Božićni praznici su vreme darivanja, porodičnog okupljanja i radosti. Retko ćemo sresti osobu koja ne voli Božić i sve što on donosi. Naprotiv, mnogima je baš taj dan omiljen praznik. Čak i onima koji ga ne doživljavaju kao verski, već isključivo kao porodični svečani dan. Na listi omiljenih praznika čini se da pobednički tron pripada Božiću, a zatim sledi još pet praznih mesta, pa sve ostalo. Ima nešto zavodljivo, svečarsko i pre svega smirujuće u božićnim danima. Neka skrivena i tanana emocija koja nas hrani, umiruje, vraća nas sebi, jačajući našu potrebu da volimo i budemo voljeni.
Zaboravljamo, makar na trenutak, svakodnevne jurnjave, obaveze, nervoze i poslove. Božić nas usporava i vraća u ritam realnog vremena, koje prolazi neumitno, ali u skladu sa damarom našeg srca i ritmom našeg disanja. Okupljanje, sabiranje i susretanje u radosti jeste motiv svih naših priprema za božićne praznike. Bez obzira da li razumemo duboku simboliku praznika ili se samo okupljamo sa najmilijima oko božićne trpeze, postoji veza koja ne izostaje – neka vrsta obrednog hleba na stolu. Od Skandinavije do Argentine, od Kanade do Peloponeza, od Portugala do Vladivostoka, od Rejkjavika do Melburna – božićni obredni hleb biće karika koja NE NEDOSTAJE. On je preživeo sada već hiljade godina vremena koje je bilo, došlo i proteklo.
Menjao se kroz vreme, pretrpeo manje ili veće transformacije, ali opstaje i traje. U nebrojenim varijacijama oblika i receptura. Božićni hleb u sebi nosi naše najdublje nade, želje, lepe misli i molitve. On je uvek više od namirnice. U njemu je sabrana prošlost, sadašnjost i budućnost. Kroz njega prosejava istorija naše porodične linije jer su ga naši preci mesili i lomili. On je sadašnji trenutak u kojem smo okupljeni oko božićne trpeze, dok se budućnost ogleda u novim generacijama koje odgajamo da ovu tradiciju i kulturnu praksu prigrle i prenesu dalje kroz vreme. U slavu božićnog hleba kao najsnažnije veze koja spaja veliki deo čovečanstva i sve evropske kulture, pokrenut je Festival božićnog kolača ČESNICA, koji se ove godine održava po treći put.
Od malog lokalnog događaja u Beogradu decembra 2022. godine, ČESNICA je narasla do manifestacije koja će se tokom decembra održati u pet gradova i dve zemlje. U pitanju je jedinstvena manifestacija koja spaja muzeje sa lokalnim udruženjima žena koje u rukama praktično čuvaju, neguju i prenose bogato kulturno nasleđe u oblasti mešenja i izrade obrednog hleba. Festival ČESNICA 2024. održaće se u Zrenjaninu, Negotinu, Kragujevcu, Loznici i Banjaluci. Od Banata, preko Negotinske krajine i Šumadije, do Podrinja i Semberije, pa sve do Republike Srpske, predstaviće se bogato kulturno nasleđe i sva šarolikost božićnog obrednog hleba. Festival božićnog kolača ČESNICA je inicijativa koju je pokrenulo i sprovodi Udruženje građana Kancelarija za kulturnu diplomatiju iz Beograda.
Institucije kulture koje su u 2024. partneri inicijative su Narodni muzej Zrenjanin, Kulturni centar Zrenjanin, Muzej Krajine u Negotinu, Narodni muzej Šumadije u Kragujevcu, Centar za kulturu „Vuk Karadžić“ u Loznici i Muzej Republike Srpske u Banjaluci. Uskočite u ovaj hlebni karavan i posetite neku od lokacija ČESNICE 2024. Dobro došli! Projekat i brend ČESNICA autorsko su delo dr Gordane Bekčić, direktorke Kancelarije za kulturnu diplomatiju i zaštićeni su u Zavodu za intelekualnu svojinu Republike Srbije pod njenim imenom.
Piše: dr Gordana Bekčić, direktorka UG Kancelarija za kulturnu diplomatiju , magazin Pekar&Poslastičar broj 54, decembar 2024.