Na srpskom tržištu pšenice u problemu su svi: od ratara, preko skladištara, do izvoznika i svi gledaju kakva će cena biti za mesec ili dva.
Poslednjih nedelja u Srbiji se ponovo zatalasala javnost u vezi sa stanjem na tržištu pšenice. S kakvim ćemo rezervama sačekati sledeću žetvu i isplati li se čekati ili prodati/ kupiti po aktuelnim cenama, za „Pekar&Poslastičar” govore Sunčica Savović, direktorka poslovnog udruženja „Žita Srbije” i Žarko Galetin iz konsalting agencije „FEECONS 021”.„Izvoz se odvija izuzetno sporo, rekla bih nikad sporije. Za dve trećine ove tržišne 2022/23. godine sveukupno smo izvezli nešto preko 610.000 tona pšenice i brašna preračunatog na zrno. Najveći problem, pored velikih količina roda 2021. godine koje su ostale na lageru zbog privremene zabrane a potom i kvota u periodu mart – avgust prošle godine, jeste i činjenica da cenom nismo konkurentni na međunarodnom tržištu.
Nismo mogli da pariramo cenama pre svega ukrajinske robe ali ni mađarske, rumunske i bugarske, koja nam je direktni konkurent na FOB-u Konstanca”, kaže za naš magazin Sunčica Savović, direktorka poslovnog udruženja „Žita Srbije”. Savović dodaje i da je u međuvremenu nestala inostrana tražnja na Dunavu, dok se održava ona u regionu (CEFTA), kao i za Albaniju i Italiju. „Mi na tim tržištima godišnje možemo da plasiramo ukupno maksimalno 600.000 do 700.000 tona, a sve ostalo zavisi od Dunava. U normalnim uslovima to je još toliko pšenice”, napominje naša sagovornica. U proteklih šest meseci najveći kupac bila je Italija sa 160.000 tona, pa Albanija i BiH, sa više od 60.000 tona, a ostalo je išlo preko Konstance.
„Dokle god je geopolitička situacija ovakva kakva jeste, i postoji privremeni sporazum Rusije i Ukrajine o izvozu žitarica Crnomorskim koridorom, a neminovno je da će biti produžavan, biće ovako. Rusi do kraja juna ove godine imaju viška između 10 i 12 miliona tona pšenice. U tom smislu mi teško da imamo šansu na FOB-u jer cena ruske pšenice je bila, sa svim troškovima fobiranja, transporta do Konstance, 13 do 15 evra jeftinija nego naša pšenica od 27 ili 28 dinara na Produktnoj berzi u Novom Sadu, i to bez ikakve izvozne provizije, samo sa transportnim troškovima. Ukrajinska je još jeftinija”, ističe Savović.
Za izvoz je teško naći rešenje, a za kompletno pokrivenim domaćim potrebama od 150.000 tona mesečno, ostaju viškovi od 800.000 tona. „To znači da ćemo i ovu godinu završiti sa velikim zalihama, možda i rekordnim ako se nešto u naredna dva meseca ne promeni sa cenom”, prognozira direktorka „Žita Srbije”.
Zastoj i na domaćem tržištu
Izvoza nema, ali ni domaća trgovina ne cveta. Na srpskoj robnoj berzi se već mesecima beleže mali prometi a cena ne pada mnogo. Cena se tokom februara držala na oko 30 dinara da bi tek krajem marta pala na nešto malo ispod 25 dinara. „Proizvođači ne obaraju cenu jer čekaju veću. Svesni su da su u nekom trenutku prošle godine dobijali 40 dinara za kilogram, a sada manje od 30. Ta cena od pre godinu dana je apsolutno nerealna i nije moguće da se vrati na isti nivo u nekom skorijem vremenskom roku. Tako je novac zarobljen u robama, s jedne strane kod izvoznika koji nisu uspeli da prodaju, a s druge kod proizvođača koji ne žele da prodaju. Nešto je i kod mlinara, koji obično drže količine za jednomesečnu potrošnju”, objašnjava Savović.
Što se tiče ovogodišnjeg roda, on je u relativno dobrom stanju, zasejane su veće površine za oko 17 odsto, jer su ratari prošle godine zbog suše loše prošli sa kukuruzom, a očekuju se prinosi na nivou desetogodišnjeg proseka.
Ratari očekivali još veću cenu
Žarko Galetin, agroekonomski analitičar iz konsalting agencije „FEECONS 021” za „Pekar&Poslastičar” kaže da u ovoj ekonomskoj godini (za pšenicu od avgusta do avgusta) izvoz neće biti loš, naprotiv. „Već do januara izvezeno je 650.000 tona a izvozimo obično do milion tona, eventualno 1,2 miliona u najboljim godinama, tako da bi godina možda mogla da bude i među rekordnim, oko 1,4 ili 1,5 miliona tona. U svakom slučaju, pšenice je izvezeno više od kukuruza, što se nije desilo ne pamtim koliko dugo. Više bih voleo da izvozimo prerađeno nego kao sirovinu, ali šta je tu je”, rekao nam je Galetin.
Na žalbe o velikim zalihama, pre svega proizvođača, Galetin gleda kao na pritisak na državu. „Država je, doduše, prošle godine donela zabranu izvoza u vreme najviših svetskih cena pa je napravila problem, ali je potom i otkupila neobično visoke količine za robne rezerve. Više od toga ona ne može, a mislim da ne bi ni trebalo da učini. Ratari su očekivali rast cene, jer su imali i velike troškove setve i održavanja roda. Međutim, oni koji su očekivali još veću cenu od prošlogodišnja neverovatna 44 dinara iz vremena zabrane ili vrlo visoka 34 dinara iz vremena žetve, sada su ostali punih ambara”, objašnjava Galetin. Ali, za razliku od očekivanja kupaca i izvoznika, koji se nadaju da cena srpske pšenice mora da padne, Galetin kaže da će ona možda ići i naviše ali ne koliko se nadaju proizvođači.
„Ponuda je još visoka, a tražnja je tek sad počela malo da ’reaguje’. Svetska tržišta hrane se stabilizuju već neko vreme. Verujem za jedno mesec dana, kada prođe ovaj veliki pritisak ponude onih koji sada prodaju zbog potrebe da finansiraju setvu, cena može početi da polako raste. Do 40 dinara sigurno neće doći ali, prema procenama američke uprave za hranu USDA, u svetu će proizvodnja biti manja od potrošnje pa će to gurati cenu. Zbog toga mlinari i pekari ne bi trebalo da čekaju nižu cenu od ove”, zaključuje Žarko Galetin.
Šta ćemo s novim rodom?
Sunčica Savović ukazuje i na drugi problem koji usporen izvoz stvara, a to je skladištenje predstojećeg roda. „Mi smo takav problem imali prošle godine. Skladišnih kapaciteta ima dosta, uspevali smo da smestimo 13 miliona tona žitarica i uljarica i kada godine nisu bile sušne kao prethodne. Nije problem da li će se uskladištiti, nego kako će se to uraditi. Pretrpani silosi i mešanje starog i novog roda obaraju kvalitet i donose probleme sa bolestima”, upozorava Savović.
I Bugari u problemu
Sa regionalnim tržištem koje zasipa jeftina ruska i još jeftinija ukrajinska pšenica nemaju problema samo srpski ratari i izvoznici. Sredinom marta u Bugarskoj su ratari iz tri regije organizovali proteste protiv uvoza pšenice iz Ukrajine i blokadu magistralnog puta. „Tržište je kolabiralo a silosi su nam puni. Ne možemo da se takmičimo sa 30 odsto jeftinijom pšenicom iz uvoza”, rekao je koordinator protesta Dimitar Dimitrov za televiziju BNT.
Piše: Georgi Mitev Šantek, magazin Pekar&Poslastičar broj 44, april/maj 2023.