Osvajanje nagrade za najboljeg stranog pica majstora na svetu (Best Foreign Pizza Chef) na Svetskom prvenstvu u pravljenju pica Expoocook Pizza World Competition marta ove godine u Rimu samo je jedan od razloga da upoznamo Miloša Kneževića, pekara i picajolu iz Subotice.
Miloš nam na početku razgovora kaže da voli takmičenja jer mu pružaju mogućnost da upozna druge majstore, ali na prvom mestu – da izazove sebe. „Dosta je takmičenja već iza mene, tako da sam često u situaciji da pomažem drugim takmičarima. Sad u Rimu sam, na primer, uskočio ekipi kojoj je testo prekipelo i uspeli smo da ga spasemo a oni nastave takmičenje. Meni je najveća pobeda to što sam sebi dižem lestvicu”, priča nam Miloš koji se u Rimu oprobao u sve četiri kategorije: „pizza napoletana”, „contemporanea”, „pizza alla pala” i „calzone”.
Na ovogodišnjoj Pekarijadi ušao je u polufinale sa kroasanom, nedavno je osvojio više medalja u Nišu, na Sajmu ugostiteljstva i turizma, a već se sprema i za takmičenje picajola u Palermu u septembru…Pitamo ga odakle ljubav prema ovom zanatu: „Oduvek sam voleo da se petljam u kuhinji s majkom i bakom, a svakako je uticao i porodični gen, jer mi je pradeda bio pekar i držao svoju pekaru i mlin, kao i njegov brat. Kroz njihove pekare je prošlo mnogo subotičkih majstora.”
Osvajanje zanata
Miloš je svoj zanat pekao uglavnom sam. Posle završene hemijsko-tehnološke škole, smer pekarstva, već sa 15 godina počinje da radi i uz rad se sam usavršava uz pomoć interneta. „Igrajući se s pica testom i otkrivajući svoj savršen recept zavoleo sam izradu pica i nakon ozbiljnog staža u pekarama odlučio da napustim taj naporan noćni rad. Danas u restoranu Basch house u kom radim kao glavni pekarski majstor imam to zadovoljstvo da koristim i pekarska znanja i pored pica radim i kroasane i ćabate. Što se tiče pica, opredelili smo se za kontemporanju, jer je to trenutno najtraženija varijanta pica testa i može da podrži kreativan pristup. Važno je ipak imati u vidu ukuse svog kraja i gastronomske navike ljudi u Subotici pa tome prilagoditi i sadržaj pice, ali se neka pravila ne krše. Ukusi mogu biti lokalni, ali pravila su italijanska: obavezan je pelat, nema kečapa, a kamoli majoneza”, jasan je Miloš.
Ljubav i rad – osnova uspeha
Pored pica, našem majstoru zanata je velika ljubav i lisnato testo, odnosno metnost laminiranja. „Šta god neko zamisli, ja od testa mogu da napravim. Volim da istaknem to da sam samouk, ali iza ove veštine stoji mnogo rada. Jesam i radoholičar, a opet, posao doživljavam više kao hobi nego kao obavezu. Ključna reč je ljubav. Volim kreaciju i samu izradu, ali i da ljudima izmamim osmeh na lice.” Pitamo ga na kraju razgovora kako se stiže do kvaliteta koji on plasira i na takmičenjima ali i svakodnevno svojim gostima u restoranu: „Upornost, vera u sebe, vežba i nenormalan rad, svaki dan… Dizanje lestvice samom sebi i naravno, razvijanje osećaja za testo, a iznad svega – ljubav prema ovom poslu.” Ostaje da ovom mladom i uspešnom majstoru poželimo još mnogo nagrada, a u budućnosti razvijanje sopstvenog pica-pekarskog brenda.
Piše: Jasna Žarković, magazin Pekar&Poslastičar broj 57, jun/jul 2025.
Foto: Miloš Knežević