Moramo sačuvati zanatske radionice, o njima uvek govorim sa velikim poštovanjem i uvažavanjem
Tržište sladoleda u Srbiji danas je zrelije nego ikada, ali i pod sve većim pritiskom industrijskih proizvođača i trgovačkih robnih marki koje dominiraju rafovima velikih sistema. Ipak, paralelno s tim rastom, jača i segment zanatskog sladoleda, koji sve sigurnije pronalazi svoje mesto kod potrošača širom zemlje. I dok se ponuda širi, a investicije u opremu i tehnologiju ne jenjavaju, ključna
pitanja ostaju kvalitet sirovina, stručan kadar i dugoročna podrška razvoju zanatske proizvodnje. O stanju na tržištu, trendovima, opremi i izazovima za magazin Pekar & Poslastičar govori Duško Damnjanović, direktor kompanije IceCom Srbija.
P&P: Kako danas izgleda tržište sladoleda u Srbiji?
Veliki je pritisak industrijskog sladoleda na tržište. Čini mi se da je svake godine sve veći. U velikim marketima možete videti ogromne police (vitrine) sa sladoledima od puno proizvođača, a tu su i trgovačke robne marke. Izbor je ogroman. Međutim, zanatski sladoled takođe pokazuje sve veću prisutnost u svim delovima naše zemlje. Tržište je dobro snabdeveno.
P&P: Ima li investicija u opremu za proizvodnju, vitrina za izlaganje, kvalitetnije sirovine, distribuciju?
Investicija u opremu ima uvek, jer vlasnici biznisa i investitori znaju da bez dobre opreme nema ni kvalitetnog proizvoda. Izbor opreme je velik. Trudimo se da investitorima uvek damo ono što njemu treba, da opremu dimenzionišemo prema njegovim potrebama.
P&P: Ima li noviteta kada je reč o opremi?
Nova softverska rešenja su ta koja doprinose da mašina vrlo često ima neke novitete u sebi. Uglavnom se to odnosi na dodavanje novih i jednostavnijih programa za rad i rukovanje opremom, bolji interfejs i slično.
P&P: Gde vidite prostor za napredak industrije sladoleda (od malih do većih proizvođača)?
Veće subvencionisanje za kupovinu opreme, osnivanje neke vrste udruženja proizvođača i prodavaca sladoleda, podizanje svesti o značaju kvalitetnijih sirovina u sladoledu… Moramo raditi na svim poljima i svuda napraviti mali pomak. I za par godina će se videti rezultati, sigurno. Moramo sačuvati zanatske radionice, o njima uvek govorim sa velikim poštovanjem i uvažavanjem. Treba dati veću šansu zanatskom proizvodu naspram industrijskog, a državne subvencije bi trebalo da budu veće i izdašnije za zanatlije.
P&P: Da li se sladoled konzumira i van sezone, vidimo da je sve popularniji kao ketering kategorija?
Konzumiranje sladoleda van letnje sezone smatram velikim uspehom svih nas koji se bavimo ovim poslom. Sladoleda ima u ponudi tokom cele godine, tržište je to prihvatilo dobro. Sladoled se služi na proslavama kompanija, na punoletstvima, svadbama… Popularizovan je dosta.
P&P: Šta je potrebno za vrhunski sladoled?
Znanje, sirovina i oprema – to je recept za kvalitetan proizvod. Važna je i strast prema poslu, jer ona povlači znanje, a ono se ugrađuje u proizvod. Sa druge strane posvećenost ovom poslu donosi upornost kojom se vrhunski proizvod dovodi u poziciju da bude u samom vrhu. Tako je sa svakim proizvodom pa i sa sladoledom. U ovom poslu je neophodan i dobar majstor, a u poslednje vreme je fokus na radnoj snazi. Proizvodnja sladoleda je jedan lep i čist posao i, rekao bih, jako zahvalan.
P&P: Kako ocenjujete tržište sirovina; jesu li dostupne i kvalitetne?
Sirovine su dostupne, ali veoma malo distributera nudi kvalitetne sirovine. U ponudi je široka paleta – od najjeftinijih aroma do jako kvalitetnih sirovina. Iako će neko reći da svaka roba ima svog kupca, problem nastaje kada se loše sirovine predstavljaju kao
vrhunski i kvalitetan proizvod. Malo firmi na tržištu ima obučen kadar koji dobro poznaje ovaj proizvod, koji zna da reši problem ili izbalansira bazu.
P&P: Stižu li neki novi ukusi?
Uvek ima novih ukusa. Nisu to samo novi ukusi nego varijagati, nova čokolada, pistaći, straćatela. Noviteti su uvek atraktivni, iako tradicionalni ukusi i dalje imaju primat u prodaji i potrošnji.
P&P: Svi se žale na nedostatak radne snage, kakva su vaša iskustva?
Mi smo navikli da se žalimo na sve. Nestašica radne snage jeste izražena, ali nisam siguran da je potpuno realna. Smatram da za vrednu osobu uvek ima posla. Smatram i da će vredna osoba biti adekvatno plaćena. I to nam je dvosmerna ulica – ako je zadovoljan zaposleni biće zadovoljan i poslodavac.
Piše: Jelica Antelj, magazin Pekar&Poslastičar broj 62, april/maj 2026.