Ovas, golozrni ječam, tritikale, heljda, bob i lupina imaju jednu zajedničku osobinu: to su ratarske kulture sa izvanrednim predispozicijama za uzgoj i ishranu stanovništva. Uprkos tome, gaje se mnogo ređe od krompira i pšenice. Finansiran sredstvima Evropske komisije Horizont 2020 projekt CROPDIVA ima za cilj da to promeni. Dvadeset sedam evropskih partnera udružuje snage
na unapređenju agrobiodiverziteta u Evropi. Oni će to postići fokusiranjem na raznolikost useva i stvaranjem lokalnih lanaca vrednosti hrane.
Projekat iz okvirnog programa Evropske unije Horizont 2020: 27 partnera iz 12 zemalja
Evropska komisija je krajem 2020. godine odobrila projekat CROPDIVA kao deo programa Horizont 2020. CROPDIVA je skraćenica za “Climate Resilient Orphan croPs for increased DIVersity in Agriculture”. Projekat je realizovan kroz saradnju stručnjaka iz 12 zemalja i uključuje 27 različitih univerziteta, kompanija i organizacija. Univerzitet u Gentu je koordinator ovog ambicioznog projekta čiji je zvanični početak 1. septembar 2021. godine. Od 27 partnera na projektu čak tri potiču iz Republike Srbije: Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, Institut za ratarstvo i povrtarstvo – institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju i kompanija Green house food, Novi Sad.
Inovativno i puno novih izazova
Koncept CROPDIVA projekta ima inovativan i izazovan pristup. Aktivnosti projekta će se fokusirati na (1) poboljšanju održivosti i otpornosti sistema uzgoja ratarskih kultura, (2) usklađivanju ekonomskih i socijalnih potreba poljoprivrednih proizvođača sa ekološkim ciljevima i (3) promociji novih prehrambenih i ostalih proizvoda koji će zadovoljiti potrebe potrošača. Sve odabrane kulture imaju genetski potencijal koji se može koristiti za ukrštanje važnih karakteristika koje se odnose na faktore kao što su otpornost na stres i poboljšana nutritivna vrednost. Takođe, ovi usevi imaju brojne ekološke prednosti. Mnogi od njih, na primer, imaju cvetove bogate nektarom i odlična su pčelinja paša, i/ili imaju osobinu da fiksiraju azot. Prethodno navedeno doprinosi visoko otpornim agroekosistemima sa većom prilagodljivošću klimatskim promenama, boljom upotrebom genetskih resursa
i većom raznovrsnošću hrane.
Zadatak istraživača sa Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu biće definisanje nutritivnog i tehnološkog kvaliteta, kao i bezbednosti nedovoljno iskorišćenih ratarskih kultura, razvoj inovativnih prehrambenih proizvoda kao što su proteinski koncentrati i izolati, funkcionalni vegetarijanski namazi, obogaćeni pekarski proizvodi; kao i istraživanje tržišnih prilika kroz definisanje lanaca vrednosti prehrambenih proizvoda, razvoj marketinških modela i ispitivanje stavova potrošača.
Cilj: upravljanje biodiverzitetom na svim nivoima
Rezultati CROPDIVA projekta neće završiti negde u prašnjavoj gomili papirologije, već će se koristiti za inovativna rešenja u celom lancu proizvodnje hrane kako bi se olakšalo upravljanje biodiverzitetom na svim nivoima. Ukoliko želite da budete informisani o radu CROPDIVA projekta možete se prijaviti na bilten preko sledeće web stranice: https://www.cropdiva.eu/Odricanje od odgovornosti: Projekat CROPDIVA je dobio sredstva iz okvirnog programa Evropske unije za istraživanje i inovacije – Horizont 2020 u okviru sporazuma pod brojem 101000847. Mišljenja izražena u ovom dokumentu odražavaju samo stav autora i ni na koji način ne odražavaju mišljenja Evropske komisije. Evropska komisija nije odgovorna za bilo kakvu upotrebu sadržanih informacija.
magazin Pekar&Poslastičar broj 37, februar/mart 2022.