Iz Novog Sada stiže revolucionarni patent tako što je konvencionalni 3D štampač prekonfigurisan hardverski i softverski za rad sa čokoladom
Laboratorija Naučno-tehnološkog parka Novi Sad pokrenula je revolucionarni projekat koji je na neobičan način spojio tehnologiju i gastronomiju. Uz pomoć konvencionalne 3D štampe patentirana je štampa čokoladom čime su se stvorile ogromne mogućnosti izrade različitih ukusnih malih umetničkih dela. Ovaj tim koga čine dr Vladimir Todorović, prof. dr Dejan Movrin sa Fakulteta tehničkih nauka i Mladen Milić, student mehatronike na ovom fakultetu koji je bio zadužen za puštanje u rad i testiranje štampača, napravio je tako nesvakidašnji patent koji će sigurno napraviti veliki pomak u ovoj industriji. Kako kažu, kada je reč o kvalitetnim sirovinama, podršku im je pružila kompanija Barry Callebaut, globalni lider u proizvodnji čokolade, a koja ima i svoj proizvodni pogon u Novom Sadu. Na pitanje kako su došli na ideju da naprave 3D štampač za čokoladu, s obzirom na to da je upotreba nekih drugih materijala i sirovina u 3D štampačima daleko jednostavnija, Mladen Milić kaže da ljudska radoznalost nema granice i da je logična posledica bila da pokušaju ovako nešto. „Ideja projekta je bila da se upotrebe neke nove ulazne sirovine u tehnologiji 3D štampe. Bavim se tehnologijom 3D štampe već dugi niz godina i obično su materijali koji se koriste kao sirovine u tehnologiji 3D štampanja određeni polimeri (vrste plastike). Pokušali smo da pravimo personalizovane oblike od jestivih materijala, kao na primer čokolade, sira, određenih želatinastih masa”, kaže Milić.
Za realizaciju projekta korišćen je konvencionalni 3D štampač koji je prekonfigurisan, kako hardverski tako i softverski, za rad sa čokoladom. Glava štampača u kojoj se nalazi grejač i nozla iz koje obično izlazi struna vruće plastike zamenjena je glavom koja je prilagođena za rad sa čokoladom. U nju se, objašnjava Milić, ulaže specijalna posudica u vidu epruvete sa otvorom pri dnu, u kojoj se nalazi čokolada u čvrstom stanju. Glava zagreva čokoladu do tačke njenog topljenja, te se pomoću navojnog vretena čokolada istiska kroz nozlu i oblikuje na postolju i tako nastaju personalizovani oblici.
„Tehnologija 3D štampanja nam omogućava veliku fleksibilnost, ona od običnog čoveka pravi umetnika. Što se same fleksibilnosti ulaznih sirovina na bazi čokolade tiče, treba biti oprezan. Čokolade sa visokim postotkom mleka u sebi, generalno tečnosti, nisu pogodne za ovu tehnologiju, jer je potrebna veoma brza kristalizacija prilikom nanošenja slojeva, kako bi sledeći mogao da se nanese na prethodni. Čokolada mora da ima homogena svojstva, ne sme da se dogodi da jedan deo čokoladne smese u glavi štampača bude istopljen, a drugi čvrst, tako rizikujemo da zapušimo nozlu i da pravimo greške prilikom štampe”, kaže Milić i dodaje da je njegova preporuka korišćenje crne čokolade i to od kvalitetnih industrijskih proizvođača poput „Callebaut 811”. Projekat je još uvek u početnoj fazi, ali je plan da se u narednom periodu, kada u potpunosti ovladaju tehnologijom, organizuju radionice i sajmovi kako bi se šira javnost upoznala sa projektom.
„U poslastičarstvu vidim prednost ove tehnologije u vidu velike fleksibilnosti i mogućnosti brze prekonfiguracije, kako bi se moglo preći sa štampanja jednog na drugi oblik bez potrebe za pravljenjem novih kalupa i modli. Što se tiče serijske industrijske proizvodnje (uskršnje zeke), 3D štampa ne može da se meri sa automatizovanim industrijskim procesima, u tom vidu je dosta sporija, ali za male i personalizovane serije nema premca, jer omogućava ljudima bez ekspertize u oblasti poslastičarstva da prave jedinstvene i zanimljive oblike”, kažu stručnjaci zaduženi za ovaj patent. Ideja je inače da se već u septembru organizuju događaji na kojima će šira publika videti mogućnosti koje pruža nekonvencionalna 3D štampa, a u planu je i razvoj nekih novih sistema koji bi trebalo da budu interesantni različitim grupama.
Piše: Jelica Antelj, magazin Pekar&Poslastičar broj 52, avgust/septembar 2024.