Najnoviji projekat o bezbednosti hrane u Evropskoj uniji
Bezbednost i zdrava hrana prioriteti su za zdravlje svih građana i potrošača.
U poslednjih nekoliko godina, a posebno od pojave kovid-19 pandemije, u toku je više akcija i inicijativa za stvaranje sinergije u postizanju zajedničkog cilja: proizvesti bezbednu i zdravu hranu u svakom segmentu lanca vrednosti. Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) potvrdila je da trenutno nema dokaza da se kovid-19 prenosi hranom, tako da iako je malo verovatno da će se virus preneti kontaminiranom hranom, uvek se preporučuju dobre prakse bezbednosti hrane kako bi se rizik od bolesti izazvanih hranom sveo na minimum. Bezbednost hrane je, s pravom, na vrhu liste važnih faktora koje evropski građani uzimaju u obzir danas, pri kupovini hrane. Prema posebnom Eurobarometru za 2019. godinu, ljudi koji žive u EU imaju visok nivo svesti o pitanjima bezbednosti hrane. Svest o različitim vrstama rizika po bezbednost hrane varira od zemlje do zemlje, ali su potrošači generalno zainteresovani za mnogo različitih tema u vezi sa bezbednošću hrane, uključujući aditive, širok spektar zagađivača, higijenu hrane i trovanje hranom, alergije i sl.
Zajednička odgovornost
Hrana predstavlja najveći evropski sektor u pogledu broja proizvođača i broja zaposlenih. Bolesti koje se prenose hranom opterećuju javno zdravlje i značajno doprinose troškovima zdravstvene zaštite. Međutim, ono što je dobra vest, jeste da se mogu sprečiti, odnosno da se preventivom mogu izbeći rizici od obolevanja i trovanja. Bezbednost hrane je zajednička odgovornost svih koji se bave hranom, uključujući vlade zemalja, proizvođače hrane, trgovačke lance i potrošače. U čitavom lancu hrane primjenjuju se zakoni i kontrole kako bi se rizik od kontaminacije sveo na minimum i osiguralo da je hrana koja dopre do stola potrošača bezbedna.
Bezbednost hrane je s pravom na vrhu liste važnih faktora koje evropski građani uzimaju u obzir danas, pri kupovini hrane.
Informisanje
Najbolji način da potrošači sačuvaju svoje zdravlje je dobro informisanje o osnovnim principima proizvodnje hrane i sigurnom rukovanju hranom. Uprkos brojnim informacijam, savetima i medijima, očigledno da ipak živimo u eri dezinformacija. Ljudi koji su odgovorni u oblasti informisanja o bezbednosti hrane moraju da se zapitaju kako da se prilagode trenutnoj situaciji i pobrinu se da se do širokog auditorijuma dopre sa pouzdanim informacijama. Jedan od načina da se to učini je da se iskoriste prednosti novih i razvijajućih alata za digitalnu komunikaciju kako bi se odgovorilo na pitanja i strahove potrošača. Prema tom cilju, u okviru novog projekta FoodSafety4EU, EUFIC (European Food Information Council) i partneri na projektu treba da razviju nove modele za maksimalno angažovanje javnosti i podržavanje efikasne komunikacije o budućim istraživanjima u oblasti bezbednosti hrane.
O projektu FoodSafety4EU
FoodSafety4EU je projekat čija je realizacija započela u januaru ove godine a koji je dobio sredstva iz programa za istraživanje i inovacije HORIZON2020 Evropske unije (H2020-EU.3.2.2.2. – Zdrava i sigurna hrana i obroci za sve). Projekat traje 3 godine (januar 2021 – januar 2024) a koordiniraju ga Nacionalni istraživački savet Italije (CNR) i Institut za nauku o proizvodnji hrane (ISPA). Evropsku mrežu FoodSafety4EU čine 23 partnera Konzorcijuma i 44 zainteresovane strane (Uprave za bezbednost hrane, udruženja potrošača, istraživački centri i drugi). FOODSAFETY4EU treba da doprinese povećanju zajedničkih napora i boljoj strukturi EU sistema bezbednosti hrane FSS (Food Safety System) kroz integrisanu platformu za brojne zainteresovane strane. To će omogućiti mreži aktera FSS-a na nacionalnom, evropskom i međunarodnom nivou da efikasno pristupe resursima i podacima, sinhronizuju strategije istraživanja bezbednosti hrane i razmene naučne rezultate.
Uključivanje, učešće, razmena alata i ideja su osnova pristupa ovog projekta. Polazeći od konzorcijuma sačinjenog od 23 partnera iz 12 država članica EU i pridruženih zemalja i 44 pridružena partnera, cilj je stvoriti mrežu najrelevantnijih činilaca kao što su civilno društvo, potrošači, kompanije, mladi i snabdeti platformu informacijama od izuzetne važnosti za sve. Mreža aktera u oblasti bezbednosti hrane – angažovanih kao „pridruženi partneri“- obavezuje se da popunjava platformu i komunicira izražavanjem mišljenja, razmenom informacija, podataka i izveštaja, kao i davanjem strateških saveta čime se osigurava višestruki uticaj na rezultate projekta. Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu je kao važan činilac u istraživanjima u vezi sa kvalitetom i bezbednošću hrane, uključen u ovaj projekat kao pridruženi partner. Na taj način se i Srbija kao zemlja kandidat za EU, pridružila ovom projektu.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, iako je u Evropi danas hrana verovatno sigurnija i pristupačnija nego ikad ranije, čini se da i dalje postoji značajan nedostatak poverenja javnosti u snabdevanje hranom. Holistički pristup široj komunikaciji o hrani važan je za poboljšanje poverenja potrošača u snabdevanje hranom i za pomoć ljudima da razumeju kako da jedu bezbedno, zdravo i održivo.
Osim informacija o bezbednosti hrane i opasnostima, ljudima su potrebne i pouzdane i transparentne informacije:
- o tome kako da obezbede zdraviju i održiviju ishranu i način života;
- praktični saveti za očuvanje hrane koji se mogu primeniti tokom pripreme kod kuće;
- obrazovanje kroz nauku o hrani i razumevanje procesnih tehnologija i inovacija u hrani;
- o vladinim politikama kontrole kako bi se osigurala bezbednost, transparentnost i održivost
lanca snabdevanja hranom. Više informacija o projektu i njegovim ciljevima, kao i načinima da se uključite u projekat kao deo civilnog društva, potrošač ili proizvođač hrane, može se naći na sajtu projekta kao i profilima društvenih mreža.
Bezbednos hrane je zajednička odgovornost svih koji se bave hranom, uključujući vlade zlade zemalja, proizvođače hrane, trgovačke lance i potrošače.
magazin Pekar&Poslastičar broj 34, avgust/septembar 2021.