Takmičari su sve bolji, a nama je sve teže da presudimo
Pooštrili smo ocenjivanje, majstori sada precizno premeravaju sastojke kako ne bi imali viška testa i kako bi proizvodi bili u granicama koje su dovoljene za ocenjivanje. Ne uzima se više u obzir prosek proizvoda nego se svaki proizvod meri za sebe i dobija ocenu za sebe. Posle uspešno završenih kvalifikacija i letnje pauze, traganje za najboljim pekarima Srbije nastavljeno je početkom jeseni.
Održana su polufinalna takmičenja Pekarijada 2025 u kategorijama „Moj hleb”, „Štrudla s makom i orasima”, „Kroasan”, „Burek”, „Pica” kao i polufinale za buduće mlade pekare u kategoriji „Štrudla s makom“. O utiscima, takmičarima i atmosferi koja je vladala na polufinalnim takmičenjima razgovarali smo s predsednikom i članovima stručnog žirija.
U nastavku takmičenja, pooštreni su kriterijumi za ocenjivanje. „Majstori sada precizno premeravaju sastojke kako ne bi imali viška testa i kako bi proizvodi bili u granicama koje su dovoljene za ocenjivanje. Vidi se veliki napredak u odnosu na ranija takmičenja i kvalifikacije, da su takmičari uspešniji i bolji nego što su bili do sada”, objašnjava Nenad Trimčević, predsednik stručnog žirija. Imajući to u vidu, dosadašnja pravila ocenjivanja, gde se uzimao u obzir prosek proizvoda, unapređena su tako da se sada svaki proizvod meri za sebe i dobija ocenu za sebe.
„Ako proizvod meri više od dozvoljenog, recimo 1020 gr (ako je dozvoljeno 1000 gr) za odličnu je ocenu, mi to nagrađujemo, ali ako ide ispod normi koje smo zadali u ocenjivanju onda idu negativni poeni. To je dobro, jer se takmičari trude da budu u merama i kada prave proizvode u svojim pekarama, da ne oštete ni gazdu, ni mušteriju”, objašnjava Trimčević. Kada je reč o polufinalnom takmičenju „Moj hleb”, bilo je takmičara koji su dolazili sa svojim recepturama, koji su želeli da eksperimentišu sraznim dodacima i začinima.
„Bilo je takmičara koji su dolazili s nekim svojim recepturama, koje nama nisu baš prijale po nekim ukusima i standardima za proizvodnju hleba. Imali smo hleb sa suvim paradajizom, suvim lukom, sa belim lukom, peršunom, bosiljkom, origanom, s drugim začinima. Ponekad su se ti začini međusobno potirali, a ponegde su se idealno slagali”, objašnjava Trimčević. Posmatrajući ovo takmičenje u odnosu na ranija, evidentan je napredak i potencijal za rast kod većine takmičara. U odnosu na neka ranija takmičenja kada su takmičari radili otprilike sada smo došli do te faze da sve sastojke razmeravaju i milina je to gledati”, zaključuje Trimčević i dodaje da je jedan od najvećih benefita ovog takmičenja njihovo druženje, razmenjivanje recepata, nova prijateljstva.
.
„Oni savetuju jedan drugog, pomažu se međusobno dok rade i ta atmosfera koja vlada je na jednom visokom profesionalnom nivou”, dodaje predsednik žirija. Prijatno iznenađenje polufinalnog takmičenja „Moj hleb”, za Nasera Idrizovića, člana stručnog žirija, jeste što su pekari konačno počeli da koriste kiselo testo, što je, kako kaže, veoma važno. Ono što mu se nije dopalo je što su neki od takmičara pokušali da kopiraju jedni druge koristeći sastojke koje su videli jedni od drugih i na to im je žiri skrenuo pažnju, pa se nada da će to popraviti u finalu. Inače, atmosfera je bila radna, pozitivna, takmičari su bili složni, kaže Idrizović.
.
.
„Takmičenje za najboljeg pekara je jedna dobra ideja. Oseća se u Srbiji da nemamo dovoljno majstora kad je u pitanju pekarstvo i mislim da se organizacijom Pekarijade radi dobra promocija, da motiviše i one koji možda nisu dobri majstori dobijemo majstore. Ideja o organizaciji takvog takmićenja je vrlo korisna i po pitanju popularizacije samog pekarstva i rezultata koje dobijemo, a to je da imamo sve više dobrih majstora”, kaže Lazar Popović, član stručnog žirija. Popović smatra da je ideja ovo takmičenje „izađe” iz Beograda dobra i da je dala rezultate jer je odziv pekara „na terenu” bio dobar (održana su takmičenja u Leskovcu, Požegi, Paraćinu, Novom Sadu) što je nadoknadilo nedostatak takmičara iz unutrašnjosti koje je bio primetan ranije. Kada je reč o hlebu, Popović kaže da je pristalica ideje da hleb mora biti dodatak, a ne da bude kompletna hrana. „Mi možemo da pravimo neke proizvode manjih gramaža koji će u sebi sadržati određene začine, dodatke, ali to po meni nije hleb. To je ipak nešto drugo. Hleb mora da ima karakteristiku hleba, to je moje mišljenje. Sami takmičari su hteli da se iskažu, ima rezultata, ali lično nisam bio oduševljen time da se u hleb dodaje nešto od začina”, zaključuje Popović.
Kada je reč o štrudli, kaže da je u toj kategoriji primetan ozbiljniji napredak u odnosu na prethodne godine tako da je žiri imao težak zadatak da odabere najbolje, jer su bukvalno odlučivale nijanse među takmičarima.„Takmičari su shvatili da profesionalizam dovodi do nekih rezultata, tako da su oni sve bolji, a nama je sve teže da presudimo”, kaže Rade Marković, član žirija u kategorijama hleb i kroasan i dodaje da uvek pri ocenjivanju nastoji da nagradi i trud i posvećenost i naravno umeće koje se u ovom zanatu podrazumeva.
.
.
Član žirija u kategoriji „Kroasan”, Dragan Milanović ističe da je konkurencija u ovoj kategoriji ove godine bila nešto slabija. „Mislim da su to sve dobri takmičari i da je greška u tome što su pokušavali da naprave proizvod sa nekim jačim brašnom koje ne odgovara ovom proizvođaču ”, kaže Milanović.
Sve u svemu, bila je ovo još jedna uzbudljiva, pozitivna i pre svega dobro organizovana runda takmičenja. Dok uzbuđenje raste, na korak smo bliže izboru najboljih profesionalnih pekara i mladih pekara Srbije u 2025. godini!
Piše: Jasna Dimitrijević, magazin Pekar&Poslastičar broj 59, oktobar/novembar 2025.
Foto: Pekar&Poslastičar