Na jugu Banata u Vršcu, još davne 1958. godine otvorena je jedna od prvih pekara u ovom gradu. Osnivač pekare je bio Đorđe Stevanovski, poznati pekar, koji je svoj zanat preneo sinovima. Jedan sin je otvorio pekaru u Beogradu, drugi u Americi, a treći je radio sa ocem u Vršcu. Šezdesetih godina u ovoj vršačkoj pekari prestaje da se peče hleb, Đorđe i njegov najmlađi sin su odlučili da prave samo burek. Ta tradicija traje i danas. Naša sagovornica Vesna Stevanovski je treća generacija pekara u buregdžinici. Kako kaže, ona je tu odrasla. Od jedanaeste godine uči i radi ovaj posao. Prvo je počela sa testom, a onda se javila ljubav prema ovom poslu, koji i sada radi sa puno pažnje.
Na pitanje imali li razlike u bureku nekada i sada, Vesna nam otkriva da prave četiri vrste bureka i to od sira, mesa, jabuka i prazan. Dodaje da se burek koji je pravio njen deda i burek koji pravi sada razlikuju, ali ne u recepturi nego u sirovinama. Postoji razlika u brašnu: sada je brašno mnogo lošijeg kvaliteta, iako oni kupuju najkvalitetnije; takođe i voda je nekvalitetnija u odnosu na vreme kada je radio njen deda, kao i ulje i svinjska mast, sve je to sada drugačije. To su nijanse, ali mnogo znače za krajnji proizvod.
„Da li će naš burek biti uvek isti i dobar, zavisi od naših dobavljača. Zadovoljna sam dobavljačima sa kojima poslujemo dugo, ali što se tiče novih, sa njima je drugačije, manje se trude, ne donose proizvode istog, ujednačenog kvaliteta.
Danas je i tehnologija izrade drugačija. Deda je mesio ručno, tek od sedamdeset pete godine je počeo sa mesilicom, tako smo i mi radili sve do pre dve godine kada smo kupili mašinu koja deli testo. Od samog početka sve radimo ručno, razvijamo testo, kore se bacaju ručno, ručno se pakuju i mažu. Ruka je nezamenljiva u ovom poslu, jer ruka oseća svaku promenu, najbolji je pokazatelj. Toplota ruke je ono što treba testu. Svakako sam za to da tehnologija napreduje, ali u ovom poslu mora ostati dodir, osećaj i ljubav koja se prenosi na testo“, kaže Vesna Stevanovski.
Nije teško, ako volite
Radni dan u ovoj burekdžinici počinje u pola dva ujutro kada se testo dobro zamesi, ostavi da odstoji, napravi i na kraju peče. Radnja se za kupce otvara u 6 h, a zatvara u 14 h od ponedeljka do subote; nedelja im je slobodan dan. Najprodavaniji burek je burek sa sirom, mada je tražen i onaj sa mesom. I u dedino vreme se najviše prodavao burek sa sirom. Kada neko dođe da kupi burek obavezno kupuje sa sirom, a usput uzme meso ili prazan. Prema rečima gospođe Stevanovski, žive i rade u kraju gde ljudi vole slatko, tako da se dosta traži burek sa jabukama koji nije kiselo testo nego je baš burek. Burek sa jabukama i prazan burek su posni tako da je potražnja za njima porasla otkako ljudi više poste. „Imamo porodicu koja iz Beograda dolazi subotom i kupuje naš burek sa jabukama, mada vole i burek sa mesom.
Kad ljudi koji rade u inostranstvu dođu u Vršac, prvo svrate kod nas na burek u Šaru, a onda odlaze kući. Najvažniji je dobar proizvod, jer se za njega daleko čuje. Do 14 h mi prodamo sav burek, bez obzira da li je sezona ili ne.“ ističe vlasnica Šara i dodaje „Ranije je sezona bureka bila zimi i jeo se ujutro. Sada se i to promenilo, mladi vole da jedu burek toku dana i noću, a i leti. Najveća frekvencija je od 8.30 do 12 h. Zbog korone imamo šaltersku prodaju, dok smo ranije imali stolove i stolice. Ljudi su mogli kod nas da doručkuju, što je za njih bio doživljaj. Sada mogu samo poneti burek, pojesti negde usput ili kod kuće kada se burek već prohladio; ukus i doživljaj su mnogo drugačiji. Danas mnogi prave burek od eurokrema, sa kolenicom, kupusom. To nije za moj grad, to nije moj moto trenutno, nisam za to, ne pronalazim se u tome. Želim da napravim burek sa 4 vrste ukusa, da bude savršen za moje kupce. Tako i naša burekdžinica nije menjala ni izgled ni mesto. Sviđaju mi se ove nove pekare koje su lepo sređene, ali želim da zadržim nešto starinsko, tradicionalno, prepoznatljivo“.
Nisu potrebne tajne
„Nemam posebnih tajni. Tajna je u tome što mi burek radimo ručno, sa puno ljubavi i volje, posvećeni smo onome što radimo. Moj deda je stalno pevao i radio, to radim i ja. Nadam se da će neko nastaviti našu porodičnu tradiciju, jako bih volela da prenesem ovu moju ljubav prema ovom poslu. Da taj neko shvati da nije teško ustati rano ujutro, stajati 12 h, i pričati sa svojim kupcima koji su zadovoljni. Zar to nije pravo zadovoljstvo?“, zaključuje Vesna Stevanovski.
magazin Pekar&Poslastičar broj 36, decembar 2021.