Udruženje Srbije za celijakiju je u maju ove godine obeležilo dva događaja.
Međunarodni dan celijakije obeležen je 16. maja 2020. nizom aktivnosti koje je Udruženje održalo putem društvenih mreža. Na inicijativu ovog Udruženja, uz superviziju uprave AOECS (Asocijacije evropskih celijačnih društava), 28.maja je održana video konferencija nacionalnih udruženja obolelih od celijakije iz regiona.
Učesnici su, pored srpskog, bila udruženja iz Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. AOECS okuplja 36 članova iz cele Evrope i pridružene članovi e iz Izraela, SAD i Jordana, koji predstavljaju pacijente sa celijakijom.
Cilj ove regionalne saradnje je poštovanje pravilnog označavanja bezglutenskih proizvoda koji su namenjeni za ishranu obolelih od celijakije, kao i da na tržištima u regionu bude što više bezglutenskih proizvoda, ali da njihov kvalitet i sigurnost bude na evropskom nivou. Zbog povećane popularnosti bezglutenskih proizvoda, dešava se da pojedini proizvođači u promet stavljaju neproverene proizvode koje samoinicijativno označavaju kao bezglutenske i da na taj način ne poštuju propisana pravila proizvodnje i deklarisanja.
Udruženja žele da ukažu na zloupotrebu znaka precrtanog klasa pšenice i izjave na pakovanju „bezglutenski proizvod“. Celijakija je ozbiljno medicinsko stanje i oboleli od celijakije da bi bili zdravi moraju da striktno sprovode bezglutensku dijetu, što znači da hrana koju jedu mora da bude provereno bez glutena. Svi zainteresovani srpski proizvođači koji žele da licenciraju svoje proizvode i da koriste znak precrtanog klasa pšenice informacije mogu dobiti u Udruženju Srbije za celijakiju ili na sajtu www.celijakija.rs .
Procenjuje se da širom Evrope jedna do dve osobe na svakih 100 ima celijakiju, autoimunu bolest nastalu usled reakcije organizma na unos glutena, proteina koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži. Predpostavlja se da je preko sedam miliona ljudi u Evropi obolelo od celijakije, pri čemu je trenutno samo oko 25% medicinski dijagnostikovano. Celijakija se može manifestovati širokim spektrom blagih do veoma teških simptoma, a najčešći su mučnina, dijareja, gubitak telesne mase, anemija. Ako se ne leči, može prouzrokovati brojne ozbiljne komplikacije kasnije u životu, uključujući osteoporozu, neobjašnjivu neplodnost, neurološka stanja kao što su glutenska ataksija i neuropatija, dijabetes, oboljenja štitne žlezd i povećan rizik od raka tankog creva. Podjednako se manifestuje kod muškaraca i žena i može se ispoljiti u svakoj životnoj dobi. Najlakše se dijagnostikuje u pedijatrijskom uzrastu.
Piše: Irina Maksimović, magazin Pekar & Poslastičar