Slobodan protok bezbedne i kvalitetne hrane ključni je aspekt unutrašnjeg tržišta i znatno doprinosi kako zdravlju i dobrobiti građana, tako i njihovim socijalnim i ekonomskim interesima. Kako bi se postigao visok stepen zaštite potrošača i garantovalo njihovo pravo na informisanje, potrebno je osigurati primereno informisanje potrošača u vezi sa hranom koju konzumiraju. Praksa poštenog informisanja o hrani i odgovornosti subjekata u poslovanju sa hranom zasniva se na pružanju informacija o hrani na način kojim se ne obmanjuje krajnji potrošač, naročito u pogledu:
1) karakterističnih osobina hrane, a posebno njene prirode, identiteta, svojstava, sastava, količine, trajnosti, zemlje porekla ili zemlje i mesta porekla i načina proizvodnje;
2) pripisivanja hrani osobina i svojstava koje ne poseduje;
3) ukazivanja na posebna svojstva hrane i ako slična hrana ima ista takva svojstva, naročito isticanjem prisustva ili odsustva određenih sastojaka i/ili hranljivih materija;
4) ukazivanja izgledom, opisom ili slikovnim prikazom na prisustvo određene hrane ili sastojka, kada je u stvarnosti sastojak koji je inače prirodno prisutan ili korišćen u toj hrani, zamenjen drugim sastavnim delom ili drugim sastojkom. Informacije o hrani treba da budu tačne, jasne i lako razumljive potrošaču. Glavni sastojak kao činilac koji ima najznačajniju, kako tehnološku tako i ulogu u definisanju prirode, svojstava i identitita proizvoda definiše percepciju potrošača i njegovo shvatanje određenog proizvoda.
Glavni sastojak – navođenje porekla proizvoda
Budući da glavni sastojak definiše identitet proizvoda, neraskidivo je povezan i utiče na određivanje i navođenje zemlje porekla proizvoda na deklaraciji. Zemlja porekla, kada su pekarski i poslastičarski proizvodi u pitanju, navodi se u slučajevima kada bi izostavljanje tog podatka dovelo potrošača u zabludu u pogledu zemlje ili mesta porekla hrane, a posebno ako bi informacije o hrani ili deklaracija u celini, mogle ukazati na to da hrana potiče iz druge zemlje ili mesta porekla. Ako su zemlja porekla ili zemlja i mesto porekla navedeni, ali ne odgovaraju zemlji porekla ili zemlji i mestu porekla glavnog sastojka hrane, potrebno je: navesti i zemlju porekla ili zemlju i mesto porekla glavnog sastojka, ili navesti da se zemlja porekla ili zemlja i mesto porekla glavnog sastojka razlikuju od zemlje porekla ili zemlje i mesta porekla hrane.
Definicija glavnog sastojka
Postoje dve vrste kriterijuma prilikom definisanja glavnog sastojka: kvantitativni kriterijum, prema kome taj sastojak čini više od 50% hrane, i kvalitativni, prema kome potrošači taj sastojak uobičajeno dovode u vezu sa nazivom hrane. Glavni sastojak je sastojak ili sastojci hrane koji čine više od 50% te hrane ili koje potrošači uobičajeno dovode u vezu sa nazivom hrane, kao i za koje se u većini slučajeva zahteva navođenje količine tog sastojka. Prilikom deklarisanja proizvoda subjekti u poslovanju sa hranom osim kvantitativnog sastava hrane moraju obratiti pažnju i voditi računa o njenim posebnim karakteristikama i prirodi koji značajnu utiču na percepciju i očekivanja potrošača u pogledu navedenih informacija. Unapređenje tehnološkog procesa proizvodnje i sve veća složenost proizvoda u pogledu sastava dovode do situacije kada postoje različite komponente hrane koje bi se mogle okarakterisati kao glavni sastojak. U takvim slučajevima subjekt u poslovanju sa hranom donosi odluku o definisanju i navođenju glavnog sastojka od slučaja do slučaja, vodeći računa o očekivanju potrošača tj. da li će pružanje oznake porekla za taj određeni sastojak verovatno bitno uticati na odluke potrošača pri kupovini, kao i, da li bi odsustvo oznake porekla za potrošače bilo obmanjujuće u duhu Pravilnika.
Identifikacija glavnog sastojka
Da bi se identifikovao sastojak na osnovu definicije koju potrošači obično povezuju sa nazivom hrane, subjekt u poslovanju hranom treba da izvrši procenu od slučaja do slučaja. Jedan od mogućih kriterijuma može da bude procena da li će navod o zemlji porekla/mestu porekla za taj određeni sastojak verovatno bitno uticati na odluke potrošača o kupovini. Kada je u pitanju definisanje glavnog sastojka, primenom kvantitativnog kriterijuma prag od 50% se odnosi na količinu sastojka koja je utvrđena u vreme njihove upotrebe pri proizvodnji hrane u skladu sa pristupom koji se koristi za određivanje redosleda sastojaka na spisku sastojaka. U slučaju kada je glavni sastojak složeni sastojak, subjekt prehrambene industrije može od slučaja do slučaja odlučiti da li će obezbediti oznaku zemlje porekla složenog sastojka ili oznaku zemlje porekla/mesta porekla jednog ili više njegovih sastojaka, uzimajući u obzir posebno prirodu predmetne hrane, njen sastav i postupak proizvodnje, očekivanja i interes potrošača u pogledu oznake porekla glavnog sastojka složenog sastojka (mesto odakle potiče glavni sastojak, odnosno složeni sastojak, na primer, mesto berbe, odnosno žetve ili mesto uzgoja) kao očekivanja, odnosno razumevanja potrošača te i samu tehničku izvodljivost.
Obaveze i odgovornosti
Pravo na dostupnost informacija mora biti zagarantovano prilikom odabira hrane, bez obzira da li se radi o upakovanoj ili neupakovanoj hrani. Obaveze i odgovornosti proizvođača i uvoznika su definisane Zakonom o bezbednosti hrane („Sl. glasnik RS”, br. 41/2009 i 17/2019). Pridržavajući se Pravilnika o kvalitetu i Pravilnika o deklarisanju, izrada deklaracije ne bi trebalo da predstavlja problem.
Praktični primeri
Primer br. 1:
Mlečni sladoled od lešnika sa nadevom od jagode i komadićima čokolade lako bi navođenje količine sastojaka u spisku sastojaka moralo da se obezbedi za lešnik, jagodu i čokoladu, ovo dobrovoljno proširivanje naziva hrane ne bi trebalo automatski pokrenuti. Obavezno je označavanje porekla ovih sastojaka u slučaju da se zemlja porekla ili zemlja i mesto porekla koji su dati za ovaj proizvod razlikuje od porekla sastojaka. U slučaju mlečnog sladoleda glavnim sastojkom se smatra mleko.
.
Primer br. 2:
Mlečna čokolada sa lešnikom (12%), medom (3%) i badem nugatom (1,6%) Sastojci: šećer, punomasno mleko u prahu, kakao puter, lešnik (12%), kakao masa, med (3%), mlečna masnoća, bademi (1,6%), emulgator: sojin lecitin, belančevina, aroma (vanilin). U slučajevima poput gore navedenog, mora se obezbediti podatak o količini sastojaka za lešnik, med i badem nugat, ali ovo automatski ne pokreće obavezno označavanje porekla ovih sastojaka u slučaju kada je zemlja porekla ili zemlja i mesto porekla proizvoda navedno, a razlikuje se od porekla ovih sastojaka. Kod čokolada i mlečnih čokolada sa dodacima ili bez njih, ukoliko je navedena zemlja porekla ili zemlja i mesto porekla, glavnim sastojkom bi se smatrala kakao masa, odnosno kakao i/ili proizvodi od
kakaoa (kakao prah, kakao maslac…).
Primer br. 3:
Kolači sa mlečnom čokoladom: U ovom slučaju mlečna čokolada može da bude glavni sastojak kao složeni sastojak, te bi subjekt u poslovanju hranom trebalo da dâ poreklo mlečne čokolade.