Poslastičarska profesija, ispunjena potragom za savršenim skladom ukusa, mirisa, izgleda i emocije, pre svega je bazirana na umetnosti. Kao i svaki umetnik, taj čuveni trenutak inspiracije može doći u bilo kom trenutku, pa je tako i meni došao tokom jednog opšteg dnevnog kolegijuma. Iako u tom trenutku nisam imao kristalno jasnu ideju o detaljima, kroz misli mi je proletela stara školska diskusija o davno zaboravljenoj Beogradskoj torti. 20 Od prvog pominjanja Beogradske torte, kroz delo „Moj kuvar“, objavljeno 1939. godine od strane čuvene Spasenije Pate Marković, torta je odisala raskoši u skladu sa imenom. Nažalost, torta nikada nije došla do izražaja i brzo je zaboravljena.
U tom spontanom, rutinskom trenutku, koji se odigrao krajem proleća prošle godine, jasno sam doneo odluku da istorijski bogata metropola poput Beograda zaslužuje svoju tortu. Sa radom na torti se krenulo odmah, koristeći Patine osnove kao znak poštovanja prema koleginici koja je sve započela. Na osnovu toga nije bilo sumnje da je badem glavna tema. Inspiracija za ovakav projekat, kroz koji se pomeraju granice poslastičarstva i modernizuje istorija, gotovo je nepresušna. Kao i u svakom procesu kreiranja, na umu se mora imati šira slika i uklapanje u standarde i procese. Kao i uvek, neuspelih pokušaja je bilo. Neke ideje nisu bile izvodljive.
Druge jednostavno nisu bile „to“ čime bih se zadovoljio iz umetničke perspektive. Inspiraciju, povratnu informaciju i mišljenja sam tražio na mnogo strana, pa slobodno mogu reći da veliku zahvalnost dugujem i prijateljima koji su bili aktivni deo „brainstorming-a”. Svaki deo, od ukusa, preko dekoracije, pa sve do simbolike, morao je biti u skladu. Na kraju smo došli do tog čuvenog „to je to”. Fini sklad nežnog vanil krema sa badem pastom i laganim korama, a spolja obložen listićima badema su samo početak. Svaki deo dekoracije ima svoju priču. Kristalno bela glazura oslikava Beli grad, čokoladni velur odrađen je u stilu prepoznatljivog makadamskog puta, tj. kaldrme, dok je „kruna” torte bronzano ime grada po kome i nosi ime.
Proces izrade zahtevao je kreiranje posebnih alata, obučavanje tima oko finih detalja kako se ne bi odstupalo prilikom izvedbe, pa čak i posebna pakovanja. Specijalne kutije sa nazivom torte, u skladu sa dizajnom iste, kreirane su u dve verzije. Prva, kao klasično, retro papirno pakovanje, dok je druga specijalna drvena kutija, sa urezanom posvetom i dodatnom simbolikom. velikim ličnim i timskim ponosom, pozivam sve da, počevši od 20. februara, svrate u Stamevski salone poslastičarstva, osete ovaj spoj emocije i kreativnosti i uživaju u spoju ukusa bezvremene torte i istorije bezvremenog grada.
magazin Pekar&Poslastičar broj 55, februar/mart 2025