Uvek je zadovoljstvo upoznati i predstaviti uzornu porodičnu firmu, a Milanovići iz Petrovca na Mlavi imaju šta da pokažu. Kroz porodičnu istoriju i najsavremeniji proizvodni pogon vodi nas jedan od dvojice braće, Dragan Milanović.
Svi članovi porodica braće Milanović uključeni su u zajednički biznis i svako doprinosi svojim znanjima i veštinama. Neka su deca već stasala za rad dok se druga školuju, ali uveliko pomažu u proizvodnji. „Naša majka je iz Bosne”, kaže nam Dragan, „rasla je u velikoj porodici, čiji članovi su i danas vezani i pomažu jedni drugima. Tako smo i mi vaspitani i nastavili smo tradiciju življenja u jednom domaćinstvu.” Braća Vladan i Dragan učili su pekarski zanat u pekarama u Beogradu, da bi se početkom veka vratili u rodni grad i 2002. otvorili svoju prvu pekaru.
Hronologija razvoja
„Počeli smo u 32 m2: proizvodnja 18m2, a prodaja 14 m2. Bez početnog kapitala, polovna ručno pravljena peć duvaljka za tri pleha, mikser kome se samo kazan okretao, kućni frižider, mali asortiman – samo pecivo i burek, i velika želja da izgradimo svoju priču. Ipak, iako skroman, asortiman nas je odmah izdvojio i za nekoliko dana kod nas je red bio i do 30 metara. Jednostavno, doneli smo iz Beograda proizvode kakvih nije bilo u Petrovcu, na prvom mestu lisnato testo.”
Kroz dve godine, 2004. Milanovići već otvaraju drugi lokal, a stalnim inoviranjem asortimana postaju sve popularniji. „Sugrađani su zavoleli našu pekaru, uveli smo pravilo da većinu proizvoda mogu da kupe vruće, deci smo delili gratis doručak u školi i uvek smo bili tu da pomognemo sugrađanima koji nisu mogli sebi da priušte obrok. Radili smo mnogo, ja i kao pekar i kao vozač, prodavac. Sećam se prvog dostavnog pikapa kome je patos bio šupalj pa ga voda poplavi kad pada kiša”, uz smeh priča Dragan i dodaje da je razvoj moguć jedino ako svi u firmi daju sve od sebe. 2005. ubacuju u asortiman lepinje i pogače, a 2009. hleb. 2016. u lokale postavljaju vitrine za kolače, torte i zanatski sladoled; za sladoled se pravio red do pola ulice. Kuvanu hranu uvode 2023. godine.
„Nagli rast kreće od 2018, otvaranjem picerije u centru Petrovca. Pre toga, 2016. prva pekara u Svilajncu, zatim 2017. četvrta i peta u Petrovcu, a 2018. šesta, uz pomenutu piceriju. 2022. otvaramo Požarevac, a ove 2025. čeka nas preseljenje starog lokala u Svilajncu u novi, od 160m2, nadam se sredinom jula.” Tu su i brojne franšize, saradnja s restoranima, školama, lokalima brze hrane koje snabdevaju lepinjama, kao i tzv. mali kupci posebnih lepinja, tj. obrednih hlebova za običaje u vlaškim selima. Lepo se razvija i ketering, a njihove pokretne vitrine za sladoled viđene su na slavljima u kraju. Danas Milanovići imaju osam lokala u Petrovcu, Svilajncu, Žabarima, Požarevcu. Izdvaja se ekskluzivni lokal u centru Petrovca, adaptiran u zgradi bivšeg hotela, i sličan objekat u Svilajncu, oba s radnim vremenom od 00.00 do 24.00h. Tome treba dodati novu proizvodnu halu, koja ima oko 3000 m2 i uz staru od 800 m2 čini celinu koja će moći da podrži razvoj IP Milanović u budućnosti. Okrenutost ka budućnosti podrazumeva i ulaganja u edukaciju i obuku kadrova, kako menadžera, tako i tehnologa i radnika u proizvodnji.
Automatizacija proizvodnje
„Automatizacija je neophodna, jer problem radne snage neće nestati i ovo je jedini način da se trajno reši. Zato smo ovim ulaganjem u novu proizvodnju postavili temelje daljeg razvoja firme i omogućili našim potomcima da nesmetano razvijaju biznis. Vremena oslanjanja na dobrog majstora su, nažalost, prošla i moraju se pratiti inovacije, kako u tehnologiji tako i u opremi za pekarstvo”, zaključuje Dragan.
Saradnja u branši je dragoceni izvor informacija
Sajmovi, prezentacije, druženje s kolegama i uvid u pekarsku ponudu u Srbiji doprinose donošenju dobrih poslovnih odluka. „Uvek mi je bila važna saradnja s kolegama jer tu je razmena majstorskog znanja ali i podrška u svim segmentima ovog posla. Jedna grupa nas posetiće ovogodišnji sajam „Sial” u Šangaju. Mislim da je pravi trenutak za uvid u njihovu ponudu opreme, jer su preležali početne bolesti a još nisu dostigli evropske cene. Jedna kvalitetna kineska pakerica, npr. trenutno je tri puta jeftinija od italijanske. Saradnja i razmena iskustava svih nas koji smo uspešni u ovoj branši daje nam bolji uvid u ponudu opreme i sirovina. Naši dobavljači su vrlo važna karika razvoja pekarstva i poslastičarstva poslednjih decenija, ali je logično da ne može svaki proizvod u ponudi biti vrhunskog kvaliteta. Zato je potrebno proučiti i birati ono što je optimalno za konkretnu proizvodnju, a u tome pomaže i komunikacija među kolegama.”
Asortiman
Besmisleno je čak i u osnovnim crtama opisivati asortiman brenda Milanović. Oni jednostavno imaju sve, kako u svojim lokalima tako i u bogatoj ponudi za treća lica. Naveli smo već da od 2023. u ponudi imaju i gotova jela, tu je veliki izbor pica, a iz slatkog programa mami da se izdvoji baklava, koja se kvalitetom može meriti sa najboljim turskim originalom. Za njihovu izradu je posebno nabavljena turska mašina. Dragan ističe da je u pripremi obogaćivanje ponude hleba, jer im nova proizvodna hala otvara prostor za razvijanje vrsta s odloženom fermentacijom. „Ne treba ličiti ni na koga. Od dizajniranja lokala do asortimana, važno je graditi svoj brend tako da bude prepoznatljiv. Mi smo poznati po tome što imamo ponudu za sve ciljne grupe i sve platežne nivoe. Centralni lokal u Petrovcu najviše posećuju oni koji sebi mogu da priušte najskuplji kolač, ali je već u drugom, obližnjem, ponuda prilagođena za svačiji džep”, kaže Dragan.
Porodično vlasništvo i sklad, s jedne strane, i kvalitetna oprema i tehnologija s druge – to bi mogao biti ključ dosadašnjeg razvoja i garant stabilnosti firme Milanović, koja se na taj način pripremila za sve izazove budućnosti. Očekuju da im novi proizvodni pogon omogući saradnju s većim prodajnim lancima i time otvori nove stranice ove porodične priče, koju ćemo sa zadovoljstvom i dalje pratiti.
„Naš prvi biznis”
„Godina je 1995, brat ima 15 godina a ja 13. Pravimo naš prvi biznis: mekike. Brat mesi i prži, ja prodajem – po vašarima, ispred kafana, na fudbalskim utakmicama, svuda gde je neko okupljanje i veći broj ljudi… Idemo i na turnir u malom fudbalu opštine Petrovac na Mlavi, jedan od poznatijih u zemlji. Znate da svako malo mesto ima ljude koje svi znaju, pa smo i mi imali čuvenog Semku, koji je prodavao semenke i kikiriki. Naš „štand” u zabačenom ćošku terena sastojao se od gorionika, vangle za mešenje testa i šerpe za prženje. Niko nije obraćao pažnju na moje pokušaje da te mekike prodam. Dok nas nije ugledao Semka, sažalio se i pozvao me da mu se pridružim i obiđemo krug oko terena. Krenem ja za njim, nosim 20 mekika na poslužavniku, a on viče: ’Ajmo, semenke, kikiriki i vruće mekike!’ Dok sam trepnuo odoše sve mekike i brat i ja zaradismo prve pare od svojih proizvoda”, sa osmehom priča Dragan.
Te godine njihov otac odlučuje da u kući u selu sazida peć. „Prvi majstor nas je prevario i peć se brzo srušila, ali je zato drugi ne samo sazidao pravu peć nego i postao naš prijatelj i jedno vreme i živeo kod nas. U toj peći smo pekli prasiće do 2002. godine, kad smo otvorili svoju pekaru u Petrovcu. Odavno nije u funkciji ali smo je sačuvali u roditeljskoj kući, kao uspomenu na teške dane i srećno detinjstvo”, kaže nam Dragan.
Piše Jasna Žarković, magazin Pekar&Poslastičar broj 57, jun/jul 2025.