Priča o tortama i desertima ove autorke ne počinje u poslastičarskoj školi, već u jednom stanu u Švajcarskoj, u vreme kada je svet stao. Tokom pandemije, dok su dani prolazili sporo i neizvesno, potreba da se ispuni vreme pretvorila se u potrebu da se stvori nešto lepo. Uz majčinu podršku i toplinu doma, svakodnevno je nastajao po jedan novi kolač. Ono što je u početku bila porodična razonoda, ubrzo je preraslo u iskren način izražavanja emocija i unošenja radosti u svakodnevicu.
Po struci zubni tehničar, a po pozivu poslastičar, ona svoj ulazak u svet slatkiša opisuje kao nešto spontano i prirodno. U ranim fazama nije se oslanjala na recepte, tutorijale ili unapred zadate forme. Sve je dolazilo instinktivno, kao da su ruke same nalazile put. Tek kasnije, vođena željom za znanjem i napretkom, počinje sa stručnim usavršavanjem. Pohađala je kurseve i radionice kod velikih imena svetskog poslastičarstva, poput Filipea Kontićinija i Kristofea Renoua, iskustvo koje je dodatno produbilo njeno razumevanje zanata i oblikovalo lični stil.
Kada govori o sirovinama, kompromisi ne postoje. Kvalitet je apsolutni prioritet – jaja od domaćih proizvođača, provereno mleko, kvalitetno brašno i pažljivo birani sastojci čine osnovu svake torte. Njena filozofija je jasna: dobar ukus ne zahteva komplikacije, već iskrene i prave namirnice. Vizuelno, njene torte karakterišu elegancija i svedenost. Klijenti najčešće biraju cvetne, minimalističke dekoracije, prirodne boje i suptilan dizajn koji prati, a ne nadjačava ukus. Savremena poslastičarska oprema omogućava joj preciznost i konstantan kvalitet, ali je, kako sama ističe, najvažniji deo i dalje ručni rad i osećaj za meru.
Što se ukusa tiče, dominiraju klasične, ali pažljivo izbalansirane kombinacije – čokolada, vanila i voće. Posebno mesto zauzimaju domaći, nostalgični ukusi. Jedna od omiljenih torti među klijentima je spoj plazme, maline i vanile, kombinacija koja mnoge u dijaspori vraća u detinjstvo i budi uspomene na dom. Torte se pakuju u čvrstu, sigurnu ambalažu, prilagođenu transportu, a dostava se uvek dogovara individualno. Najčešće se naručuju za rođendane, porodična slavlja, krštenja i venčanja, ali i za manje, intimne proslave, kada ljudi žele nešto lično i drugačije.
Njeni klijenti su uglavnom ljudi s naših prostora koji žive u Švajcarskoj. Za njih, ovi kolači nisu samo desert, već veza s domovinom. Ukusi koji podsećaju na Srbiju imaju posebnu težinu u dijaspori, gde je potreba za pripadanjem i očuvanjem identiteta izuzetno snažna. Planovi za budućnost ostaju u znaku slatkog sveta – novih ukusa, novih dekoracija i stalnog unapređenja ponude. Slani ketering, kaže, nije opcija, jer veruje da svako treba da ostane veran onome što mu leži na srcu.
Posebnu radost pronalazi u radu s decom, kroz radionice slatkiša. To su trenuci u kojima se, osim kolača, stvaraju i uspomene. Za decu iz dijaspore, ti trenuci zajedništva i kreativnosti imaju dodatnu vrednost – oni čuvaju vezu s kulturom i tradicijom, čak i daleko od domovine.
Iako danas stvara u Švajcarskoj, deo njenog srca ostaje u Srbiji. Možda će je put jednog dana vratiti kući, tamo gde su ukusi deo detinjstva, a kolači se prave za „svoje”. Ako se to dogodi, biće to samo prirodan nastavak priče koja je počela tiho, a izrasla u snažan, emotivan i sladak poziv.
magazin Pekar&Poslastičar broj 61, februar/mart 2026.