, testo se razvija oklagijom. Pekara nema mašinu za lisnato testo, a po rečima vlasnice, ne nameravaju ni da je kupe. Sve se radi na starinski način. Zato mušterije vole njihove pogačice sa čvracima i kažu da su ukusne, tvrdi Nadežda. Za izradu kifli postoji kiflarica, ali je ona nabavljena pre 40 godina u Italiji kada ovde nije ni postojala takva mašina. Posebno ističu da u pekari Čarli nemaju posebnog majstora za burek, već isti majstori izrađuju sve vrste proizvoda.
Smeh kao zaštitni znak
U pekari je trenutno zaposleno sedam radnika, među kojima i uvek nasmejane prodavačice Ljija i Sanja. Kao mlade radnice došle su u pekaru i imale sreću da ih obučava vlasnik Sreten Spasović. Iskreno zainteresovane za mušterije, one tačno znaju šta ko voli i kupuje, koje kifle, sa čime burek, ko voli više reš, a ko manje. I tako iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, Ljiljana Ilić punih 29 godina, a Sanja Đurić 24 godine. Mi volimo ovaj posao i sa radošću dolazimo da radimo – kaže Ljilja, i dodaje – znamo da ćemo nekog usrećiti svojim osmehom. Mušterije nam kažu: „Znate li vi koliko nam ulepšate celu radnu nedelju.”Mnogo nam znači taj odnos sa ljudima. Kvalitet proizvoda u pekari je na prvom mestu, a mi smo to nadogradile svojim odnosom sa mušterijama. Nama je ovo kao druga kuća.
Vruće, sveže pecivo, bez aditiva
Dolazak u pekaru Čarli po tople kifle, vruć burek ili sveže pogačice sa čvarcima, za mnoge koji žive ili rade u blizini, postao je zapis koji se prenosi sa kolena na koleno. Po rečima vlasnice Nadežde Spasović, sada dolaze unuci njihovih prvih mušterija.
Činjenica je da iz ove pekare ljudi izlaze srećni i svakog jutra se ponovo vraćaju. Razlog za to je, pre svega, u kvalitetu proizvoda koji se svih ovih godina prave bez aditiva. Zatim, peciva su uvek vruća, sveža, prirodna, njihov miris podseća na toplu porodičnu kuhinju. I ono što je najvažnije, svi u pekari rade uz osmeh jer rade svoj posao iz ljubavi.
U pekari još ne razmišljaju na koji način će 8. oktobra ove godine obeležiti 55 godina rada, ali sećaju se proslave 50-godišnjice postojanja, pre 4 i po godine, kada su ponudili mušterijama tokom celog radnog dana besplatno posluženje. Suština rada ove pekare svih ovih godina jeste isti proizvodni program i proizvodi bez hemijskih dodataka. Kupci bi dodali da je to i toplina i miris starog Beograda koje osete kada uđu u pekaru Čarli.
Sećanje na mladost
Mnogi se u ovu pekaru vraćaju da se podsete svoje mladosti. Neki od njih više ne žive u Beogradu, pa im je posebno važno da svrate u Čarli i prizovu slike i uspomene iz mladalačkih dana. To ljude čini veoma srećnim, a za sreću je potrebno tako malo, kažu uvek nasmejane prodavačice Ljilja i Sanja.
.
.
.
.
Piše: Biljana Vlatković, Pekar & Poslastičar Broj 22, jun/jul 2019 god.