GLOBALNI KLIMATSKI CILJEVI
Da bi bili konkurentniji na tržištu i lakše stizali do polica velikih trgovačkih lanaca, pekarima više neće biti dovoljan sam ukus i svežina proizvoda. Globalni klimatski ciljevi kao najveći izazov današnjice nametnuli su nova pravila, pa su energija i održivost „sastojci” bez kojih biznis neće biti siguran. I pre nego što nova pravila stupe na snagu po dinamici koju donosi ovdašnji Zakon o klimatskim promenama, mnogi proizvođači će verovatno brže pokušati da se prilagode standardima i zadrže svoje pozicije. Jedan od velikih trgovinskih lanaca na našem tržištu Lidl, značajnu pažnju posvećuje saradnji sa dobavljačima, koji imaju ključnu ulogu u ostvarivanju ambicioznih ciljeva kompanije za smanjenje emisija gasova staklene bašte. Jedan od tih ciljeva je i to da će Lidl posvećeno raditi na ostvarenju nulte neto emisije (Net-Zero) do 2050. godine.
„Dodatno, jedan od naših ciljeva za Scope 3, u kome se nalaze i dobavljači iz pekarske industije, jeste da svi naši dobavljači koji su odgovorni za 75% naših emisija u Scope-u 3, do 2026. godine i sami postave svoje klimatske ciljeve i priključe se Science Based Targets inicijativi, kako bi validirali ciljeve koji su postavili u odnosu na naučne standarde. Na ovaj način, ne samo da preuzimamo odgovornost za to kako naše poslovanje utiče na klimatske promene, već podržavamo naše dobavljače da postanu konkurentniji na tržištu jer je ovo zahtev koji će postati standard za industriju u narednim 46 godinama”, kažu iz ove kompanije za magazine Pekar i Poslastičar. Šta to znači?
Oni su, kažu, spremni da podrže i implementiraju principe i odredbe usaglašene na globalnom nivou. „U Lidlu Srbija smo najpre identifikovali dobavljače koji najznačajnije doprinose Scope-u 3, a zatim kontinuirano radimo na tome da ih što više angažujemo i podržimo u mapiranju njihovih emisija, a zatim i u postavljanju klimatskih ciljeva. Sve to radimo kroz vebinare, treninge i posebne višemesečne programe za klimatsku tranziciju. Prošle godine smo za ove dobavljače organizovali i Klimatsku akademiju, prilikom koje smo pružali dobavljačima obuku o obračunu karbonskog otiska. Deo dobavljača iz pekarske industrije, a koji čini najveći deo našeg asortimana u pekari, uključen je takođe u ovaj projekat, te su ove godine ovi i mnogi naši drugi saradnici angažovani na dostavljanju klimatskih podataka”, navode iz ove kompanije.
Nešto više od polovine svih prehrambenih objekata u EU su pekare, a gotovo sve su mala i srednja preduzeća. Uvođenje novih tehnologija, uključujući digitalna rešenja ili rešenja za uštedu energije, predstavlja težak poduhvat za te kompanije. Pekarska industrija je energetski intenzivan sektor poznat po visokoj potrošnji energije i optimizacija je jedan od poslova koji je neizbežan na ovom zelenom putu. Jedno istraživanje je pokazalo da bi smanjenje potrošnje energije od deset odsto u svim pekarama moglo uštedeti do 760 miliona evra troškova energije u evropskoj pekarskoj industriji u samo jednoj godini bez potrebe za dodatnim ulaganjima. Inače nije reč samo o potrošnji energije, nego nizu odgovornosti koje jedan proizvođač ima u lancu od nabavke sirovina do transporta svojih proizvoda.
On kao pojedinac utiče na okolinu, čak i preko aktivnosti koje nisu pod njegovom kontrolom. Na primer, jedna pekara koja ima direktnu prodaju i koristi kombi za veće isporuke kada posmatra svoj uticaj na okolinu mora da posmatra širu sliku i kontroliše sve u lancu snabdevanja. Ovaj nivo kontrole Scope 3 tako podrazumeva i kontrolu nabavke sirovina, odnosno emisije uključene u proizvodnju sirovina kao što su pšenica, šećer, jaja i mlečni proizvodi. Zatim proizvodnju i pečenje. Ako koristi obnovljive izvore energije, to podrazumeva izgradnju tih izvora, objekata i troškove spajanje te energije na lokalnu mrežu. I tu nije kraj, postoji odgovornost i u sistemu dostave i skladištenja proizvoda i ambalaže. Odgovorna je, dakle, u svakom aspektu poslovanja čime preuzimaju sve odgovornosti za svoj uticaj na okolinu.
Šta proizvođači hrane i pekare treba da znaju? Nekoliko novijih studija je pokazalo da emisije Scope 3 u kojima je i pekarska industrija predstavljaju najznačajniji deo ukupnih emisija gasova staklene bašte od svih kompanija za proizvodnju hrane. Postoje proizvođači hrane i pekare koji daju primere vredne divljenja. U evropskim medijima u tom smislu se često pominje Bimbo grupa. Ovaj globalni pekarski gigant je, na primer, dao prioritet održivosti, postavljajući rigorozne ciljeve za smanjenje emisija Scope 3. Bimbo je postavio cilj da ove emisije do 2030. godine smanji za 28%.
Njihova strategija uključuje optimizaciju transportne i distributivne infrastrukture i promociju održivih poljoprivrednih praksi među dobavljačima. U razvijenim zemljama koje su već postavile jasne rokove u kojima proizvođači moraju da ispune stroge standarde, kompanije razumeju da emisije Scope 3 može i da ih izlože riziku, ali i da im otvore mnogo novih prilika. Ne treba zaboraviti i to da je sve više ekološki osvešćenih potrošača koji daju prednost kompanijama koje brinu o zaštiti životne sredine. I najrazvijenije i najosvešćenije zemlje i kompanije koje razumeju da upravljanje i smanjenje emisija Scope 3 nije lak zadatak shvataju da je to neophodno jer vodi zdravijoj planeti za sve nas.
U Srbiji ova tema, naravno, ima malo drugačiji ton i kao i svaka druga suštinska promena opterećena je teškom materijalnom situacijom proizvođača i izostankom pomoći države. Naser Idrizović, vlasnik pekare Denis iz Mladenovca kaže za naš magazin da u susednoj Hrvatskoj proizvođači imaju subvencije i do 80% bespovratnih sredstava kako bi se lakše prilagodili i uveli nove standarde. „Kod njih ovo prilagođavanje traje već tri godine i rokovi već ističu. I tamo su strani trgovinski lanci indirektno postavili uslove za svoje dobavljače. Kod nas jednostavno neće biti zainteresovani za dobavljače koji se ne uklapaju sa svojim zelenim standardima. Ne zato što je to njihov izbor, nego zašto što će trgovci plaćati penale Evropskoj uniji ukoliko ne poštuju postavljene ciljeve”, objašnjava Idrizović. On smatra da će prozvođačima u Srbiji biti postavljeni kratki rokovi, a da će ih očekivati visoka ulaganja, što će mnoge dovesti na ivicu opstanka.
„Mislim da bi trebalo da se na vreme pripremamo na ono što nas očekuje. Veliki sistemi to već čine, dok se zanatske pekare ne osećaju ugroženim. U mojoj kompaniji se polako pripremamo tako što već kupujemo vozila na struju”, kaže naš sagovornik.
Saradnjom sa dobavljačima do održivije budućnosti
Delez Srbija kroz partnerstvo sa dobavljačima postavlja standarde održivog poslovanja i unapređuje lanac snabdevanja. Održivost je postala nezaobilazna tema u svim industrijama, jer svako ko gleda unapred prepoznaje važnost očuvanja resursa i smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu. Dobrobit planete je zajednički cilj, pa tako i u trgovinskoj industriji, i tiče se i proizvođača i trgovaca i potrošača. Međutim, ostvarenje ovog cilja moguće je samo kroz snažnu saradnju sa dobavljačima, jer je odgovoran i održiv lanac snabdevanja jedini put ka dugoročnoj promeni navode za naš magazin iz najvećeg maloprodajnog lanca u zemlji „Delez Srbija“.
Kako kažu, kroz partnerstvo sa svim svojim dobavljačima i oni postavljaju jasne ciljeve za održivo poslovanje. Kao kompanija, Delez Srbija je usmerena ka obezbeđivanju odgovorno proizvedenih proizvoda, smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu i doprinosu održivoj budućnosti, fokusirajući se na sirovine, emisije gasova, ambalažu, biodiverzitet i sertifikaciju, kako bi zajedno sa dobavljačima gradili lanac snabdevanja koji odgovara potrebama potrošača i zaštiti planete. „U svakodnevnom poslovanju, kompanija ulaže u povećanje održivosti proizvoda privatne robne marke, sa posebnim akcentom na sedam kritičnih sirovina: palmino ulje, kafu, čaj, kakao, morsku hranu, soju i celulozna vlakna. Za dobavljače pekarske i poslastičarske industrije, zahtevi se odnose pre svega na održivo nabavljanje kakaa, palminog ulja i kartonske ambalaže. Prema definisanoj strategiji, cilj je da do kraja 2025. godine, ove sirovine dolaze iz održivih izvora i da budu sertifikovane u skladu sa standardima prihvaćenim u okviru matične Ahold Delhaize grupe“, ističu oni.
Klimatske promene i smanjenje emisije gasova staklene bašte predstavljaju još jedan ključni segment održivosti. U skladu sa time, ova kompanija je postavila ambiciozne ciljeve, poput smanjenja emisija štetnih gasova opsega 3 za 37% do 2030. godine, u poređenju sa 2020. godinom. Iako zahtevan, ovaj proces je neophodan za smanjenje ugljeničnog otiska i zaštitu životne sredine pa će Delez Srbija nastaviti da svim svojim dobavljačima daje podršku u ostvarivanju ovog cilja. „Zaštita biodiverziteta i ekosistema predstavlja još jedan značajan aspekt održivog poslovanja. Očekuje se da dobavljači osiguraju da njihovi proizvodi ne doprinose krčenju šuma i konverziji zemljišta, čime se očuvanje prirodnih resursa postavlja u centar poslovnih praksi. Održivost u lancu snabdevanja ne znači samo kvalitet proizvoda, već i dugoročno očuvanje prirodnih sistema koji su od ključnog značaja za budućnost. Ključni koraci u osiguravanju kvaliteta i održivosti proizvoda su i standardizacija i sertifikacija. Svi dobavljači privatnih robnih marki moraju imati sertifikate usklađene s Globalnom inicijativom za bezbednost hrane (GFSI) ili druge standarde prihvaćene od strane Ahold Delhaize grupe“, navode oni.
Inače, proizvođači privatnih robnih marki ove kompanije u Srbiji i u ostalim zemljama koje se svrstavaju u zemlje visokog rizika, moraju proći BSCI audit ili audit po ekvivalentnom standardu. Briga o radnim pravima i uslovima rada zaposlenih jednako je važna kao i kvalitet proizvoda koji dolaze na tržište. U postizanju postavljenih ciljeva održivosti zato su saradnja i edukacija dobavljača ključni faktori. Delez Srbija sve više ulaže u edukativne aktivnosti, poput klimatskih seminara, individualnih sastanaka i grupnih radionica, kako bi pomogli dobavljačima da bolje razumeju i implementiraju zahteve održivosti.
Piše: Jelica Antelj, magazin Pekar&Poslastičar broj 55, februar/mart 2025