Pekara „Ćera” na Galenici, jedna je od četiri pekare u krugu od 30 m, čije vlasnice sa ponosom ističu da pored kvaliteta proizvoda, njihovu radnju biraju i zbog domaćinske atmosfere.
Ljubav, posvećenost, kvalitet proizvoda i okrenutost sopstvenim snagama, odnosno krugu porodice. To je jednostavan recept za dugovečnost ove male pekare na Galenici, koja postoji od 1999. godine. Naše sagovornice, Tanja Domazin i njene dve ćerke Andrijana i Milica, svakoga dana u svoje rafove poređaju oko 50 različitih vrsta proizvoda, od klasičnih peciva od belog brašna do onih od heljde, raženog ili kukuruznog brašna, sa slanim ili slatkim nadevom… Prate potrebe i zahteve stalnih mušterija do te mere da one koji dolaze svako jutro, čekaju topli njihovi omiljeni proizvodi. Ovome treba dodati brigu za kvalitet i neophodno ulaganje u opremu, što uz osmeh za pultom garantuje stabilno poslovanje.
Posvećenost i vera u sopstvene snage
„Mnogi misle da je pekarski posao izvor lake i brze zarade, ali je to daleko od istine. Ovaj se zanat na prvom mestu mora voleti, a onda i znati. Toliko je izazova kroz koje prođete, posebno na početku, da sam vrlo brzo shvatila kako moram da naučim sve faze rada. Zato danas sama mogu da umesim veći deo naših proizvoda, i nisam se upustila jedino u burek i pite, ali za njih imamo dobrog majstora, koji je dugo sa nama, što je retkost,” sa ponosom ističe Tanja. Radno vreme im je od 03.00 h, a vrata lokala otvaraju u 06.00 i do 14.00 h su sa mušterijama, dok popodnevnu smenu vodi prodavačica koju doživljavaju kao člana porodice.
Kao kod kuće
„Mi jesmo mala, lokalna pekara koja snabdeva komšiluk, ali smo vezani i za velike fabrike u kraju, na prvom mestu ’Galeniku’, čiji radnici nam ostaju verni i dolaze i kada promene posao ili adresu. Nekada se na fabričkim pauzama ispred našeg lokala otezao red i čekalo i po pola sata na sveže pecivo, a sad je taj promet manji ali je ujednačeno dobar. Mušterije valja umeti gajiti, a naša porodična atmosfera i želja da svakome ko uđe u radnju dan učinimo lepšim, čini da se ljudi vraćaju”, pričaju nam naše sagovornice.
Konkurentnost
Uvek aktuelna tema, posebno u vremenima koja prete inflacijom. Tanja ima jednostavan odgovor: „Kvalitet mora da se održi. To i mušterije znaju. Moj burek je ovog trenutka, npr. najskuplji u kraju. Oni koji su na njega navikli ne komentarišu podizanje cene, a nije potrebno govoriti da su poskupljenja neminovnost. Energenti, sirovine, nabavka i održavanje opreme, amortizacija, da ne nabrajam dalje. Nadam se da ćemo baš zahvaljujući kvalitetu uspeti da prevaziđemo probleme koje donosi budućnost jer smo to uspevali i u vremenima iza nas, koja takođe nisu bila laka.”
Za jednu malu porodičnu „pekaru iz kraja” 23 godine postojanja dovoljna je potvrda kvaliteta. Želimo im još mnogo i godina i zadovoljnih mušterija.
Piše: Jasna Žarković, magazin Pekar&Poslastičar broj 41, oktobar/novembar 2022.