Poskupljenje je neminovnost: Kako održati profit, a ne oterati mušterije

Inflatorna očekivanja – magične reči ekonomista koje sve češće čujemo ovih dana (a slušaćemo ih još dugo) mogu da znače različite stvari kod proizvođača, prodavaca i onih krajnjih potrošača, pekarskih mušterija.

Inflaciju, odnosno opšti porast cena, više niko u svetu ne doživljava kao nešto trenutno i prolazno, pa tako ne bi trebalo ni da je vide pekari, poslastičari i njihovi kupci u Srbiji. „Inflacija je tu da ostane. Vara se svako ko misli da će cene žitarica, uljarica a time i sve druge hrane da se smire ove godine. Naprotiv, nastaviće da rastu” – kaže za „Pekar i Poslastičar“ agroekonomista Žarko Galetin, nekadašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu. Galetin svoju tvrdnju ilustruje svežim podacima sa produktnih berzi u Čikagu, Parizu i Novom Sadu. Na američkoj, i najvećoj svetskoj, berzi žitarica pšenica je krajem marta prešla 400 dolara za tonu, na francuskoj koja je relevantna za Evropu, Bliski istok i Afriku je preko 380 evra a u Novom Sadu i u vreme zabrane izvoza 36 dinara po kilogramu.„Stiže nova žetva, ali mislim da cena neće mnogo dole ni u vreme najveće ponude. Možda pšenica odmah po žetvi padne na 30 dinara, ali treba se setiti da je prošle godine u to vreme bila 20. Da sam ja pekar ili mlinar, snabdeo bih se na vreme, jer s neizvesnom ukrajinskom žetvom i prodajom, čeka nas ‘vruće’ i leto i jesen” napominje Galetin.

Poskupeti sada ili još malo sačekati
Da sve skuplja energija i sve veće cene sirovina neizbežno vode pekare ka „prebacivanju“ troškova na mušterije, svesni su i u svetu. A na pitanje kako to najbezbolnije učiniti i za sebe i za mušterije odgovor ima Ananda Roj, stariji potpredsednik u britanskoj
firmi za analizu tržišta IRI. Roj ističe nekoliko stvari koje možda pekari i poslastičari ne sagledavaju potpuno objektivno. Prva je da inflacija ne pogađa sve u lancu „od polja do trpeze“ u isto vreme, druga je da je svi ni ne primećuju istim intenzitetom, i na kraju, da ne reaguju svi isto na veće cene. „ Ako pogledate tržišnu realnost, proizvodi koji su trenutno na pekarskim policama su od sirovina koje su naručene po starim, nižim cenama od današnjih. Može proći i šest meseci pre nego potrošač inflaciju vidi na toj polici” – kaže Roj, A pekar će je osetiti mnogo pre toga i ukoliko na vreme ne počne da prilagođava svoje cene inflaciji koja je
tu da ostane, njihov skok bi na kraju mogao biti šokantan za potrošača.

Tu se dolazi do problema broj dva. Britanski analitičari ističu da potrošači ne reaguju istog trenutka na malo povećanje cene. A ako povećate cenu kifle sa 30 dinara na 33 ili 35 dinara to je neprimetno, a radi se o povećanju od 10 do 15 odsto. Prema analizama, „izostanak reakcije“ kod potražnje može da traje od tri do šest meseci. Tek tada se može očekivati odgovor u promeni količine
i načina na koji se proizvod koristi. Tada, kada potrošač konačno bude svestan poskupljenja, pojavljuje se treći problem – promena kupovnih navika. Ali i za to postoji rešenje, jer te promene nisu samo ono čega se pekari najviše plaše – manja prodaja. Istraživači tržišta su otkrili, piše „Bejker info“ (Bakeryinfo.co.uk) da neke promene zapravo mogu da doprinesu povećanju prodaje u uslovima inflacije. Ananda Roj ističe da nisu sve kategorije kupaca iste.

Oni sa srednjim i višim prihodima „štede“ tako što kupuju „pametnije“ – manje ali kvalitetnije, tj. skuplje. „Ovo je često kada se radi o proizvodima koji spadaju u one kojima udovoljavamo sebi, a to je funkcionalna („zdrava“) hrana ili lokalni kvalitetni proizvodi pekarskih radionica. Takođe, ova kategorija je sklona da kupuje impulsivno ali ne količinski već vođeni potrebom da kupuju kvalitet” – ističu analitičari. Neophodnost da se proizvodi načine kvalitetnijim i zdravijim, ili bolje prikažu takvima, pojačana je u uslovima inflacije ako se ima i internet prodaja. Na ekranu kompjutera ili mobilnog telefona bolno je lako uporediti proizvode sa više mesta. Ali ima tu i mali bonus za lokalni kvalitet. Ako ga ima, potrošač će radije doprineti svojoj zajednici i kupiti „u kraju“ nego na strani. I na kraju ono što u Srbiji još nije uzelo maha ali se uveliko sprema. Među mladima danas to da je proizvod koji kupuju iz ekološki održive proizvodnje i sa kredibilitetom recikliranja, ima veliki plus i može da odnese prevagu kod biranja proizvoda ili čak radnje.

I u Srbiji pekari svesni da cene moraju naviše
Praktično je sve poskupelo, od džakova i konca, preko ambalaže, do brašna, sirovina, kvasca ili margarina od 20 do 70 odsto, kažu pekari. A na sve to ide i skuplji prevoz, skuplji energenti koji će biti još skuplji kada se u julu odmrzne struja za privredu.„Ne možemo da idemo u neko abnormalno poskupljenje jer se gubi tržište ali ne mogu ni cene da ostanu ovakve i da se ide u minus. I oni koji su dosad podigli cene od 10 do 30 odsto na nekim proizvodima ponovo su na nuli sa dizanjem ostalih cena. A u Evropi je cena hleba dostigla 2,5 evra. Možda možemo da izdržimo do vremena žetve i malo posle, ako pšenica pojeftini, ali nakon toga teško” – rekao nam je jedan pekar iz Beograda.

Piše: Georgi Mitev Šantek, magazin Pekar&Poslastičar broj 38, april/maj 2022.

Pogledaj i ostale članke iz kategorije vesti

Eat me App

Aplikacija za smanjenje bacanja hrane u domaćinstvimaDve preduzetnice su osmislile jednostavno rešenje koje štedi novac, čuva hranu i...

Pročitaj

Specijalni hlebovi

Rastući trend i mogućnosti Potrošači sve više traže ukusnu, ali zdravu hranu. Kako to utiče na proizvodnju hleba...

Pročitaj