Možda većina ljudi toga nije svesna, ali u toku je veliki rat – između privatnih robnih marki i velikih brendova. Da li će popularnost giganata izgubiti borbu protiv novih jedinstvenih iskustava koja pružaju mali brendovi?
Sudeći prema najnovijim istraživanjima, uprkos krizi koju je izazvao porast troškova života, multisenzorna iskustva sa hranom i pićem mogu da privuku pažnju najvećeg dela potrošača. Studije pokazuju da inflacija još ne sprečava kupce da potraže nova uzbudljiva gastronomska iskustva.
U Evropi se predviđa ogroman uspeh privatnih robnih marki, a posebno u kategorijama pića i pekarske industrije. Da bi brendovi zadržali svoje mušterije, moraju da udvostruče svoju čulnu privlačnost. Potrebno je izgraditi prepoznatljiviji proizvod za budućnost i pritom ne podići cene uprkos beskrajnim troškovima inženjeringa. Endru Vordlou, idejni direktor kompanije MMR Research, naglašava tri postpandemijska fenomena prema kojima moraju da se adaptiraju sve inovacijske strategije velikih brendova. Najpre, očekivanja kupaca su veća nego ikada. Istraživanja pokazuju da su potrošači veoma zabrinuti za svoj san, nivo stresa, imunitet i mentalno zdravlje. Uz to, zabrinuti smo i za zdravlje planete. Čak 85 odsto odraslih ispitanika u 24 zemlje nakon pandemije je spremnije da lično učestvuje u borbi za zaštitu životne okoline. Zato će svaka njihova kupovina biti selektivna i namerna.
To znači da će očekivanja za svaki proizvod najverovatnije biti veća nego ikada do sada. Prema njegovim rečima, promene u radnom vremenu, ratovi i uopšte viši nivo neizvesnosti, na neki način definišu život u ovoj deceniji. Komentatori smatraju da se ubrzano širi YOLO način razmišljanja – samo jednom se živi. Zato ljudi daju prioritet iskustvima koja će svakodnevicu učiniti zanimljivijom i boljom, a mejnstrim brendovi počinju da gube tu bitku.
Nadoknađivanje izgubljenog vremena
Sve je veća želja kupaca širom planete da nadoknade pauzirano vreme, ono propušteno i da stvore specijalne trenutke kako bi se osećali da žive u momentu. Dženifer Krivi, načelnik prehrambenog odeljenja u kompaniji WGSN, smatra da je trend stvaranja uspomena u velikom usponu jer mnogi žele da transformišu svoje živote i da u njih udahnu tračak čuda. Tu je i druga grupa kupaca – onih koji žude za novim čulnim iskustvima, za nečim novim u prehrambenoj industriji što bi proširilo njihove svetove. Traže visokosenzorne momente kako u stvarnom životu tako i u digitalnom svetu, pa onako kako prihvataju tehnološke inovacije, tako otkrivaju i čari raznih svetskih kuhinja. Potrošači tragaju za brendovima i proizvodima koji će im pružiti nešto novo, beg iz ordinarnosti. To mogu da rade privatne robne marke, ali i veliki brendovi. Tako je, na primer, kompanija PepsiCo u Sjedinjenim Državama predstavila novi napitak Nitro Pepsi, sa dodatkom azota, opisavši ga kao „kremastu, glatku, očaravajuću kaskadu sićušnih mehurića prekrivenih velikom količinom pene”. Pojavila se i Coca-Cola Zero Sugar Byte, nova ograničena serija soka sa „ukusom piksela” koja je „rođena u metaverzumu” – fantastičan primer brisanja granica između fizičkog i digitalnog sveta.
U Evropi je kompanija Hendriks iznedrila Neptunia gin koji se prodaje uz magic of the sea komplet za spa uživanje, pa se tako spaja iskustvo uživanja u čašici uz potrebu kupaca za novim iskustvima i brizi o sebi.
Borba je neizvesna
Istraživanje pokazuje da je broj kupaca koji su lojalni privatnim robnim markama isti kao i broj onih koji su odani nacionalnim brendovima u ključnim supermarketima. Oko 50% kupaca i dalje luta od jedne do druge strane tržišta, ali im je sve bitnije šta mogu da dobiju i dožive za dati novac. Savremeni brendovi privatnih robnih marki evoluirali su u poslednjih 40 godina i razvili se u diferencirane brendove fokusirane na strategiju, vođene podacima i opsednute potrošačima. Privatne robne marke sve više dobijaju na vrednosti prodaje, prodora na tržište, vrednosti potrošača i maloprodajnog iskustva, dok zatvaraju jaz za trenutno prepoznatljivim nacionalnim markama. Transformišu privatne robne marke u dobro uspostavljeni globalni fenomen. One su postale zamena u nekoliko kategorija rasta za mnoge nacionalne brendove koji su prošli značajnu transformaciju koja se fokusira na kvalitet, poverenje, ekološke akreditive, inovacije i isporuku potraživanja. Tako su od svojih skromnih početaka, kad su bile fokusirane na popuste, privatne robne marke postale konkurenti brendovima i to uprkos pandemiji. Sada su privatne robne marke fokusirane na kupca, opsednute su strategijom, diferencirane i informisane.
Inovacije
Privatne robne marke često vode u polju inovacija u kategorijama sa visokom maržom, kao što su pekarska industrija, piće, lepota, vitamini i suplementi i lekovi za zdravstvenu negu koji se izdaju bez recepta. Istraživanja pokazuju da je potrošačima lakše da kupuju privatne robne marke u prodavnicama, zahvaljujući čistom etiketiranju i jasno istaknutim čistim sastojcima. To čini iskustvo kupovine ugodnijim i manje zbunjujućim od onog u nizu pakovanja, ponuda i različitih formata u velikim brendovima.
Asocijacija proizvođača robnih marki -PLMA
PLMA – The Private Label Manufacturers Association – je neprofitna organizacija osnovana 1979. godine za potrebe promocija privatnih robnih marki. Ovo je jedina organizacija te vrste i predstavlja više od 3.500 kompanija članica širom sveta – od multinacionalnih korporacija do malih porodičnih preduzeća. Danas pruža svoje usluge članicama iz više od 75 zemalja. Njihovi proizvodi uključuju hranu, piće, grickalice, zdravlje i lepotu, domaćinstvo i kuhinju, uradi-sam, kao i proizvode za ličnu upotrebu i slobodno vreme. Neki proizvođači rade samo privatne robne marke, dok drugi proizvode poznate brendove, ali imaju poslove i sa privatnim robnim markama. Prvi sajam je PLMA održala 1980. godine u SAD, u Evropi šest godina kasnije, a u Aziji 1994. Pored dva godišnja sajma u Amsterdamu i Čikagu, PLMA nudi i konferencije, programe edukacije za rukovodioce, istraživanje tržišta, studije i publikacije. Amsterdamski sajam održan je od 31. maja do 1. juna ove godine i na njemu je učestvovalo više od 15.000 profesionalaca iz različitih zemalja sveta, kao i 2.500 izlagača iz više od 60 zemalja. Srbija je, kao i prethodnih godina, imala svoje predstavnike u hali Evropa kompleks, rezervisanoj za prehrambene proizvode. Na Nacionalnom štandu Srbije bili su: Packom International, PIK Bečej, MIN Commerce, Fabrika dečije hrane – Dobanovci, Laki, Cmana, Konlid, Mlekara Šabac, Master Fruits, Jaffa, Venac, ITN Group, Agranela, Budimka, Frigo-Paun, Bilje Borča, NN Tel, Natura Gusto, Bar Nar, Cold Pressok, Damar Confir, Tisacoop, Minela, Euro-Frigo, PIP DOO, BMN Malinas, BG Produkt 1996 i CG Foods Europe. Osam kompanija je nastupilo samostalno: Europak, Cotoland, Nelly, Vukochem, Žitoprerada DM, Sirogojno Company, Interclean i Piramida 72.
magazin Pekar&Poslastičar broj 39, jun/jul 2022.