Kako su, do skoro, nepoželjni obroci postali deo gurmanske klase i želja potrošača koji su navikli na predjelo, glavno jelo i dezert
Prosečan Amerikanac godišnje pojede 72 sendviča, a bez hamburgera ne može ni da zamisli dan. Francuz je za standardni obrok oduvek priznavao predjelo i glavno jelo, a onda obavezno dezert i tanjir sa sirom. U evropskoj kulturi i gastronomiji sendviči i hamburgeri tretirani su kao nezdrava hrana ili loša navika. Međutim, istraživanje koje je nedavno objavila kompanija Datasential pokazuje trend rasta ove, do skoro, nepoželjne i nezdrave hrane, ali i sve veće interesovanje potrošača za ovakvim obrocima. Za sve je, kako navode, kriva zdravstvena kriza izazvana kovidom koja je dovela, izgleda, do trajnih promena u kulinarskim trendovima i željama.
Boravak kod kuće i otvaranje tržišta za dostavu hrane restoranima je dalo priliku da pronađu nove načine i privuku kupce. Burgeri i sendviči su tako postali savršeni artikli za kuvare koji su pokušavali da iskušaju svoju kreativnost i izgleda da su uspeli. Gotovo je neverovatno, ali u ovoj tranziciji hamburgeri i sendviči prošli su jednu transformaciju i sada su gotovo neizbežni i u zemljama poput Francuske, Velike Britanije i Španije koje su ranije bili najglasniji protivnici ove hrane koja nije mogla ni prići tradicionalnim obrocima. Prošli su dani kada je sendvič izgledao tako bazično sa dve kriške sira između dve kriške hleba. Skromni hamburger je od omiljenog klasika postao član gurmanske klase.
U trendu je kvalitet, svežina i personalizacija ponude. Potrošači žele da istraže egzotične sastojke i otkriju nove ukuse. Pada potrošnja mesa, a i kada se traži, kupac očekuje visok kvalitet. To znači, na primer, da kupci biraju hamburgere napravljene od govedine koja se hranila samo travom. Ili ukusne obroke bez mesa, navodi se u ovom istraživanju. Hamburger, dakle, mora da bude sa govedinom ili na biljnoj bazi, a sir isključivo zanatski plus gurmanski prelivi. Prema ovom istraživanju u Evropi je trenutno vrlo popularna ovakva ishrana, obroci sa svežim i kvalitetnim sastojcima i to sa vrlo sofisticiranim načinom serviranja u stilu domaće kuhinje. Brza hrane je postala hrana udobnosti i uživanja. Na ovim menijima su sendviči napravljeni od vrhunskog hleba kao što su brioš, perece i zdrave lepinje.
Čak 64% anketiranih građana Francuskoj izjavilo je da više voli sendvič u bagetu. U Španiji je ćabata preuzela vođstvo sa 57% ispitanika koji su joj dali prednost u odnosu na neke druge vrste hleba. Tu su i domaći sosovi i prilozi napravljeni od zdravih, sezonskih sastojaka koji ove sendviče podižu do gastronomskog iskustva, navodi se u istraživanju kompanije Datasential. Oni ne izostavljaju i veliki uticaj društvenih mreža koje su kupcima u novim okolnostima pružali onlajn menije, pa čak i video zapise pripreme omiljenih obroka. Sve to je u vreme zatvorenosti, krize i izolacije izgleda pojačalo čula potrošača koji danas i sendvič i hamburger cene kao ozbiljan obrok koji mogu sami da kreiraju.
Piše: Jelica Antelj, magazin Pekar&Poslastičar broj 49, februar/mart 2024.