Prinos pšenice je u okvirima petogodišnjeg proseka, a to znači da će je biti više nego dovoljno za sve naše potrebe.
Ovo je godina u kojoj je, kada je pšenica u pitanju, bilo problema još od same setve. Da podsetim da je posejana pretežno u optimalnom roku, u oktobru prošle godine, ali zbog izrazite suše nikla je ispod snežnog pokrivača tek u decembru i januaru. Zatim su ponovo usledile ekstremne suše koje su trajale do kraja marta, odnosno sredine aprila, koje su pretile da ugroze sam prinos.
Međutim, kiše koje su stigle krajem aprila su znatno pomogle pšenici da opstane, da se oporavi. Tako se i pokazalo da ona nije slučajno jedna od najstarijih poljoprivrednih kultura, koja postoji već oko 10 000 godina. Kiše su nastavile da padaju i ta preterana količina padavina stvarala je ogromne probleme proizvođačima u zaštiti pšenice koja je negde rađena čak i tri puta.
U ovogodišnjem rodu to je dovelo do pojave fuzarijuma, koji ne predstavlja veliku opasnost, redovna je pojava, recimo u Ukrajini i Rumuniji, ali mi nismo na to navikli. Pojava fuzarijuma uticala je na smanjenje prinosa, a zatim se nešto malo zadržalo i u pšenici i prilikom žetve. To nalaže opreznost pre svega mlinarima, a zatim i pekarima da obrate pažnju na prisustvo zrna sa fuzarijumom.
Prosečan rod
Prošla godina donela nam je rekordan rod pšenice od 5 tona po hektaru, koji nas je vinuo u sam vrh evropske i svetske proizvodnje, ali zna se dobro da ne može svaka godina da bude rekordna. Ove godine rod je na nivou petogodišnjeg proseka, oko 4,5 tona po hektaru. Proizvođači bi trebalo da budu zadovoljni, jer imaju cene koje su znatno veće nego na međunarodnom tržištu. Tako da ono što smo imali na kraju prethodne ekonomske godine, a to je najskuplja pšenica, ponavlja se i na početku ove godine.
Zato kada govorimo o izvozu, nismo konkurentni na velikom međunarodnom tržištu. Ali zbog troškova transporta i geografskog položaja, ipak izvozimo deo pšenice zemljama u okruženju. Koliki će izvoz biti, to zavisi od proizvođača i njihove želje da spuste cenu na nivo pogodan za prodaju. S obzirom na činjenicu da je zasejano manje pšenice, ovogodišnji rod od 2,5 miliona tona je dovoljan da zadovolji potrebe domaćeg tržišta koje ne prelaze cifru od 1,5 miliona tona. Od viška, preostalih milion tona, nešto će biti izvezeno, a nešto će ostati u prelaznim zalihama. To zavisi od prozvođača i njihove želje da prodaju pšenicu po visokoj ceni. Ono što je dobro za same proizvođače je da je u samoj žetvi cena pšenice bila između 18 i 19 dinara, dok je u isto vreme u zemljama u okruženju, recimo u Hrvatskoj, ta cena bila znatno ispod tog nivoa.
Kvalitet
Kvalitet je prosečan, ali bolji nego prošle godine. Prošle godine imali smo problem sa proklijalom pšenicom, a ove godine jedino sa fuzarijumom, ali ne toliko da se iz ukupnog roda ne može izvući dovoljna količina za nas i za izvoz u zemlje u okruženju. Svake godine skladištenje pšenice po kvalitetnim grupama ide korak po korak na bolje. Već godinama imamo prodaju pšenice po kvalitetnim grupama, ali nemamo prijem po kvalitetnim grupama kao pravilo. To je, naprosto, neizvodljivo zbog velikog broja podnih skladišta u kojima se pšenica meša i vremenski se ne može čekati da se obavi analiza. U silosima je to mnogo jednostavnije, posebno u onima u kojima postoji više usipnih koševa, pa se kvalitet može proceniti na osnovu nekoliko parametara, od kojih su pre svega hektolitri, proteini, vlaga i ostalo što zavisi od opremljenosti silosa. To skladištari rade, pre svega zbog svojih velikih kupaca, kojima žele da prodaju najkvalitetniju pšenicu, a i zbog sebe samih kako bi znali šta mogu da ponude na tržištu.
Da li će biti dovoljno
Kada govorimo o količinama, pekari mogu da budu potpuno mirni, jer pšenice ima dovoljno. Ako govorimo o kvalitetu, treba da povedu računa od koga i šta kupuju. Odgovorno mogu da tvrdim da imamo više nego dovoljno kvalitetne pšenice. U Srbiji kao i u svim ostalim zemljama, određeni broj proizvođača proizvodi pšenicu za stočnu hranu, a nižu cenu nadoknađuju kroz veće prinose. Iako smo prihvatili način proizvodnje pšenice za različitu upotrebu, nismo dovoljno izgradili sistem u postupku prodaje, pa se često pšenica za stočnu hranu nudi samo kao pšenica. Posao mlinara je da o tome vode računa i da kroz kontrolu kvaliteta gledaju šta se melje. Što se tiče pojave fuzarijuma, već sam rekao da to ne predstavlja ozbiljan problem. Analize obavlja inistarstvo poljoprivrede, sami mlinari i posebno izvoznici. Svi parametri kvaliteta su svakako ove godine bolji nego prošle.
Brašno za pekare
Kada je reč o trgovačkom kvalitetu pšenice, on pokazuje izuzetno dobre karakteristike. Nakon toga je pekarski kvalitet, a to je da pekari mogu od brašna i vode da naprave kvalitetne proizvode. Tu, doduše, stižu oprečna mišljenja, od onih koji su prezadovoljni, do onih koji kažu da ima problema u pekarskim parametrima kvaliteta i da će i ove godine morati da se posluže aditivima. Sve zavisi od toga kog će kvaliteta pšenicu kupiti mlinari. Na osnovu prošlogodišnjeg iskustva, ove godine već na samom početku vlada veliko interesovanje za kvalitetnom pšenicom, jer je krajem prošle ekonomske godine, pred ovogodišnju zetvu ona dostigla veoma visoku cenu od 24 dinara po kilogramu. Pošto će biti veoma tražena, mlinari i pekari su već krenuli da se obezbede na vreme.
Piše: Vukosav Saković direktor Udruženja „Žita Srbije“, Pekar & Poslastičar Broj 23, avgust/septembar 2019 god.