Budućnost sladoleda

Postoji li nezahvalnija tema od pisanja o budućnosti? Kako nam danas izgledaju tekstovi od pre pedeset ili sto godina o letećim automobilima ili ujedinjenom čovečanstvu? Glupo? Naivno? Smešno? Koliko god informacija o nečemu da posedujemo, svaki segment naših života je toliko duboko povezan sa svim ostalima, što otežava mogućnost da ih sve obuhvatimo i damo iole preciznu prognozu razvoja događaja u budućnosti. Opet, ne postoji mnogo izazovnijih i zanimljivijih tema od ove.

Šta su, dakle, leteći automobili sladoleda? Trendove pratimo već dugo i oni se ne menjaju toliko brzo da bismo svake godine mogli da ih nabrajamo. Uglavnom su isti već neko vreme – pažnja usmerena na kvalitetnije sirovine, sladolede bez namirnica životinjskog porekla (ili sa njihovim zamenama), zdravije sladolede, sa boljim šećerima i sl. To su očigledno trendovi koji se neće ubrzo promeniti i postaju sve jači. Prati ih i razvoj tehnologije, prebacivanje fokusa na što održiviju proizvodnju, pre svega
na smanjivanje resursa i reciklažu materijala koji se koriste u proizvodnji i prodaji. Neki od trendova koji su bili prisutni u prošlim godinama doživeli su ili upravo doživljavaju krah, jer su se pokazali kao neodrživi. Da pomenemo samo ideju lokalizovanja proizvodnje i ponude u restoranskom poslovanju koja se, da budemo sasvim pošteni, među poslastičarima nikada nije zaista ustalila. Dovoljno je da zamislimo da u Beogradu nemamo sladoled od čokolade ili vanile, jer se nijedna od ovih sirovina ne gaji u lokalu, pa da bude jasno koliko je ovaj koncept, u jednom momentu izuzetno popularan, bio u samom startu osuđen na propast.

Smanjivanje ponude
Budući da se koncepti u sladoledu sporo menjaju i da smo imali svega nekoliko skokova u poslednjih pola milenijuma koliko moderni sladoled postoji, možda bi najbolje bilo pažnju usmeriti na nešto šire polje, te pogledati šta se to radi kod kolega poslastičara i iz toga možda izvučemo zaključak kako bi se sladoled mogao razvijati u budućnosti. Jedna od mogućnosti je smanjivanje ponude. Koliko god to čudno zvuči, jer su potrošači navikli na veliki izbor ukusa i varijacija, nije isključeno da nam budućnost donese jednu zanimljivu promenu. To je koncept koji nije izmislio, ali je široko popularizovao Sedrik Grole (Cedric Grolet) u svojoj pariskoj „Operi“. Kada jedan od najcenjenijih poslastičara današnjice otvori lokal sa ukupnom ponudom od četiri ili pet kolača to nije ludost niti štednja, nego očigledno prebacivanje fokusa na najkvalitetnije sezonske namirnice koje se mogu pronaći. Da li ćemo u budućnosti sladoled od jagode jesti samo u maju, a od kruške u septembru?

Po izboru mušterija
Jedna od mogućnosti, koja već postoji, ali zbog tehničkih ograničenja nije široko prisutna jeste razvoj ideje pravljenja sladoleda pred mušterijama, u smislu uključivanja krajnjeg korisnika u sam proces. To nas dovodi do drugog mogućeg pravca, tj. modularnosti mogućnosti da mušterija sama odabere i kreira svoj ukus. Opet da se pozovemo na poslastičare, u našem komšiluku Rober Hromalić u svom „LeKolaču“ upravo u ovom trenutku razvija jedan ovakav koncept. Dođete u poslastičarnicu i birate sastojke, ukuse, oblike i boje torte koje želite da vam se napravi. U našem slučaju, dođete u sladoledžinicu i napravite svoj sladoled. Ili, još bolje, preko aplikacije na mobilnom telefonu unapred sastavite ukus i samo dođete po njega, ili vam ga dostave na kućnu adresu. Da odemo još dalje, sami odredite količinu masti ili proteina koji će vaš sladoled sadržati. Ne zvuči loše, zar ne? Sve dok vaši prijatelji ne budu morali da pojedu tu kreaciju, jer će za ovakav pristup biti potrebno dosta vežbe ili makar ograničenja u okviru aplikacije koja će sprečavati da se umesto ukusnog i kremastog sladoleda dobije bezukusna zaleđena masa nečega.

Sladoled kao iskustvo
Da se vratimo na leteće automobile (koji će jednog dana postati stvarnost!), možda nam budućnost donosi kućne instant aparate za sladoled. Umesto da iz sladoledžinice ponesete sladoled koji se topi i zbog kojeg morate da žurite kući, kupite tabletu ili ampulicu sa smesom koju samo stavite u aparat kada vam se prijede sladoled i posle par minuta eto ga. Takođe, fuzija sa poslastičarstvom je nešto što je sasvim očekivano, sladoledi postaju kolači, a kolači sladoledi, granice postaju sve tanje i tanje. Sladoled se može prezentovati kao iskustvo, ne samo kao hrana koja daje trenutno zadovoljenje i rashlađivanje u vrućem letnjem danu. Ako su restorani mogli da razviju „Fine Dining“ koncept, mogu li sladoledžinice da dođu do „Fine Ice Creaming“ koncepta?

Pitanja je puno, maštanja još više ali, budite sigurni, barem nešto od nabrojanog će se ostvariti, makar mi u Crnoj оvci morali da se odreknemo spavanja da se ne biste smejali našim letećim automobilima za pedeset godina.


magazin Pekar&Poslastičar broj 26, februar/mart 2020.

Pogledaj i ostale članke iz kategorije vesti