Da li biste igrali partiju šaha u kojoj figuru treba bukvalno da pojedete?Ideja je ne samo da se nešto gricne, već i da se zainteresujete za šah. Razmislimo da li je činjenje stare igre zanimljivijom i po gastronomskoj dimenziji, samo izmišljanje tople vode ili može dati nešto novo bilo šahu, bilo poslastičarstvu?
Iskustvo Milojka Uroševića, koji je 2010. napravio čokoladnu garnituru, manje-više je dobro. Nije mu bilo lako da napravi kalupe za livenje, odabere pravu čokoladu, nabavi kapsule za figure i nadasve postigne kvalitet pripreme i skladištenja, tako da se dobije i dozvola za proizvodnju i promet hrane. Ipak, uspeo je da njegova ideja ugleda svetlo dana, čak je organizovao dečje turnire na kojima su mališani igrali šah i sladili se čokoladom. Određena količina je otišla u Sloveniju, odakle su Milojku stigle bajkovite vesti da je 3.000 pionira zavolelo šah na sladak način. Legendarni Stevan Gligorić mu je čak rekao da će, uspe li u svojoj nameri, učiniti za slavu šaha kod najmlađih, više nego on za celu karijeru…Međutim, marketinška trka je umorila njegov entuzijazam i stvar je napuštena u čekanju velikog partnera koji se nije javio, ni iz sveta sporta, ni iz sveta slatkiša. Tako je naizgled jedinstvena ponuda, koja u sebi sadrži igračku i bombonjeru, otišla ipak ne mnogo iza prototipa.
Njen psihološki karakter nije doživeo uspešnu dualnost, pa se i dalje za šah uzima drvena garnitura ili kakva virtuelna naprava, a za čokoladu – čokolada, jer digitalna još nije izmišljena. Ne kaže i zalud čuveni profesor Rajko Tomović da ideja vredi jedan dolar, prototip 100, a marketing 1000 puta više. A recimo da je ideja zaživela, po nekoj dečjoj logici, najbolji šahista bi bio i najdeblji čovek za svetu, što bi tek u konkurenciji dama bilo krajnje nepopularno. Ili bi možda figure trebalo praviti od šargarepe, spanaća ili već od nečeg zdravog, pa da moraš višesmisleno pojesti i tuđu i sopstvenu figuru, bio bolji ili lošiji igrač, pa da tako na jedan mekan način, deca koja loše ručkaju, ili pojedu neki zalogaj više ili se unaprede u šahu. Za starije bi jestive figure sa likovima političara bile pravi odgovor za preskok tržišnog Rubikona.
A opet, možda samo jedna dobra higijenski zahvalna šahovska tabla, gde se može staviti po osam belih i crvenih trešanja, a dalje birati figure po ukusu od raznih vrsta voća. Učiniti neki posao zanimljivijim, tako što mu se dodaju elementi igre i jeste svetski trend, takozvani gejmifikejšn ali ne daje rezultat sam po sebi već treba uvažiti i druge faktore, već prema situaciji. Na kraju, kako god bilo, 8.000 dece igra klasičan šah, samo u beogradskim školama, pa ako neko dobije želju da nastavi ideju, lako ćemo ga povezati sa Milojkom ili Šahovskim klubom „Crvena zvezda“. Uglavnom, mnogo je kombinacija, ogladneo sam, idem da nešto pojedem…
Piše: Redakcija Naša Mesta, magazin Pekar&Poslastičar broj 39, jun/jul 2022.