Pekari i poslastičari u Srbiji na raspolaganju imaju nekoliko programa sa bespovratnim sredstvima i/ili subvencionisanim kreditima sa malom kamatom a prilično dugim rokovima otplate. Takvu pomoć, veoma popularnu u regionu, domaći pekari nažalost ne koriste u meri u kojoj bi to mogli, kažu sagovornici magazina „Pekar&Poslastičar“.
Država je ove godine za razvoj preduzetništva i pomoć malim preduzećima opredelila oko 21,2 miliona evra, od čega je veći deo, od 15 miliona evra, namenjen onome što pekarima obično najviše treba – nabavci nove opreme. U Fondu za razvoj kažu da, iako nema posebnih linija za podršku pekarima i poslastičarima, oni svakako mogu da koriste gotovo sve programe, od kredita za trajna i obrtna sredstva, startap kredita za firme koje su osnovane od 2020. do ove godine, do kredita za podsticanje preduzetništva. Takođe, neki pekari mogu se uklopiti i u posebne programe za preduzetnice i mlade preduzetnike (do 35 godina starosti), a prema teritorijalnoj pripadnosti mogu konkurisati i za posebne kredite za firme iz nerazvijenih područja.
„Recimo za kredit za preduzetnice i mlade mogu konkurisati firme koje su osnovane od 2017. godine do danas i tu, kao i kod startap kredita, postoji deo bespovratnih sredstava i deo kredita. Kod ostalih nema bespovratnih sredstava, ali su krediti s povoljnim uslovima, recimo investicioni do 10 godina otplate, a za trajna obrtna sredstva do četiri godine. Pekara imamo u svim ovim vrstama kredita, samo je pitanje kakva je firma i za koju je namenu konkurisala, pošto su krediti strogo namenski“ – kaže za
„Pekar&Poslastičar“ Mirjana Miljojković, šef kabineta direktora Fonda za razvoj. Programa i para ima ali interesenata je iz pekarske branše malo.
Zašto je to tako, neke naznake daje Boban Mihajlović, regionalni predstavnik za Wiesheu GmbH pekarsku opremu za zemlje jugo-istočne Evrope bivše Jugoslavije, Rumuniju, Bugarsku i Albaniju. Mihajlović kaže da su programi kreditne podrške i subvencija veoma razvijeni u svim zemljama u okruženju i da bi i u Srbiji pekari i poslastičari trebalo više da ih koriste. „Mi kao proizvođači opreme uvek pozdravljamo takve poteze bilo države, bilo banaka i međunarodnih finansijskih institucija, i mogu reći da je dosta kupaca iz regiona poslednjih godina kupilo opremu na taj način. Kod nas se dobije do 25 odsto, a u nekim zemljama u okruženju i do 40%. Prema našim informacijama, papirologija u vezi s time nije previše komplikovana ali, naravno, traži se legalno poslovanje, evidentirani pazari i slično“ – kaže Mihajlović. On napominje da je ta transparentnost poslovanja „začkoljica“ koja je možda dosad sprečavala masovnije korišćenje takvih sredstava ali da postoji jedna druga stvar koja je možda i veći problem.
U Srbiji nije nikada adekvatno kontrolisana trgovina polovnom pekarskom opremom iz uvoza. A to je mahom oprema iskutabilnog kvaliteta i porekla, bez ikakvih papira, sertifikata tehničke ispravnosti i slično. Mi ne znamo kako potom pekari s tom opremom za koju znamo da se iz Evrope uvozi kao staro gvožđe a ne polovna oprema, rade, jer, recimo, pri otvaranju nove pekare dođe vam inspekcija i traži sva moguće tehnička, carinska, sanitarna i koje kakva još dokumenta, kao dokaz o poreklu i ispravnosti opreme. Prilikom kupovine polovne i na pomenuti način uvežene opreme ništa od tih dokumenata se ne dobija. Sve dok inspekcijske službe ne budu primenjivale slovo zakona za sve podjednako, neće biti više zahteva za novu, proverenu i kvalitetnu opremu, a time ni za subvencije – kaže nam Mihajlović.
A preko subvencionisanih kredita može se nabaviti sve što je potrebno jednoj pekari ili poslastičarnici, od miksera do velikih peći i komora, kaže za naš magazin Stojan Durlević, direktor beogradske firme „Techno pek servis“. „Traži se bukvalno sve, pretprošle godine su hit bile komore sa odloženom fermentacijom, prošle peći, za ovu čekamo da vidimo šta će biti… Porast traženja subvencija se vidi ali, nažalost, i dalje ta potražnja nije onolika kolika bi mogla da bude. A šteta je, kada već država daje 25 odsto vrednosti investicije kada kredit ide preko banaka“ – kaže Durlević.
Da je kupaca sa subvencijama za pekarsku i poslastičarsku opremu malo, potvrđuje nam i Aleksandar Milićević, direktor i suvlasnik beogradske firme „Megaoprema“. „Samo tri do pet odsto kupaca koji nam dođu imaju subvencionisani kredit. Da li je razlog prevelika administracija ili strogi uslovi koje moraju a zadovolje, ili pak ograničeni budžet tih fondova, ne znam. Ali takvi uslovi su i normalni, jer državi je u interesu da se ti krediti i subvencije vrate kroz poreze. Ono što je sigurno je da oni koji prođu to „sito“ i dobiju povoljan kredit, iskoriste to na najbolji mogući način, kupujući legalnu, novu opremu“ – ukazuje Milićević.
I Durlević, kao i Mihajlović i Milićević, ukazuje na problem polovne opreme što je, kažu, problem u Srbiji ne samo kod pekarske i poslastičarske branše nego generalno. Jeftinije jeste ali koliko je zaista isplativo u eksploataciji, nisam siguran. Mislim da je 100 odsto isplativije da se koristi pouzdana i kvalitetna nova oprema koja će dugo trajati a pritom neće biti potrebe za ulaganje u servisiranje kupljene polovne opreme – kaže Durlević.
SUBVENCIJE: ŠTA SE TO NUDI I POD KOJIM USLOVIMA
Budžetom za 2022. godinu Vlada Srbije je opredelila 2,5 milijardi dinara (oko 21,2 miliona evra) za projekta Podrška razvoju preduzetništva. Od tog iznosa 1,8 milijardi dinara (oko 15 miliona evra) namenjeno je Programu podrške malim preduzećima za nabavku opreme. Uz ovo dodatnih 10 miliona evra dobija se iz pretpristupnih fondova EU, IPA 19 program, koji idu u programe preko Razvojne agencije Srbije, kojoj pripada i 126,8 miliona dinara (oko milion evra) neiskorišćenog novca iz prethodne godine.
Javni poziv za učešće poslovnih banaka i lizing kompanija u realizaciji Programa podrške malim preduzećima za nabavku opreme u 2022. godini raspisan je i rok za prijavu 11. april, tako da će po izboru finansijskih institucija biti raspisan i poziv preduzećima. Krediti su namenjeni za nabavku proizvodne opreme/građevinske mehanizacije/mašina i opreme za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata proizvodnje sa ciljem olakšavanja finansiranja nabavke opreme i jačanja njihove konkurentnosti. Firme mogu da dobiju bespovratni novac u iznosu do 25 odsto neto vrednosti nabavke proizvodne opreme. Iznos odobrene bespovratne pomoći ne može biti manji od 500.000 dinara (oko 4.250 evra), niti veći od 5.000.000 dinara (42.500 evra). Minimalna sopstvena sredstva firme koja podnosi zahtev je 5 odsto od ukupne neto vrednosti opreme koja se nabavlja, dok se ostatak obezbeđuje iz kredita poslovne banke ili finansijskog lizinga lizing kompanije.
RAZVOJNI PROGRAM
Ministarstvo privrede raspisalo je i javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2022. godini. Ovaj program Ministarstvo sprovodi u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije a obezbeđena su bespovratna sredstva u iznosu od 350 miliona dinara (oko 2,97 miliona evra). Ovde firme mogu da dobiju bespovratno 20 odsto od vrednosti investicije, odnosno do 30 odsto ako se nalaze četvrtoj grupi razvijenosti u skladu sa članom 11 Zakona o regionalnom razvoju i aktom Vlade kojim se utvrđuje jedinstvena lista razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave. Ostatak od 80 odsto, odnosno 70 odsto, vrednosti investicije finansira se iz kredita Fonda. Pravo da se prijave imaju preduzetnici, mikro, mali i srednji privredni subjekti i zadruge koji su registrovani u Agenciji za privredne registre, a koji u prethodne dve godine nisu poslovali sa gubitkom i ispunjavaju uslove iz Programa. Sredstva opredeljena Programom namenjena su za: kupovinu, izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, investiciono održavanje proizvodnog prostora ili poslovnog prostora koji je u sastavu proizvodnog prostora, ili prostora za skladištenje sopstvenih proizvoda, sirovina i repromaterijala; kupovinu novih ili polovnih (ne starije od pet godina) mašina i opreme, uključujući alate, kao i za dostavna vozila za prevoz sopstvenih proizvoda i druga transportna sredstva koja se koriste u procesu proizvodnje; trajna obrtna sredstva, koja
mogu da čine najviše 10 odsto ukupnog investicionog ulaganja; nabavku softvera i računarske opreme. Takođe, sredstva se mogu koristiti i za mašine i opremu za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata sopstvene proizvodnje.
Iznos bespovratnih sredstava ne može biti manji od 75.000 dinara (640 evra) za preduzetnike, odnosno 250.000 dinara (2.100 evra) za pravna lica, niti veći od 12,5 miliona dinara (oko 106.000 evra) za sve privredne subjekte. Rok otplate za pravna lica je do deset godina u okviru koga je grejs period do jedne godine i za preduzetnike do osam godina u okviru koga je grejs period do jedne godine. Rok otplate kredita ne može biti kraći od dve godine od dana zaključenja ugovora uključujući i grejs period, u slučaju otplate kredita u roku koji je kraći od dve godine, privredni subjekt je dužan da vrati i bespovratna sredstva. Kamatna stopa, uz primenu valutne klauzule, iznosi 1 odsto godišnje uz garanciju banke i 2 odsto godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja.
PROGRAM ZA PREDUZETNICE I MLADE U BIZNISU
Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za preduzetnice i mlade u 2022. godini Ministarstvo privrede takođe sprovodi preko Fonda za razvoj. Ovde je na raspolaganju 100 miliona dinara (oko 850.000 evra) bespovratnih sredstava, dok ostatak ide iz kredita Fonda. Prijavljuju se preduzetnici, mikro i mala privredna društva, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije pet godina u odnosu na godinu podnošenja zahteva, odnosno od 2017. do 2022. godine (uključujući i 2022. godinu), uz jedan od dva dodatna uslova, da je: osnivač i zakonski zastupnik žena. U privrednom subjektu koji
ima više vlasnika, većinski udeo mora biti u vlasništvu jedne ili više žena (minimum 51 odsto) i jedan od zakonskih zastupnika mora biti žena; osnivač i zakonski zastupnik fizičko lice starosti do 35 godina. U privrednom subjektu koji ima više vlasnika, većinski udeo mora biti u vlasništvu jednog ili više fizičkih lica starosti do 35 godina (minimum 51 odsto) i jedan od zakonskih zastupnika mora biti fizičko lice starosti do 35 godina.
U oba slučaja dobija se do 35 odsto vrednosti ulaganja, odnosno do 45 odsto za firme iz nerazvijenih sredina. Rok otplate kredita Fonda je do 5 godina, s grejs periodom do jedne godine, a kamatna stopa je 1 odsto godišnje uz garanciju banke ili 2 odsto godišnje
uz ostala sredstva obezbeđenja, uz primenu valutne klauzule. Najmanje se može tražiti 400.000 dinara (3.400 evra) a najviše 6
miliona dinara (51.000 evra). Ta sredstva se moraju uložiti u: kupovinu opreme, dostavnih vozila (uključujući i mopede na električni pogon) koja služe za prevoz sopstvenih proizvoda, repromaterijala i sirovina i drugih transportnih sredstava uključenih u proces proizvodnje (novih ili polovnih, ne starijih od pet godina); tekuće održavanje poslovnog i/ ili proizvodnog prostora do iznosa od 350.000 dinara (3.000 evra); operativne troškove, koji mogu da učestvuju najviše do 20 odsto u strukturi ukupnog ulaganja, za koje se potražuju sredstva Programa. Osnivači privrednih subjekata, koji konkurišu za sredstva po Programu, mogu da se obrate akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama kako bi prošli besplatnu obuku za započinjanje poslovanja i kako bi im se pružila savetodavna i tehnička pomoć u vezi sa konkurisanjem po Programu, koju pružaju navedene agencije po Programu standardizovanog seta usluga za MSPP.
KREDITI ZA STARTAPE
Ovde se radi o Programu podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju u 2022. godini, takođe preko Fonda za razvoj. Na raspolaganju je 150 miliona dinara (1,3 miliona evra) za subvencije a pravo prijave imaju preduzetnici, mikro i mala privredna društva, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije dve godine u odnosu na godinu podnošenja zahteva, odnosno u 2020, 2021. i 2022. godini. Oni koji prođu konkurs dobijaju subvenciju do 30 odsto vrednosti ulaganja ( 40 odsto iz nerazvijenih krajeva), a ostatak je kredit s rokom otplate do 5 godina, u okviru koga
je grejs period do jedne godine, i ranije pomenutim kamatnim stopama. Iznos ukupno odobrenih sredstava po zahtevu ne može biti manji od 400.000 dinara (3.400 evra), niti veći od 6 miliona dinara (51.000 evra) a sredstva se moraju potrošiti pod istim uslovima kao za Program podrške za preduzetnice i mlade. I ovde osnivači privrednih subjekata mogu da se obrate akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama za besplatnu obuku.
Za sve ove programe precizno i tačno popunjen Objedinjen zahtev za kredit i bespovratna sredstva sa pratećom dokumentacijom predaje se Fondu na nekoj od dve adrese: Bulevar Nemanjića 14a, Niš i Knez Mihailova 14, Beograd. Sve detaljne informacije o kreditima, subvencijama i uslovima za njihovo dobijanje nalaze se na veb-sajtu Ministarstva privrede (https://www.privreda.gov.rs/usluge/ javni-pozivi) i Fonda za razvoj (https://fondzarazvoj.gov.rs)
Piše: Georgi Mitev Šantek, magazin Pekar&Poslastičar broj 38, april/maj 2022.