Tradicija duga 50 godina
Koncept Šušić ima jednostavnu formulu: porodični biznis, odlični uslovi rada, vrhunske sirovine, kvalitetni proizvodi i pristupačne cene. Njihovi kolači i torte dostupni su u Srbiji i Crnoj Gori, ali i u EU.
Porodični biznis Šušić osnovao je otac, 1975. godine u Herceg Novom. Od 1990. u tom gradu radi njihova prva pekara, a dve godine kasnije pokreću organizovanu proizvodnju torti i kolača. „Tad je u Srbiji postojao samo Dezert u Čačku, i mi smo, u Crnoj Gori, bili drugi. Počeli smo skromno i trebalo je vremena i upornosti da se stekne poverenje mušterija. Gospođe bi oprezno naručivale naše torte, a i dalje svoje pravile kod kuće, za svaki slučaj, pa čija bude bolja, ona se služi na slavlju”, sa osmehom priča naš sagovornik, Luka Šušić.
Postavljanje koncepta
Teško je bilo razviti privatni biznis u uslovima društvenog vlasništva”, prenosi nam Luka iskustva svog oca.„Profesionalni majstori radili su u velikim sistemima i bio je izazov dovesti njih nekoliko iz Hotela Jugoslavija ili Interkontinentala. Pekara je već dobro radila, ali je proizvodnja kolača bila izazov i zbog radne snage i zbog sirovina. Otac je bio uporan i sa uvidima koje je stekao putujući po celom svetu, znao je šta hoće.”
Tu upornost je preneo i na svoja tri sina, od kojih najmlađi i danas vodi pekaru i proizvodnju torti i kolača u Crnoj Gori, dok je najstariji, Luka Šušić, pre 10 godina dobio ideju da pokrene svoj biznis u Beogradu. „Početna ideja bila je da proizvodnju kolača i torti vodi supruga, ali je ubrzo stiglo potomstvo a posao se povećao i morao sam da ga preuzmem”, kaže Luka i dodaje da je velika prednost postavljati posao „u svojoj kući”. Na velikom placu u Surčinu bilo je mogućnosti za širenje.„Jedno vreme smo u ovoj kući i živeli a sad je sasvim u funkciji proizvodnje, koja kapacitetom pokriva trenutne potrebe. Donje dvorište krasi 30 voćaka, a planiram da podignem i novi sprat, sa stanovima za radnike iz unutrašnjosti.” Dotakli smo tako i problem radne snage i ovo je jedan od načina, kaže nam Luka, da se on reši. „Pre deset godina ljudi su stajali u redu ispred naše kuće da se zaposle, danas, iako su uslovi za rad odlični, a primanja više nego solidna, radnik se teško zadržava.Beograd je veliko tržište koje se dugo nosi sa manjkom radne snage, a u unutrašnjosti ima ljudi koji hoće da rade.”
Asortiman
Kad je u pitanju asortiman, saznajemo da su u kompaniji Šušić birali teži put: „Prvo smo napravili proizvode, pa ponudili tržištu. Obično se radi obrnuto – ispita potražnja i ide na sigurne karte. Nismo zažalili. Na našem lageru svakodnevno stoji 200-300 kg torti koje mogu biti isporučene istog trenutka.” Pored maloprodaje u Surčinu, na Vračaru i na Novom Beogradu, tu je i dostava komadnih kolača i torti, saradnja sa horekom
– hotelima, restoranima i kafićima
– izrada svadbenih i rođendanskih torti po porudžbini, kao i ketering za korporativne i privatne proslave. „Opredelili smo se za tradicionalne torte – moskva, reforma, boem, esterhazi… – i volimo da naglasimo kako su one uvek sveže, tj. nema zamrzavanja, što je moguće sa ovim obimom proizvodnje”, kaže nam Luka. Što se tiče komadnih kolača, prate trendove i imaju bogatu ponudu
za svačiji ukus: od čizkejka, preko čokoladnih kolača, voćnih korpica, kapri ili rafaelo kolača, do kotorske krempite, orasnica, mafina ili baklava…
Crna Gora je malo tržište
Na pitanje koja je razlika između crnogorskog i beogradskog tržišta, naš sagovornik odgovara jednostavno: „Veličina. Crna Gora je neuporedivo manje tržište, što podrazumeva i manji izbor sirovina ali ne umanjuje zahtevnost kupaca. Mi smo bili druga pekara na crnogorskom primorju, a sad ih ima 50, što znači da je i konkurencija ozbiljna.” Postoji još jedna zanimljiva razlika, otkriva nam Luka: „Kod nas u Crnoj Gori i dalje se hleb nosi pod miškom, deo je porodičnog rituala i obim proizvodnje ove namirnice nije opao.”
Tu su i sitni posni i mrsni kolači za ketering, a mogu da se pohvale i jednom zanimljivom kolaboracijom. U pitanju je saradnja sa MMM Lastom na liniji kolača Sapore Dolce, koje i izvoze na EU tržište.
Budućnost
„Već neko vreme planiramo širenje mreže lokala u Beogradu”, otkriva nam Luka i dodaje da su uslovi poslovanja svakim danom sve teži a oni nikad nisu posezali za kreditima i oslanjaju se samo na sopstvene snage. Budući da koriste najkvalitetnije sirovine, teško je zadržati nivo cena na koji su navikli svoje kupce. „Danas je vrlo razvijeno sivo tržište, mnogo je vrednih ruku koje prave kolače i torte u kućnoj režiji, nemaju sve obaveze koje čekaju jednu firmu, a vrlo su konkurentni s cenama. Da li bi neke beneficije pomogle da poslastičarstvo barem održi nivo kvaliteta koje je dostiglo, uz nadu da može i da se razvija – nije na meni da odgovorim.” U svakom slučaju porodica Šušić bira da svoj koncept bazira na manufakturi, za koju kažu da je uvek kvalitetnija od industrijske proizvodnje.
Zaključujemo priču o konceptu Šušić ovim Lukinim rečima: „U Japanu, na primer, najviše je firmi od 20 zaposlenih, jer brzo mogu da promene sadržaj poslovanja. Brat i ja, svako u svojoj firmi, dišemo sa našim zaposlenima kao jedan i nemamo nameru da menjamo taj koncept.” Mi dodajemo da mesto koje kompanija Šušić danas ima na poslastičarskoj sceni grada jasno potvrđuje takav pristup.
Piše: Jasna Žarković, magazin Pekar&Poslastičar broj 58, avgust/septembar 2025.
Foto: Šušić