Tržište se okrece kvalitetnijim proizvodima
Najveća nezavisna kompanija za analizu tržišta Euromonitor International u analizi srpskog tržišta navodi da je maloprodajna vrednost pekarskih proizvoda u 2023. godini iznosila 196,8 milijardi dinara, prošle godine 217,4, a očekuje se da će do kraja 2025. godine dostići 233,7 milijardi dinara. Međugodišnji rast u ovoj kategoriji je prošle godine u odnosu na 2023. iznosio 9,5%, a očekuje se da će do kraja godine u odnosu na prošlu doseći rast od 7,5%. Euromonitor podseća da je Vlada Srbije u maju 2024. godine donela Uredbu kojom se nalaže proizvodnja i prodaja hleba od brašna T-500, sa propisanom maksimalnom maloprodajnom cenom od 54,00 dinara, a proizvodna cena je 46,31 dinar.
Ova regulatorna intervencija je bila implementirana da spreči značajne poremećaje na tržištu i da očuva standard stanovništva. Ovaj potez, kako objašnjavaju, odražava stalne napore vlade da kontroliše i drži ključnu ulogu u formiranju cena hrane, posebno u kontekstu osnovnih proizvoda kao što je hleb. Očekuje se da će kontrola doprineti stabilizaciji tržišta hleba i obezbeđivanju pristupačnosti za sve kategorije potrošača. Pored toga, kategorije hleba i peciva su počele da se oporavljaju u smislu obimne prodaje od 2023. godine, nastavljajući do 2024. godine. Naročito je rastao tržišni udeo belog hleba, dok su oni sa celim zrnom zabeležili pad 10 u 2023. Hleb i peciva ostaju najveći reklamirani pekarski proizvodi.
TRAŽE SE PREMIJUM PROIZVODI
I na našem tržištu, kako pokazuje analiza ove agencije, primetna je takozvana premijumizacija i potražnja potrošača za kvalitetnijim proizvodima. Prema podacima Euromonitora, ovaj trend sve više dolazi do izražaja kada je reč o pekarskim proizvodima u Srbiji. Potrošači sve više traže proizvode višeg kvaliteta i spremni su da plate i više za prehrambene artikle koji pružaju dodatno uživanje. U kategoriji hleba, premijum ponudu često karakteriše upotreba specijalnih sastojaka kao što su specijalno brašno, superhrana ili drevne žitarice poput spelte, kinoe i čija semenki. Tu su i dodaci poput brusnice, oraha ili maslina, kao i zanatski ili ručno pripremljeni hleb koji i dalje ne gubi u popularnosti. Zanatski hleb koji karakteriše prirodno kiselo testo, spora fermentacija i pečenje na kamenu dodaju vrednost u očima potrošača i opravdavaju veće cene.
MANJE ADITIVA, VIŠE PRIRODNIH SASTOJAKA
Osim potrebe da se okrenu premijum proizvodima, potrošači u Srbiji počinju da pokazuju i više sklonosti prema zdravijim proizvodima. Zdravstvena svest nastavlja da utiče na sektor hleba i pekarstva. Cela zrna i vlakna su ključni pri izboru ovih proizvoda, posebno zdravijih opcija hleba. Na etiketama je sve manje veštačkih aditiva, smanjuju se i nivoi soli, šećera i masti, a rastu procenti prirodnih sastojaka kao što su zob, raž, čia, semenke konoplje i kinoe. Za ovim proizvodima je velika potražnja zbog dokazanih nutritivnih prednosti. U protekloj godini (od maja 2022. do aprila 2023), novi proizvodi u segmentu hleba i pekara su se uglavnom fokusirali na bagete sa puterom i začinskim biljem, kao i razne vrste slanih pita.
PERSPEKTIVE I MOGUĆNOSTI
Cene hleba su pod kontrolom države i očekivanja su da će tako biti i u budućnosti kako bi se sačuvala kupovna moć, održale stabilne cene hleba i sprečili poremećaji na tržištu. Predviđa se da će udeo upakovanog hleba rasti, dok će neupakovane vekne verovatno beležiti pad, jer se sve više hleba privatnih marki prodaje u pakovanom obliku. Pored toga, u slučaju smrznutih peciva, uključujući kolače, slatke pite i torte, očekuje se značajan rast. Ovo se može pripisati njihovoj pogodnosti, širokoj dostupnosti i raznovrsnom asortimanu na tržištu. Kako se preferencije potrošača pomeraju ka praktičnosti i uživanju u različitim pogodnostima, očekuje se i da će smrznuti proizvodi zauzimati sve veći udeo na tržištu, navodi Euromonitor.
magazin Pekar&Poslastičar broj 55, februar/mart 2025