Kada je reč o poštovanju propisa nema „malih“ proizvođača Srbija pažljivo i predano brine o svim propisima u oblasti bezbednosti hrane i njihove izmene su, kao i u EU, vrlo dinamične zbog čega je neophodno da proizvođači pažljivo prate sve promene. Trenutno se najviše neusaglašenosti odnosi na Pravilnik o deklarisanju. Kada preko Evropskog sistema za brzo upozoravanje na nebezbednu hranu (RASFF) stigne obaveštenje da je u proizvodu uvezenom iz Srbije pronađen, na primer, zabranjeni aditiv ili recimo više akrilamida, javnost se odmah uzburka. Ko je prozvani proizvođač, da li to konkurencija nešto podmeće, da li su nam propisi usaglašeni, smenjuju se pitanja i novinski napisi. I treba da se piše, jer je cilj svih, kako institucija Republike Srbije, tako i RASFF-a i obaveštenja da se potrošaču ponudi bezbedan proizvod. Preko ove platforme svakog dana prođe na hiljade različitih notifikacija iz svih zemalja iz kojih hrana stiže na evropsko tržište, pa i iz naše zemlje ponekada. Sistem je postavljen tako da prijavljuje zemlja u kojoj je sporni proizvod tokom kontrole pronađen, a onda se alarmira celo zajedničko tržište i na taj način obaveštavaju svi koji kod nas stižu iz drugih zemalja na vreme povukli sa tržišta. Razlozi zbog kojih se proizvodi prijavljuju mogu biti vrlo ozbiljni, ali i često samo formalni – zbog neusaglašenosti propisa, recimo, ali sistem ne pravi razliku. Za Srbiju i našu prehrambenu industriju zato je važno da vrlo pažljivo i predano brine o svakom pravilniku i propisu. Bez obzira da li izvoze svoje proizvode ili ne, propisi moraju da se poštuju, a prema Zakonu o bezbednosti hrane i HACPP-u odgovornost je preneta na proizvođača, što ga dodatno obavezuje. Tu je naravno država preko čijih se institucija i službi svako može na vreme informisati i postaviti uslove za neometano poslovanje.
„Uvek postoji potreba za usaglašavanjem propisa jer se oni vrlo dinamično menjaju. Svim proizvođačima skrećemo pažnju da i oni moraju da prate te promene i svi u lancu moraju da prate propise i da ih ažuriraju. Naša iskustva pokazuju da se dešava da proizvođači pojedine propise poput Pravilnika o deklarisanju ne isprate na vreme, zbog čega onda dolazi do problema”, kaže Nenad Vujović, pomoćnik ministra poljoprivrede. Na pitanje gde, prema iskustvima inspekcije, proizvođači najčešće greše on kaže da ozbiljni proizvođači i industrijski pogoni imaju dobro organizovane službe koje se bave ovom problematikom. Više problema, objašnjava, ima u manjim zanatskim radionicama prema kojima su i inspekcije više orijentisane, a praksa je da se s vremena na vreme upravo ovi manji proizvođači posebno informišu preko udruženja pri PKS kako bi na vreme bili upućeni u sve izmene propisa.
„Izdvojio sam Pravilnik o deklarisanju, jer tu ima najviše neusaglašenosti. Međutim, govorimo od čitavom paketu ozbiljnih propisa u ovom sektoru od Pravilnika o aditivima, različitim zahtevima o upotrebi pesticida, upozorenjima na nove kontaminente koji moraju da se na vreme usaglase i u svakom trenutku poštuju. Upravo upozorenja RASFF-a preko koga u poslednje vreme dobijamo različita obaveštenja pokazuju da je reč o sistemu koji postoji u realnom vremenu i tu nema prostora za greške”, objašnjava Vujović. Poljoprivredna inspekcija koja je nadležna za kontrolu, između ostalog, ima i savetodavnu funkciju, odnosno tu je kako bi se sprečili bilo kakvi propusti.
„Ako EU donese novi propis o nekom kontaminentu, na primer, obavezno je da i širok i fleksibilan pristup i mogućnost da proizvodi koji su na tržištu mogu da ostanu u prodaji do isteka roka trajanja. Država radi svoj posao i svako ko želi da dobije pravu informaciju može da je dobije kod nas. RASFF je portal koji je vrlo važan za nas kako zbog prijava koje se odnose na naše proizvođače, tako i one koje stižu na naše tržište iz drugih zemalja. Upravo zahvaljujući ovakvom sistemu upozoravanja, zajedničko tržište i svako pojedinačno se dovode u red”, kaže Nenad Vujović. Kada jedan ozbiljna firma u svetu objavi ili povuče partiju proizvoda zbog nepravilnosti, obično zasluži veliko poštovanje i poverenje potrošača, jer se to smatra odgovornim ponašanjem.
Kod nas je to drugačije, jer se odmah baca senka na takvu firmu i sumnja se njen kvalitet. I to je problem koji bi trebalo da rešavamo, kako bi se domaći proizvođači edukovali i shvatili da je i opoziv proizvoda način da kompanija prva reaguje i pokaže odgovornost. Na pitanje kakva je situacija u konditorskoj i pekarskoj industriji iz Ministarstva poljoprivrede kažu da imaju razloga da budu zadovoljni.
„Pre svega sa konditorskom industrijom koja je napravila jedan veliki iskorak u smislu postavljanja sistema na prave vrednosti i poštovanja propisa. Kod njih se problemi ne javljaju često. Zadovoljavajuća je situacija i u većim pekarskim industrijskim pogonima. Više problema ima u zanatskim radionicama zbog čega je inspekcija tu više prisutna. Razlozi su u dinamici otvaranja i zatvaranja tih objekata, kao i stručnost onih koji pokreću te poslove. Ima pomaka, ali i dalje imamo probleme sa onima koji smatraju da su mali, da nemaju vremena za propise, a ne shvataju da na tržištu hrane niko ne može biti ‘mali’. Svi imaju iste obaveze i na kraju i to da na tržište plasiraju zdrav i bezbedan proizvod”, ističe Vujović. On napominje da nova zakonska regulativa inspekcijskog nadzora u prvi plan uvodi preventivu i savetodavstvo te to pokazuje da ima prostora da se svaki proizvođač obrati državi za pomoć kada je reč i o usaglašavanju propisa.
Aditivi su uvek pod lupom
U podeli nadležnosti, kada je reč o bezbednosti hrane, Ministarstvo zdravlja se bavi donošenjem propisa koji se tiču aditiva i to rade vrlo ozbiljno. Aditivi su poboljšivači i tu su da bi u tehnološkom procesu proizvodnje sve teklo kako treba. Mnogi od njih imaju konkretnu ulogu i slobodno se mogu koristi, ali u strogo postavljenim granicama i nema problema ako se koriste pravilno. Aditivi su uvek pod lupom, jer u sistemu bezbednosti hrane, kritično mesto u proceni rizika je upravo tačka odmeravanja aditiva, kao i mesto gde se oni „primaju“u proizvodnom pogonu.
Piše: Anđelija Lazić, magazin Pekar&Poslastičar broj 48, decembar/januar 2023/2024.