U FOKUSU: ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu stupio je na snagu još u maju 2023. godine, ali njegova puna primena počela je u januaru ove godine.Ova tema više ne može da bude administrativna i sporedna,
jer se već u punom kapacitetu primenjuju i ključni pravilnici koji detaljno propisuju kako se ovaj zakon sprovodi, a to znači da nema ni odlaganja obaveza za poslodavce. Država je inače ranije već odložila primenu četiri važna pravilnika, i to o bezbednom radu na visini, pregledu i proveri opreme za rad i ispitivanju uslova radne sredine, proceni rizika na radnom mestu i u radnoj sredini, kao i vođenju i rokovima čuvanja evidencija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Prelazni period je završen, što znači da poslodavci sada moraju ne samo formalno da poznaju zakon, već i da imaju uređene procedure, dokumentaciju i jasno definisan sistem odgovornosti. Jedna od ključnih obaveza je donošenje akta o proceni rizika. Zakon izričito predviđa da ovaj akt mora postojati u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj sredini. Upravo tu leži jedna od najvažnijih novina za poslodavce jer više nije dovoljno imati opšti interni akt ili formalno prepisanu dokumentaciju, već ona mora biti usklađena sa novim pravilima i prilagođena stvarnim uslovima rada u konkretnoj firmi.
Ova obaveza je posebno važna jer se propusti u toj oblasti skupo plaćaju. Kazne za pravno lice se kreću od 1,5 miliona do 2 miliona dinara, za preduzetnika od 400.000 do 500.000 dinara, dok je za odgovorno lice kod poslodavca predviđeno od 50.000 do 150.000 dinara. To jasno pokazuje da država ovu oblast više ne posmatra kao formalnost, već kao pitanje ozbiljne pravne odgovornosti. Druga važna tema koju obuhvata ovaj propis je obavezno osiguranje zaposlenih za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti. Zakon kaže da je poslodavac dužan da osigura zaposlene radi obezbeđivanja naknade štete, a da troškovi tog osiguranja padaju na teret poslodavca.
Međutim, problem nastaje zato što poseban zakon koji bi bliže uredio uslove i postupke tog osiguranja još nije donet. Upravo zbog toga se u praksi pojavljuju različita tumačenja. Jedno je da ova obaveza ne može u potpunosti da se primenjuje dok ne bude usvojen poseban propis. Drugo je da se, u nedostatku novog zakona, primenjuju važeći propisi iz oblasti obligacionih odnosa i osiguranja, što bi značilo da je osiguranje faktički ostavljeno proceni poslodavca. Treće tumačenje, međutim, polazi od toga da zakon već sadrži kaznene odredbe za poslodavce koji nisu osigurali zaposlene, pa se zaključuje da je obaveza već na snazi.
To poslodavce može da dovede u nedoumicu, ali i da ih dosta košta, jer u javnosti se pominje i Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, prema kome je poslodavac dužan da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, i to do donošenja posebnog zakona u skladu sa važećim propisima, odnosno u skladu sa Zakonom o osiguranju. To je važna poruka za privredu, jer pokazuje da nadležni organ ovu obavezu ne posmatra kao nešto što se može neograničeno odlagati. Uz to kazne za pravno iznose od milion do dva miliona dinara, za odgovorno lice od 50.000 do 150.000 dinara, a za preduzetnika od 400.000 do 500.000 dinara.
Zaštita na radu je do sada bila svedena na formalnost i minimum obaveza, a prema novim pravilima preduzetnici gotovo da moraju da angažuju stručna lica za bezbednost koja bi mogla da pomognu u uspostavljanju procedura. Bezbednost i zdravlje na radu postaju deo šire poslovne odgovornosti. U uslovima sve strožih propisa, veće osetljivosti javnosti na prava zaposlenih i rasta sudske prakse u oblasti naknade štete, firme koje ovu temu zanemare izlažu se ne samo kaznama, već i reputacionom riziku i potencijalnim odštetnim zahtevima.
Sa druge strane, blagovremeno usklađivanje može da znači manji broj incidenata, veću pravnu sigurnost i jasnije uređene odnose unutar same kompanije. Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da primena novih odredbi Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu u načelu donosi povećan obim obaveza za poslodavce, koje se razlikuju u zavisnosti od delatnosti. Ovakve obaveze su postojale i ranije, ali ih je sada više i one se odnose i na zaposlene, a ne samo na poslodavce. Rajić kaže da se zakon u ovoj oblasti do sada, posebno u delatnostima koje imaju dosta uvozne radne snage poput građevinarstva, nije poštovao.
Ipak u praksi uglavnom sve zavisi od toga koliko je poslodavac odgovoran.„Svaki savestan poslodavac je i do sada brinuo o tome da njegovi zaposleni budu bezbedni na radu. Problem je kod onih koji nisu savesni i onda se teret prebacuje i na ostale. Tu je ključna uloga inspekcije. Međutim trebalo bi više raditi na edukaciji, ne samo na kontrolama. Zakoni se često menjaju, ponekada su to samo odredbe, a u sektorima poput pekarstva poslodavci su usmereni na informacije koje im, recimo, daju knjigovođe.
Ako bi bile češće edukacije, onda bi sigurno bilo manje problema”, kaže Rajić. On podseća da je u Evropi to efikasnije rešeno. Ako inspekcija, na primer, kazni pekaru jer njegov zaposleni nije nosio rukavice na radnom mestu, poslodavac ima pravo da deo kazne prebaci na zaposlenog zbog čega je odgovornost podeljena. Kod nas radnici često svesno ne poštuju svoje obaveze o bezbednosti, a kada se šteta dogodi ili neko bude povređen, poslodavac je taj koji snosi finansijsku odgovornost.
Preventiva na prvom mestu
Najvažniji aspekt Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu je preventiva i obaveza poslodavca da obezbedi bezbedno radno okruženje, čime se sprečavaju povrede i profesionalna oboljenja.
Cilj zakona je da se spreči povreda pre nego što se desi, a ne samo da se saniraju posledice.
Akt o proceni rizika je temeljni dokument prema kome poslodavac mora pismeno da proceni rizike na svakom radnom mestu i utvrdi mere za njihovo smanjenje na najmanju meru.
Odgovornost poslodavca je definisana tako da on ne može preneti svoju odgovornost na drugog, čak i ako angažuje stručno lice. On je odgovoran za sprovođenje mera za sve zaposlene, uključujući i one angažovane preko agencija.
Obuka zaposlenih je obaveza i zaposleni moraju da budu obučeni za bezbedan rad pre početka rada, kao i u slučaju promene radnog mesta.
Radna mesta sa povećanim rizikom poput onih za rad na visini, u dubini, u skučenom prostoru, sa opasnim materijama ili na energetskim objektima, zahtevaju i obaveznu dozvolu za rad.
Veće kazne. Novi propisi donose strože kazne za poslodavce koji ne poštuju mere bezbednosti.
Piše: Jelica Antelj, magazin Pekar&Poslastičar broj 62, april/maj 2026.