Zlatno pravilo: Što u izlogu, to u radnji. Fotografija je univerzalni jezik koji svi razumeju i korisna je u svim industrijama. Setite se izreke da jedna fotografija govori više od hiljadu reči. Ona je oblik vizuelnog pripovedanja. Koliko bi samo reči bilo potrebno da opišemo nešto što oko u sekundi registruje? Verujem da ćemo svi dugo pamtiti fotografiju nastalu na ovogodišnjoj Olimpijadi na kojoj Novak slavi zlatnu medalju sa ćerkicom u rukama. Pogledajte tu fotografiju i analizirajte šta ćete sve osetiti, koja sećanja ste vezali za nju i šta nam sve govori o Novaku ta jedna slika. Kada su u pitanju pekarstvo i poslastičarstvo, smatram da je fotografija primarna za komunikaciju. Poznato je da većina nas hranu prvo „jede” očima. Ovo se posebno odnosi na kolače i poslastice. Čak i onaj mali procenat ljudi koji ne mari za izgled hrane, kod poslastica bira ono što lepše izgleda. Kvalitetna fotografija budi apetit i želju za konzumacijom proizvoda. Ipak, vizuelni utisak nije sam za sebe dovoljan. Uspešna komunikacija podrazumeva da kombinujemo fotografiju sa informacijama. Fotografija će privući pažnju, ali savremeni konzument traži da zna sve o sastojcima, alergenima, nutritivnim vrednostima. Kada uz dobru fotografiju stoje kvalitetni sastojci i naznaka da je u pitanju zanatska proizvodnja, vrednost proizvoda u očima konzumenta je znatno veća.
Profesionalna ili amaterska fotografija
Bilo da ste na početku ili ste već dugo u poslu, potrebne su vam profesionalne fotografije. Fotografija hrane odavno je oblast za sebe. Razvila se upravo zbog toga što je potrebna i korisna. Profesionalni fotografi, posebno oni koji su specijalizovani za fotografisanje hrane, predstaviće vaše proizvode na pravi način. Ne samo da će fotografisati hranu, već će osmisliti i koncepte fotografija, napraviti dobre scene, kombinovati boje i teksture tako da vaš proizvod bude što bolje predstavljen. Fotografi koriste različite tehnike osvetljenja, kompozicije, stilizovanja hrane, što se amaterskom fotografijom ne može postići. Preporuka je da na početku obavezno, a kasnije periodično organizujete profesionalno fotografisanje hrane i da planirate budžet dovoljan da se to uradi kvalitetno. U nastavku teksta ću dati i par saveta za organizaciju fotografisanja. Amaterska fotografija takođe ima svoju ulogu i primenu. Posebno kada je u pitanju komunikacija na društvenim mrežama koje traže spontaniji, prisniji sadržaj. No, ovde treba biti posebno oprezan, kako se fotografije koje sami uradimo telefonom ne bi drastično razlikovale od profesionalnih koje prikazujemo u meniju, na sajtu i ostalim kanalima komunikacije.
Smernice za kreiranje fotografija
Profesionalno fotografisanje zahteva i budžet, i vreme, i dobru organizaciju. Rezultat zavisi praktično od sva tri faktora. Kako biste iz ovog, ne baš malog, projekta izvukli maksimum, potrebno je da fotografu date kvalitetne instrukcije. Namena fotografija – Biće vam potrebne fotografije sa belom pozadinom koje ćete koristiti za flajere, kataloge i slične štampane materijale. Pored njih, potrebne su vam fotografije za sajt, za društvene mreže, za jelovnike… Naglasite fotografu sve namene za koje planirate da koristite fotografije i iskoristite priliku da ih kreirate za različite kanale i za duži period. Naglasite kakav rezultat želite – Pokažite fotografu primere koji su vam se dopali, uputite ga gde će se fotografije koristiti, kakvi su materijali do sada rađeni, šta je u skladu sa vašim brendom, iz kog sve ugla treba slikati proizvode. Tražite da se urade i vertikalne i horizontalne fotografije, kako biste kasnije pokrili razne namene i plejsmente. Pripremite proizvode – Odaberite momenat kada u prostoru nije gužva ili je zatvoreno, pripremite kompletan asortiman i potrudite se da proizvodi budu reprezentativni. Ukoliko je u pitanju studijsko fotografisanje, dogovorite se oko transporta i svih detalja. Popričajte sa fotografom oko pripreme scena – Kako i kada se najčešće konzumiraju vaši proizvodi. Artistički momenat je u redu u nekoj dozi, ali ovde rezultat treba da budu fotografije na kojima hrana izgleda privlačno i realistično. Trendovi u fotografisanju su različiti i u nekom trenutku su podrazumevali tamne pozadine, mračne scene, što za
hranu nije uvek najbolji izbor.
Uticaj fotografije na prodajuIz navedenog je lako zaključiti da organizacija fotografisanja nije mali posao. Ujedno, ona je neophodna i neizbežna. Očekivano je da ćete se zapitati da li će vam se ta investicija resursa isplatiti. Odgovor je da hoće, višestruko. Fotografija prodaje proizvod. Bar kada je u pitanju prva konzumacija. Ponovna kupovina zavisi od toga da li su očekivanja ispunjena i da li je proizvod bio ukusan i kvalitetan kao što je to fotografija prikazala. Dobre fotografije dovode nove kupce, ohrabruju ih da probaju proizvod, povećavaju vrednost po porudžbini i utiču na postprodaju. Takođe, kvalitetno prikazani proizvodi vam daju konkurentsku prednost, opravdavaju cenu proizvoda i pozitivno utiču na izgradnju vašeg brenda.
Za kraj, važna napomena
Pored profesionalnih i amaterskih, postoje i fotografije koje kreiraju korisnici, konzumenti. Kako će one izgledati, zavisi od njihovih kreatora, a danas su kreatori bukvalno svi koji imaju mobilni telefon. Jedini način da na to utičemo je da serviramo proizvod koji izgleda dobro i što približnije onom što kroz profesionalne fotografije predstavljamo. „Što u izlogu, to u radnji” i ovde je zlatno pravilo.
Piše: Milka Negrović, marketing strateg i konsultant, izvršni direktor agencije Homepage, magazin Pekar&Poslastičar broj 52, avgust/septembar 2024.