Koncept cirkularne ekonomije je prepoznat kao ključan za ekonomski postkovid oporavak, a potrošači sa svojim svakodnevnim izborima su prepoznati kao osnova cirkularne ekonomije. S tim u vezi, a uzimajući u obzir i potrebu za promovisanjem odgovorne potrošnje i poboljšanje upravljanja otpadom, kao i uzimajući u obzir trendove koji su uočeni tokom kovid pandemije u vezi sa naručivanjem hrane za poneti, Univerzitet u Varšavi je osmislio standardizovani koncept za generisanje ideja o novim konceptima pakovanja hrane za dostavu koji zadovoljavaju specifične zahteve potrošača. Ovaj koncept, koji podrazumeva aktivno uključivanje potrošača različite starosne dobi koji u zajedničkom kreativnom poduhvatu razvijaju ekološki održivo i funkcionalno pakovanje za obroke za poneti, do sada je testiran u 14 zemalja tokom 2019. i 2020. godine i to u Poljskoj, Litvaniji, Portugalu, Španiji, Bugarskoj, Češkoj, Estoniji, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Letoniji, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji.
Prilagođavajući se posebnim izazovima cirkularne ekonomije na Zapadnom Balkanu, u periodu oktobar-novembar 2021. godine. Naučni institut za prehrabene tehnologije u Novom Sadu sa partnerima: restoranom „Makijato kuća“, DOO, Novi Sad i štamparijom SZR „Partner Druk“, Novi Sad realizovao je radionicu Cirkularna ekonomija na Zapadnom Balkanu u okviru projekta kojim koordinira Univerzitet u Varšavi, Poljska i Evropski institit za tehnologiju i inovacije – sektor za hranu (engl. EIT Food). EIT Food je jedna od najuticajnijih institucija koja se bavi prehrambenim sektorom, koja svojim inicijativama teži da transformiše evropski prehrambeni sektor, fokusirajući se na potrošače kao resurse i na njihovo uključivanje u proces razvoja prehrambenih proizvoda, smatrajući da se na taj način dodatno podstiče poverenje potrošača u sistem hrane, i on čini resursno efikasniji, sigurniji, transparentniji i pouzdaniji.
Prvi korak u realizaciji istraživanja bilo је anketiranje potrošača u cilju prikupljanja podataka o navikama u ishrani, o dinamici korišćenja usluga isporuke hrane, vrstama ambalaže i navikama u rukovanju sa ambalažnim jedinicama nakon konzumiranja isporučene hrane. Za istraživanje je od prijavljenih kandidata odabrano po pet predstavnika iz tri starosne kategorije za koje se pretpostavilo da imaju različite navike, kriterijume i razloge korišćenja dostave hrane: mladi ljudi od 18 do 39 godina, predstavnici srednje generacije u rasponu od 40 do 65 godina i starija populacija preko 65 godina.
Sa ovako formiranim grupama sprovedene su tri ko-kreativne sesije, a nakon prve sesije su učesnici realizovali samostalna istraživanja kroz struktuirane domaće zadatke uzimajuću u obzir iskustvo konzumiranja obroka koji je im je isporučen od strane restorana, učesnika na projektu. Nakon kritičkog razmatranja prednosti i mana ambalaže koja se u Srbiji najčešće koristi za hranu za dostavu – kutija od stiropora i plastike, trebalо је da potrošači daju svoje ideje za inovativno pakovanje inspirisano prikazima različito koncipiranih uspešnih kreativnih rešenja iz različitih delova sveta namenjenih pakovanju različitih vrsta obroka. Tako je za samo tri dana dobijen opus ideja i sugestija koje istraživači, dizajneri ili razvojna odeljenja kompanija ne bi osmislili ni za dug vremenski period. Ceo proces kreiranja se uz korišćenje platforme za onlajn komunikaciju odvijao preko interneta vođen od strane iskusnih moderatora koji su struktuirali diskusiju.
Kreirana rešenja su u daljem toku istraživanja predstavljena profesionalnom dizajneru, proizvođaču ambalaže i restoranu koji su razmenili svoja mišljenja o manama i prednostima predloženih rešenja i dali smernice dizajneru kako da na najbolji i tržišno orijentisan način elemente predloženih rešenja iskoristi za dizajniranje ambalaže koja će biti funkcionalna i izrađena od ekološki prihvatljivih materijala. Sintetišući navedene predloge dizajner je predložio univerzalno, reciklabilno, funkcionalno rešenje koje ovde nećemo prikazati s obzirom na to da su se svi učesnici radionice izjasnili da to rešenje treba da bude patentirano i da zaživi na tržištu ne samo kod nas, nego i u svetu. Ukratko: kroz tri sesije od po dva sata i 5 zadataka za čije je rešavanje bilo potrebno dvadesetak minuta angažovanja dobili smo vrlo korisne informacije za visoko funkcionalna rešenja sa visokim tržišnim potencijalom, koja značajno mogu da unaprede poslovanje restorana, keteringa i uslugu dostave hrane, povećaju zadovoljstvo potrošača, i da pri tome značajno doprinesu zaštiti životne okoline.
magazin Pekar&Poslastičar broj 36, decembar 2021.