Mala porodična manufaktura počela je sa radom 2013. godine, sa vrlo malo sredstava i još manje znanja o biznisu koji su pokrenuli. Sanja Trbojević slovila je za majstoricu izrade torti i, kada je posle rođendana svog bratanca Marka primila prve narudžbine, preko noći se, neplanirano, obrela u poslastičarstvu. Kako se posao razvijao, bilo je potrebno još ruku, te je njen muž Boško Prpa priskočio u pomoć. Tako su otkrili njegov talenat za ukrašavanje, koji je omogućio uvećanje proizvodnje i razvio ambiciju da šire asortiman. Prva radnja otvorena je 2021, posle pandemije korona virusa, u Novom Sadu.
Radi se o malom prodajnom mestu koje je vrlo brzo opravdalo očekivanja i pokazalo se kao pametan poslovni potez. Na toj adresi je i dostava za ovaj grad i okolinu. U međuvremenu su maštali o većem lokalu, pa su u Bačkom Jarku kupili staru kuću sa placem koji je omogućio baštu i parking, i sagradili moderan objekat, koji je danas njihova glavna adresa.
Razvoj
„Kada smo prvi zarađeni novac uložili u opremu, više nije bilo nazad. I danas mnogo ulažemo jer smo od početka znali da želimo vrhunski kvalitet i od toga ne odstupamo”, kaže Boško i dodaje da, pored alata i mašina, ulažu i u usavršavanje. Sve što se može videti u njihovim vitrinama sami su kreirali, što ih, pored vrhunskog kvaliteta sirovina i vešte izrade, izdvaja. „Posvećenost je ključ. Puno radimo jer pokušavamo da ispoštujemo svaku narudžbinu. Kako se dobar glas daleko čuje, narudžbina je sve više, ali kad pokušamo da odbijemo, posebno torte za svadbe, jednostavno ne uspemo. Žene plaču i mole, neće da izađu iz lokala. One su zamislile našu tortu za njihov veliki dan i ne odustaju.”
Svaka torta ima svoju priču, pričaju naši sagovornici. To često podrazumeva uparivanje, na primer, sa haljinom i balonima, što je naporno, nekada i nemoguće izvesti, ali nema nezadovoljnih mušterija. „Sve više ljudi zna šta je kvalitet, sve više njih traži personalizovanu poslasticu – nešto posebno, kreirano samo za njih. Torte na duži rok nisu mogle da ostanu jedini proizvod baš zato što zahtevaju mnogo vremena i pažnje. Na stranu to što ovakav ručni rad nikada ne može realno da se naplati. Ali mi smo od samog početka znali da nam novac nije glavni motiv”, zaključuju naši sagovornici. „Iako je danas u Break4cake čak 15 zaposlenih, nas dvoje i dalje sve radimo: organizaciju, kreaciju, dekorisanje, razvoz i finansije.
Desilo nam se da za samo jedan vikend dekorišemo 120 torti”, priča Sanja. „Boško je završio na infuziji, ali se nakon par sati vratio u radionicu jer su porudžbine morale biti urađene i dostavljene na vreme.” Možda je ovo jedina rečenica koju je trebalo napisati o ovom vrednom i odgovornom paru. Asortiman i sirovine „Sirovine su vrlo važne”, podvlači Boško. „One diktiraju kvalitet i uvek se isplati birati najbolje. Tu nema improvizacije.” Zato sarađuju sa mnogim dobavljačima od poverenja i biraju ono što je potrebno za standard kakav su postavili. Prvih godina su imali i slana peciva i salate, ali je, kako se posao razvijao, to je bilo nemoguće servisirati. „I danas poneko ume da pozove i traži nešto iz slanog asortimana, iako već pet godina to ne radimo.”
Kažu nam da je ključ uspeha, pored upornosti i vere u to što rade, bilo kombinovanje tradicionalnih recepata i modernog poslastičarstva. Od baklava preko musa do sirovih kolača – za svakog ponešto. Komadni kolači, krempite i princes krofne, medovik torta sa 15 kora, kolači od šargarepe, pečeni i obični čizkejk, musevi, suflei, sitni kolači, i naravno, sladoled. Torte pak i dalje ostaju stub njihovog poslovanja. Od pića tu su, pored onih bezalkoholnih, desertna vina i konjak, jer idu uz kolače. Iz ponude izdvajaju prirodne ceđene sokove bez šećera. Što se sirovina tiče, uz već pomenutu odličnu saradnju sa proverenim dobavljačima, upotrebu, na primer, belgijske slatke pavlake za tri leće, kao i Callebaut čokolade, sa zadovoljstvom ističu da su naši orasi, lešnici, maline ili mleko – najbolji.
Radnici i saradnici
Ovako naporan radni proces i ritam zahteva dobar tim. „Vrlo nam je važno da se novi radnik dobro uklopi u tim i to je glavni kriterijum – reakcija svih zaposlenih na pridošlicu. Sve se može naučiti, ali ta ljudska dimenzija i saradljivost opredeljuju ko ostaje”, kaže Sanja. Tu je i saradnja sa kolegama poslastičarima. „Pelivan, Nadalina, As torte… Mogu reći da postoji vrlo kvalitetna mreža nas koji sarađujemo, volimo se i pomažemo. Na otvaranju ovog lokala naš prijatelj Suhi iz Pelivana zasukao je rukave i zajedno sa mnom složio baklavu. To su trenuci koji se ne zaboravljaju”, kaže Sanja.
Budućnost
Od početka razvoja brenda Break4cake išli su samo napred: „Mora se širiti proizvodnja, nema stajanja. Jedan je način da se uspe, a hiljadu da se objasni zašto se odustalo”, kaže Boško, a Sanja dodaje da za ovih jedanaest godina, pored one najstarije reklame – od usta do usta, druga nije bila potrebna, što takođe govori o kvalitetu koji se sam probio na tržištu. „Radili smo svadbenu tortu i kolače za venčanje Nikole Jokića i na Instagram postavili tek nekoliko fotografija. Nije u pitanju lažna skromnost. Jednostavno, jedva postižemo da odgovorimo na trenutne zahteve mušterija.
Zato nam je jedina moguća budućnost – stalni razvoj”, u glas zaključuju, a mi dodajemo – na radost svih koji poznaju njihov rad. Temerinski kolač Opština Temerin naručila je 2022. od naših domaćina kolač koji je trebalo da svojim sadržajem simbolizuje multietničku sredinu – ukuse svih naroda koji žive u ovom gradu. „Moja baka je pravila slatku štrudlu sa sirom i orasima, i to je bila početna ideja, na koju sam nadogradila filove od jabuka i maka. Kasnije sam tek saznala da moj recept podseća na međimursku gibanicu, koju do danas nisam probala”, kaže Sanja.
Svaka kora temerinskog kolača premazuje se domaćim džemom od kajsija koji pravi Sanjina majka, i svi sastojci su domaći. Break4cake je mapiran u turističkoj ponudi opštine Temerin kao mesto gde se može pojesti ukusan kolač.
Počeli su od jedne rođendanske torte, prve porudžbine pravili u kućnim uslovima, a razvili se u jedan od najuglednijih poslastičarskih brendova u Vojvodini, sa dva lokala – manjim u Novom Sadu i centralnim u Bačkom Jarku. Ovo je priča bračnog para Trbojević – Prpa o posvećenosti, velikom radu i veri u uspeh.
Piše: Jasna Žarković, magazin Pekar&Poslastičar broj 53, oktobar/novembar 2024.