Pica koja na prvi pogled to nije, ali na prvi zalogaj lako može postati vaša omiljena. Prvi i zasad jedini Pizza Fritta lokal otkrili smo na Dorćolu i evo priče o ovoj posebnoj vrsti čuvenog italijanskog jela.
Pitamo našeg sagovornika i jednog od vlasnika, Nikolu Miljanovića, kako su došli na ideju da pre godinu i po dana Beogradu otkriju picu koja se prži. „Razmišljajući o pokretanju biznisa, moj brat blizanac Lazar i ja, kao i naš brat od ujaka Đorđe Spasenović, koji je završio školu za picajole u Napulju, uvek smo u fokusu imali picu. Imamo dosta kontakata u Napulju, prijatelja među kojima su neki i pica majstori. Pri našim posetama tom gradu za oko nam je zapala pica frita, jer je vrlo ukusna. Testo je nalik našoj mekiki samo s punjenjem, a posebno je zanimljiva zbog toga što može da se jede u hodu.”
Poreklo
„Raspitujući se o poreklu ove pice”, priča nam dalje Nikola, „saznali smo da je to tradicionalan proizvod, koji je doživeo ekspanziju posle Drugog svetskog rata. Bio je vrlo popularan na jugu Italije – Napoli, Kalabrija, Sicilija, pa i u Rimu. Pice frite su u tom periodu bile jednostavnije za pripremu jer nisu sve picerije imale peći ovog kvaliteta kao danas, ali su svi mogli da nabave šerpe. Tako je pica frita zavladala ulicama na kojima se i prodavala i postala omiljena, a mi smo procenili da može biti zanimljiva Beograđanima i gostima našeg grada.”
Nadevi kao za klasičnu picu
Pica frita formatom je bliža sendviču, a podržava sve ukuse koje smo navikli da vidimo na klasičnoj pici, pa tako na meniju Pizze Fritta mogu da se nađu margerita, vezuvio, kaprićoza, mimoza, mortadela i pistaći, provola pomodoro pepe, pikante, marinirana… „Za testo kao i za nadeve koristimo isključivo italijanske sirovine, kao za klasičnu napolitanu. To je ’Caputo’ brašno 00, pelat, barena šunka… Nema kačkavalja, samo mocarela i rikota…”. Što se tiče testa, ono u velikoj meri podseća na ono za klasičnu napolitanu, sa dužom je fermentacijom, mora da odleži, zatim se razvlači, nadeva, preklopi i prži. „Recepturu smo kupili od Demikele picerije u Napulju i čuvamo je. Iako je sastav skoro isti kao za klasičnu napolitanu, proces izrade je drugačiji i na kraju dobijamo testo koje je žilavije i tako lakše za manipulaciju, tj. prilagođeno potrebi završne obrade, a zadržava prozračnu strukturu. Obrada u ulju? Oko minut,” objašnjava Nikola.
Mreža Pizza Fritta lokala
„Vole ljudi da jedu picu”, nastavlja Nikola. „Imamo dobrih recenzija i komentara i u suštini smo zadovoljni. Mi smo mali lokal, nismo ni lako uočljivi iako smo na ulici, ali to smo i želeli – da skromno uđemo na tržište i da nas ljudi polako upoznaju. Prvenstveno je plan bio da radimo samo dostavu, ali je zgodnije ispratiti reakcije mušterija na licu mesta, pa smo uveli nekoliko stolova unutra i napolju, za koje se već traže rezervacije. Nas trojica imamo konsenzus: prve tri godine računamo kao uvodnu priču, ne žuri nam se. Želimo da polako gradimo brend. Plan jeste da napravimo malu mrežu Pizza Fritta lokala, ali tražimo odgovarajuće lokacije. Do tad, ovaj lokal i dostava su nam dovoljni”, zaključuje Nikola a mi mu zahvaljujemo na predstavljanju brenda koji je otvorio Beograđanima još jednu tajnu pica univerzuma.
Piše: Jasna Žarković, magazin Pekar&Poslastičar broj 60, decembar 2025.
Foto: Pizza Frita BG