porodicna tradicija i kvalitet
U tri svoja maloprodajna objekta u naseljima Braće Jerković i Medaković u Beogradu, Vika nudi sve što jedna kvalitetna zanatska pekara treba da ima. Pored više vrsta hleba, poznati su po bureku, pitama i slanim i slatkim kiflicama, a tu su i ostale standardne vrste peciva. Budući da Vika razvoj duguje proizvodnji hleba, zadržana je saradnja sa nekoliko prodavnica koje ga godinama imaju u ponudi, ali je promet za treća lica znatno smanjen. Danas je koncept Vika – porodična firma sa oznakom potvrđenog kvaliteta.
Rad donosi rezultate
„Mnogo se radilo. Supruga Snežana i ja smo svojim rukama stekli sve, podigli dvoje dece i sad je vreme da im polako prepuštamo posao”, zaključuje naš sagovornik, ali ćerka Violeta vrti glavom jer iako učestvuje u vođenju firme i dalje se, kaže, o svemu konsultuje sa ocem.
„Sa ovakvim iskustvom, za nas nema nepoznanica kada je zanat u pitanju, ali problemi sa radnom snagu su nešto što stvara glavobolju. Deficitarni nisu samo majstori, nego možda i više prodavci. Stalne mušterije se za njih vezuju a novima je potreban savet i preporuka, ali ako se prodavac ne zadrži dovoljno dugo u radnji i ne upozna asortiman, kvalitetan razgovor sa mušterijama nije moguć. Mi smo uspeli da odgajimo prodavce koji su kod nas dugo i doživljavaju Viku kao svoju, ali sve teže uspevamo da podmladimo tim. Ovaj posao nije lak, radno vreme je jedan od glavnih problema, ali kada se setim kako i koliko smo mi radili, moram reći da se odnos prema radu danas znatno promenio”, kaže Stojanovski.
Osnova asortimana: proizvodi od kiselog testa
Kiselo testo sve više postaje standard u ponudi zanatskih pekara, ali je pre dvadesetak godina malo ko čuo za prirodni kvasac. Pekara Vika možda je i prva u Beogradu koja je u svojoj radionici imala mašinu za tečno kiselo testo, što je pionirski potez. U međuvremenu je nabavljen i fermentator za kuvanje žitarica, od kojih se pravi smesa za Vika hlebove, što ih čini jedinstvenim. „Pored belog, koji je najprodavaniji, izdvaja se naš hleb od kuvanih žitarica, ćabata, kao i raženi beskvasni hleb”, podvlači menadžerka Dijana Pekmezović i dodaje da su stalne mušterije pekare Vika privilegovane na više načina.
„Volimo da im ugađamo pa tako mogu da naruče svoj omiljeni hleb ili pecivo i dođu po njih dok su još vrući, a tu su i druge porudžbine, kao što su slavski kolači i sličan tematski meni.” Zaključujemo da se od zanatskih početaka, preko širenja proizvodnje do obima industrijske, danas krug zatvara jer je jasno da će posebni hlebovi i peciva uvek biti na ceni i da su majstori kakav je naš današnji sagovornik u prilici da formiraju ponudu koja polako postaje ekskluziva. Raduje nas da u nekom od narednih brojeva magazina izvestimo o početku prodaje pastrmajlija ali i inoviranju koncepta Vika – kroz novi lokal koji najavljuju potomci osnivača ovog brenda.
Pastrmajlije u Viki
Gazda Stojanovski najavljuje ekskluzivno planove za proizvodnju jednog specijaliteta iz starog kraja: „Vitrine su nam bogate ali ja sam se uželeo ukusa detinjstva i planiram da nabavim malu peć koja će služiti samo za pečenje testa za makedonske pastrmajlije. To je jelo od testa i mesa, izvorno poreklom iz okoline Štipa, poznato i van granica Makedonije, a ja sam ga pravio sa 14 godina i raduje me da Beogradu ponudim svoju verziju ovog specijaliteta.”
Mijalče Stojanovski
Rodom iz Svetog Nikole kod Štipa (Makedonija), vlasnik Vike Mijalče Stojanovski u pekaru ulazi i zanat peče već od 14. godine. 1976. dolazi u Zrenjanin gde završava Višu tehničku školu, smer prehrambene tehnologije, radeći sve vreme i u pekari, da bi školovanje okončao na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Prvi stalni posao u glavnom gradu dobija 1982. godine u restoranu „Fontana”, firme „Višnjica”, koji je tada upošljavao tri pekara i dva poslastičara. Bio je u „Višnjici” i direktor jednog restorana, dok je sve to vreme radio i kao buregdžija u poznatijim beogradskim pekarama. Od 1990. upušta se prvi put u svoj biznis i u zakup uzima malu pekaru, ali zbog visoke kirije odustaje i odlazi u Kikindu, gde radi u pekari do 1992. Jesen te godine beleži kao začetak današnje Vike, kada počinje proizvodnju hleba, u zidanoj peći na drva – za treća lica. Kaže da mu je žao što ju je srušio – bila bi ne samo uspomena na početke, nego i u funkciji za neke proizvode koji imaju poseban ukus kada se peku u takvoj peći.
Smena generacija
Kada su vam roditelji pekari, miris brašna i toplog peciva među prvima je koji pamtite. „Jedna od naših najstarijih mušterija skoro mi je rekla kako pamti bebu koja spava na gajbicama u našoj prvoj pekari, da bismo ustanovili kako sam ta beba bila ja”, priča nam ćerka Violeta. „Moram reći da sam ponosna na svoje roditelje, koji su krenuli od nule i stekli sve ovo što danas jeste brend Vika. Drago mi je što imaju poverenja u mene i podržavaju me u nameri da uvedem novine u naše poslovanje. Planova ima i nadam se da ćete nam u skorijoj budućnosti doći u goste i napravite prilog o novom lokalu”, najavljuje naša sagovornica.
Piše: Jasna Žarković, magazin Pekar&Poslastičar broj 44, april/maj 2023.