Vlada Srbije je nedavno usvojila Uredbu o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržište proizvoda koji sadrže palmino ulje, palminu mast, odnosno druga biljna ulja i masti. Ključni deo ovog dokumenta se odnosi na obeležavanje proizvoda koji nisu od mleka ili su bez mlečnih komponenti. Kod takvih proizvoda „nije dozvoljeno navođenje, oglašavanje i reklamiranje marketinških navoda koji se koriste za proizvode od mleka, kao što su: sir, biljni sir, analog sira, tip sira, stil, inspirisano, ‘a la’ ili sličnih navoda”, piše u Uredbi. Nije dozvoljeno ni korišćenje izgleda i oblika proizvoda od mleka, uzimajući u obzir sve informacije navedene na deklaraciji, kao i prezentaciju proizvoda koji mogu da dovedu krajnjeg potrošača u zabludu da je u pitanju proizvod od mleka. Proizvodi koji sadrže palmino ulje i mast, kao što su sir, ali i pavlaka, mleko, maslac, peciva, pite ili lisnato testo, moraće da nose oznaku da nisu 100% mlečni proizvodi i da sadrže palmino ulje, odnosno druga biljna ulja.
Uredba se, inače, odnosi ne samo na prodavnice već i na „objekte javne ishrane” odnosno restorane, pekare, icerije, objekte brze hrane, kantine u bolnicama, vrtićima, školama i druga mesta gde se hrana priprema i isporučuje krajnjem potrošaču. To znači da informacije o tome da se koriste proizvodi sa palminim i drugim biljnim uljima i mastima moraju biti dostupne na ambalaži, etiketi, omotu, katalogu, brošuri, meniju ili na bilo kojem drugom mestu, uključujući i sredstva savremene tehnologije ili verbalne komunikacije, naglašeno je u Uredbi. Preduzeće koje ne obeleži proizvode odgovarajućom oznakom, rizikuje kaznu do tri miliona dinara, piše u Uredbi, a kazne će za preduzetnike iznositi do 500.000 dinara.
Puna primena Uredbe počinje 1. avgusta, a nadležne inspekcije su već sada počele da se pripremaju za kontrole. Ova Uredba može imati značajan uticaj na pekare u Srbiji, posebno one koje koriste industrijske margarine, gotove mešavine ili jeftinije sirovine koje sadrže palmino ulje. Postavlja se pitanje na koji način će se Uredba odraziti na poslovanje, da li će poskupeti proizvodnju peciva i drugih proizvoda iz ove industrije i kako će se ove promene sprovoditi u budućnosti?Svakako će biti izazovna za mnoge. Nenad Vujović, načelnik Poljoprivredne inspekcije kaže za magazin Pekar i Poslastičar da inspekcija uveliko radi i priprema se za posao koji ih čeka. Trenutno se prikupljaju informacije i podaci o distributerima proizvoda koje koriste pekari, obilaze se veliki sistemi kako bi se proverilo da li je sve deklarisano kako treba da nema biljnih analognih proizvoda koji su slični siru, da se zovu sir…
„Kada je reč o pekarskoj industriji, za sada se preventivno oglašavamo i informišemo sve one koji u proizvodnji koriste analogne proizvode da od 1. avgusta moraju to jasno da istaknu, u skladu sa Uredbom. Moja procena je da neće biti mnogo prekršaja, jer se industriji ne isplati da krši propise. Čak očekujem da će oni koji su koristili ovakve proizvode vrlo brzo preći na prave sireve. Oni koji koriste analogne proizvode ili one na bazi biljnih ulja moraće to jasno da označe, a mi ćemo proveravati da li je to zaista učinjeno”, kaže Vujović. On dodaje da ova promena nije veliki izdatak za pekarsku industriju i da je samo pitanje odluke proizvođača kakve sirovine će koristiti.„Jednostavna je odluka, nema velikih troškova, osim cene sirovine koju će menjati ako ne žele da označavaju svoje proizvode po važećoj Uredbi. Proizvod koji nije upakovan, koji se prodaje u pekarama, u rinfuzi imaće samo dodatnu oznaku koja upozorava potrošače da je u tom proizvodu korišćen analogni proizvod, koji u sastavu ima biljno ulje”, kaže Vujović. Poljoprivredna inspekcija za sada prikuplja podatke o dobavljačima i praktično će od njih krenuti ka pekarama koje ti dobavljači snabdevaju. Već sada je jasno da će sprovođenje ove Uredbe biti kontrolisano kroz rad više inspekcija kako bi se ostvario što bolji efekat novog propisa.
Ljiljana Ivanjac, načelnik Veterinarske inspekcije kaže za naš magazin da je najvažnije da svi razumeju da je označavanje po Uredbi obavezno i da se već od septembra očekuju kontrole po većim okruzima.Veterinarska inspekcija mora da kontroliše i pogone sa mlečnim proizvodima, a učestvovaće i u zajedničkim kontrolama. Inače inspekcije će delovati i po prijavama potrošača.
„Ukoliko pekare, na primer, nude ‘proizvode sa sirom’, a u nadevu je komponenta palminog ulja ili druge masti, ne mogu više da ga prodaju tako nego kao ‘pekarski proizvod sa mešovitim proizvodom’. Pošto u tom slučaju nadev nije sir nego nešto što liči na sir, pekarska industrija je u obavezi da stavi znak na taj artikal i obavesti kupce da nije reč o 100% siru, nego da je to mešoviti proizvod”, kaže Ivanjac. Na pitanje kako će izgledati nadzor konkretno ove inspekcije, ona objašnjava da ima više modela.
U prvom slučaju mogu da traže od registrovanog proizvođača asortiman, a kada pronađu proizvod koji u nazivu ima sir onda zahtevaju deklaraciju i sve anlize koje imaju za njega. „Po analizama se vidi da li je sir ili ne. Ako nije, onda, na primer, mantija sa sirom više neće imati taj naziv nego će biti mantija sa mešovitim proizvodom. Recimo u piceriji nude picu sa četiri vrste sira. Mi ne znamo da li konzumiramo četiri vrste sira dok nam se to ne dokaže. U tom slučaju se od proizvođača traži na uvid utrošak količine četiri vrste sira za dnevnu proizvodnju. Ako ustanovimo da su ti ‘sirevi’ mešoviti ili zamene za sir, onda to nije pica sa četiri vrste sira i mora biti drugačije deklarisana. Drugi način je da uopšte ne zateknemo deklaraciju i takve proizvode čak ni ne uzorkujemo nego bacamo, a može se desiti da uzorkujemo nešto što je deklarisano kao sir, a ispostavi se da nije”, kaže naša sagovornica iz Veterinarske inspekcije. Ona podseća da je osnovno pravo kupca da zna šta jede i da mešoviti proizvodi nisu štetni za upotrebu, ali da moraju da budu tako označeni. Nije u redu, dodaje, da neko potrošača obmanjuje i naplaćuje proizvod sa sirom, a u stvari mu prodaje jeftiniju zamenu.
Da podsetimo da je Uredba doneta kako bi se sredilo tržište mleka, jer je nekontrolisani uvoz kačkavalja, sireva, pavlake… sa značajnim pa čak i preteranim udelom palminog ulja doveo do viškova sirovine, zastoja u otkupu i pada cena mleka, što je neminovno izazvalo nezadovoljstvo poljoprivrednika. Iz resornog ministarstva su stigle poruke da građane sada ne treba dovoditi u novu zabludu da palmino ulje nije jestivo, već objasniti i da je propis usvojen zbog zloupotrebe proizvođača koji ga dodaju u mleko i mlečne proizvode, a onda te proizvode prodaju kao da su 100% od mleka. Ponovio je da proizvodi koji sadrže palmino ulje, kao i druga biljna ulja u većem procentu neće biti zabranjeni na tržištu, ali će po novim propisima morati drugačije da budu deklarisani. Čak i da postoji namera zabrane ovakvih proizvoda, to bi praktično bilo nemoguće jer danas je globalnu industriju hrane praktično nemoguće zamisliti bez upotrebe palminog ulja, koje se smatra najpopularnijim na svetu.
Kako izgleda nova oznaka
Svaki proizvod koji umesto mlečne masti sadrži palmino ili drugo biljno ulje, odnosno mast, moraće da ima jasnu i istaknutu oznaku na prednjoj strani pakovanja, koja se sastoji iz dva dela. Sa leve strane nalazi se žuti trougao, unutar koga je crvena linija koja prati ivice trougla, a u sredini se nalazi crveni uzvičnik. Sa desne strane trougla stoji jasan tekst ćirilicom: nije 100% mlečni proizvod – sadrži palmino ulje, odnosno druga biljna ulja. Oznaka mora biti dovoljno velika, najmanje 10 milimetara u visini, tako da potrošač ne može da je previdi. Za proizvode koji nisu upakovani, kao što su proizvodi u vitrinama ili u restoranskim menijima, oznaka će biti istaknuta na policama, cenovnicima ili uz sam proizvod. Svaki potrošač će imati punu informaciju da li kupuje sir, pavlaku, namaz ili drugi proizvod koji je u potpunosti napravljen od mleka, ili proizvod u kome je deo mlečne masti zamenjen biljnim uljem.
Piše: Jelica Antelj, magazin Pekar&Poslastičar broj 57, jun/jul 2025.