TRENDOVI U PEKARSTVU I POSLASTIČARSTVU ZA 2024.GODINU
Glavna poruka za pekarsku industriju je da potrošači na policama očekuju i više zanatskih hlebova od kiselog testa koji se zbog sporije fermentacije lakše vare
Pekarskoj industriji su potrebne inovacije i sve što doprinosi zdravlju, pre svega organa za varenje, biće u trendu 2024. godine. To su rekli potrošači u globalnom istraživanju sprovedenom među 20.000 ljudi u 50 zemalja sveta. Kako predviđa Puratosov vodič za trendove u pekarstvu „Taste tomorow“, ovu industriju će u godini pred nama oblikovati nekoliko glavnih trendova. Na prvom mestu su biljne zamene na spisku namirnica od kojih se proizvode hlebovi i peciva. Trenutno su u ponudi ili veganski ili peciva napravljena od jaja, putera i mlečnih proizvoda. Međutim, čak 56% anketiranih potrošača širom sveta izjavilo je da želi proizvode od zdravijih ili biljnih sastojaka.
I to ne traže nove proizvode, već klasike koji bi, prema njihovim očekivanjima, trebalo da dobiju i zdravu verziju. U javnosti je sve više diskusija na temu zdravlja i pravilnog varenja. U prilog tome ide i podatak da je u pomenutoj anketi 85% ispitanika reklo da upravo vlakna pozitivno utiču na varenje, kao i da je hleb od celog zrna jedan od najpopularnijih izvora vlakana. Ovo je glavna poruka za pekarsku industriju-kupci na policama očekuju i više zanatskih hlebova od kiselog testa koji se zbog sporije fermentacije lakše vare, ali imaju i druge prednosti kao što je povećan nutritivni sadržaj. Čak 62% potrošača smatra u ovom trenutku da su proizvodi od kiselog testa zdravi, što je veliki porast u odnosu na 2021. godinu kada je takvo uverenje imalo 52% njih.
Dobra vest je i to da su kupci spremni više da plate za pekarske proizvode koji imaju organske sastojke i to je još jedna poruka za industriju. Na ceni će biti proizvodi koji su minimalno prerađeni i bez veštačkih aditiva. Anketa je pokazala da je 71% kupaca na globalnom nivou u budućnosti spremno da kupuje više proizvoda napravljenih od prirodnih sastojaka. Interesantno je da se više čitaju i deklaracije što znači da bi trebalo isticati takve prednosti poput oznaka „bez GMO“, „bez veštačkih aditiva“ i „bez veštačkih zaslađivača“. Na scenu se ponovo vraćaju drevne žitarice i brašna koja su mešavine ovih super sastojaka za hlebove i kisela testa. Tu su crvena kinoa, amarant, čija, heljda, spelta, proso… Poznati proizvođači najavljuju i „otkačena“ testa u različitim bojama koja će takođe biti u trendu.
Kada je reč o poslastičarstvu, nostalgija će i dalje dominirati ovim tržištem. To je trend koji oblikuje ponudu poslednjih nekoliko godina i tako će se nastaviti i sledeće. Kako komentarišu vodeći britanski proizvođači, na policama ćemo i dalje viđati klasike bez kojih se ne mogu zamisliti praznici, ali i svi drugi važni datumi, međutim potražnja za poslasticama, ukusima i mirisima koji podsećaju na prošla vremena, smatraju, neće prestati. Sa druge strane inovacije stižu sa mlađim generacijama koje preko društvenih mreža brzo menjaju ukus i u svakom trenutku žele da probaju isto ono što je neko na Tik Toku, na drugoj strani planete upravo predstavio. To je u Britaniji pokrenulo male zanatske radnje koje imaju fleksibilnost da prate internet trendove i da brzo odgovore na zahteve kupaca. Oni koji nisu tako okretni u poslu i više neguju tradicionlan stil i asortiman imaće priliku da ipak pridobiju mlađe kupce.
Sve je više poslastičarnica koje nude mini torte ili minijature poznatih kolača. „Kejk pops”, mafini, sitni kolači, ali minijature koje stanu u jedan zalogaj pokazaće svu kreativnost poslastičara koji se obraćaju mladim kupcima. Stručnjaci kažu da je ovo, kao trend, dobra prilika da proizvođači iskušaju kupce i saznaju koje ukuse vole. Nudeći mini torte imaju i više prostora za eksperimentisanje, navode oni. Kada je reč o ukusima, ništa specijalno se ne najavljuje, osim da tržište kolača ostaje živo i da kreativni poslastičari mogu da daju mašti na volju. U trendu su pistaći koji zamenjuju puter od kikirikija i dodaju se svemu, ali i sve vrste čokolada, kafe, lešnika, karamela… Inspiracija se, navode britanski stručnjaci, traži na svim stranama sveta i to ne samo u slučaju poslastica, nego i pekarskih proizvoda i pića. Najbolji primer su japanski specijaliteti miso, mača i moči koji već odavno mogu da se probaju u Beogradu, baš kao i svuda u svetu, a potrošači su uglavnom mladi koji prate društvene mreže.
Piše: Jelica Antelj, magazin Pekar&Poslastičar broj 49, februar/mart 2024.