Jedan od onih majstora zanata čije umeće je potvrđeno medaljama na Pekarijadi, Zef Kajtazi nam otkriva kako je stigao do znanja i veština po kojima ga cene i koje voli da prenosi mlađim kolegama.
U pekaru je Zef, kako nam priča, ušao odmah posle srednje škole: „Ništa nisam znao o tom poslu, ali sam vremenom, malo po malo, izučio zanat. Prvo sam pravio hleb i peciva, pa sam polako osvajao i druge recepte i proizvode – lisnato testo, burek, pice… Danas mogu da napravim sve od testa. A i dugo sam u pekarstvu, 26 godina. Trenutno sam u pekari Zlatni klas u Sremskoj Mitrovici, gde pravim peciva i hleb.” Pitamo Zefa postoji li ipak nešto što najviše voli da pravi i odgovor je – burek. „Volim da bacam kore i slažem burek, to je poseban proizvod koji valja sačuvati u izvornom receptu, koji podrazumeva ručni rad.”
Pekarijada – druženje i razmena iskustava
Naš sagovornik na Pekarijadi 2018. osvaja zlatnu medalju za hleb, a na poslednjoj za burek, dok za štrudlu dobija bronzu. Tada je bio i regionalni pobednik za kroasan kao predstavnik Beograda, dok je 2024. godine bio drugi u kategoriji bureka i hleba. „Ovo takmičenje je posebno za nas pekare jer se ne radi samo o želji za pobedom. To je možda i na poslednjem mestu. Važno je druženje, nova poznanstva, razmena iskustava.Vrlo je dobro organizovano i za nas predstavlja glavno profesionalno okupljanje tokom godine. Gledaš, naučiš nešto novo. I svi mi želimo da nam ne izumre zanat, jer mašine su uzele maha i preuzimaju dobar deo posla”, jasan je Zef.
Sačuvati zanat
Kada neko voli svoj zanat, prirodno je da želi njegov opstanak u vremenima ubrzanih promena. Slažemo se u proceni da će za zanatsko pekarstvo uvek postojati tržište, možda u formatu ekskluzivnih proizvoda, ali budućnost postoji. „Nadamo da će opstati i zato mi pekari gledamo da što više prenesemo svoje znanje na mlađu generaciju. Kroz dugogodišnju praksu sam i ja obučio puno mladih kolega i uvek sam rad da pokažem i da prenesem to nešto svoje”, ističe Zef i dodaje: „Ovo je vrlo lep zanat i potrebno je da opstane. Svaki posao ima svoje vrline i mane, ali da bi radio nešto dobro, i da bi naučio, mora se to voleti. To je osnovni uslov, uz koji ide ozbiljan rad i posvećenost, dok se ne stigne do kvaliteta. Ali, bez ljubavi, teško da može.”
Naš majstor zanata podvlači da bez obzira na primat industrijske proizvodnje, kompletna pekarska industrija danas ipak ide na ruku mastorima koji znaju svoj posao: „Od opreme, preko sirovina do tehnologije, danas je pekarski posao lakše raditi nego u vremenima kad sam ja počinjao. Velika je razlika praviti npr. kroasane ili pice ili bacati kore za burek umešene od namenskog brašna koje su razvili i naši proizvođači.”
Planovi za budućnost
„Imam ambiciju da otvorim nešto svoje, a budući da mi je burek prirastao srcu, razmišljam o specijalizovanoj zanatskoj radnji. Pored bureka, na rafovima bi se našli i zanatski hlebovi, jer sam ta dva proizvoda i najviše radio i najviše volim da pravim”, kaže nam na kraju razgovora Zef i dodaje da će nastaviti i svoju misiju obučavanja mladih kolega: „Svake godine planiram da obučim bar dva pekara i tako doprinesem da se naš zanat održi.”
Piše: Jasna Žarković, magazin Pekar&Poslastičar broj 62, april/maj 2026.
Foto: Pekarijada i Zef Kajtazi